250px|мини|Једна од живих вакцина - BCG вакцина против туберкулозе Жива вакцина или атенуисана вакцина ( или attenuated vaccine) је облик вакцине припремљен од вијабилних сојева микроорганизама са ограниченим капацитетом да изазову инфекцију и болест код људи.Badgett MR, Auer A, Carmichael LE, Parrish CR, Bull JJ, Такви сојеви или нормално инфицирају друге животињске врсте (нпр краве код вакцине против великих богиња) или се добијају процесом смањења њихове вируленције - атенуацијом (познатим и као атенуисани сојеви) па се за ове вакцине често користи назив атенуисана вакцина.Epidemiology & Prevention of Vaccine - Preventable Diseases. The Pink Book 7th Edition, 2002.

Процес смањења вируленције - атенуација Генетска манипулација патогена 250px|мини|Развој вакцине против птичјег грипа генетском рекомбинацијом 250px|мини|Истраживање вакцине је дуг и мукотрпан процес који се изводи лабораторијским условима Савремен начин атенуације данас се заснива на генетској манипулацији патогена са намером да се код њих изазову мутације гена за битне факторе вируленције.

Атенуација се најчешће спроводи тако што се патоген дуже време култивише ин витро у одсуству имуних механизама домаћина и под условима различитим од оних који владају у људском организму (на нижој температури или у ћелијама животињских врста које патоген нормално не инфицира), и након тога: акумулира мутације и адаптира се на такве услове, а губи способност да индукује болест код човека као његовог природног домаћина.

Атенуисаним вакцинама припада већина вакцина против: Вирусних обољења У које нпр. спадају вакцине против заушки, малих богиња, рубеоле, овчијих богиња или полиомијелитиса-орална Сејбинова вакцина. Бактеријских инфекција Међу које превасходно спадају вакцине против болести изазваних интрацелуларним бактеријама, као што су нпр. Бе-Се-Же (Bacillus Calmette–Guérin (BCG) вакцина против туберкулозе и вакцина против тифуса.

Генетска рекомбинација Посебан тип живих вакцина су вакцине добијене генетском рекомбинацијом (ресортирањем) хомологих сегмената генома између сродних вируса. Пример је вакцина за ротавирус добијена генетским ресортирањем хуманог и бовиног (крављег) ротавируса.

Механизми дејства и примена Живе вакцине индукују свеобухватан имунски одговор и то су једине вакцине у употреби које поред антитела могу да индукују и ћелијски одговор који укључује и цитотоксичне Т-ћелије. Такође, имунитет који оставља ова вакцина је дуготрајан.

Вакцине из ове групе најчешће се дају у једној или две дозе.

Ограничења Већина живих вакцина (са изузетком BCG вакцине) дају се деци тек у другој години живота (са ревакцинацијом, обично у 4-6 години), с обзиром на имунолошку незрелост одојчета и присуство мајчиних антитела која могу да смање имуногеност вакцине и инхибирају имунски одговор домаћина.

У остала ограничења спадају: Релативна нестабилност Ово се односи посебно на више температуре, што чини транспорт и чување живих вакцина компликованим (нарочито у тропским крајевима), Опасност од изазивања болести Жива вакцина код људи са неадекватном функцијом имунског система, може изазвати болест, те се стога генерално не дају имунокомпромитованим особама или трудницама (код њих се користе инактивисани и субјединичне вакцине, које су безбедније, мада и мање ефикасне).Report of the Committee on Infectious Diseases. The Red Book 26 th Edition, 2003

Контраиндикације Имунизација против заразних болести не може се спроводити код лица код којих постоје контраиндикације, све док оне постоје.

Контраиндикације за имунизацију појединих лица против заразних болести могу бити опште и посебне, а по трајању – привремене или трајне.Правилник о имунизацији и начину заштите лековима (Сл. гласник РС 11/06) Опште контраиндикације Опште контраиндикације за активну имунизацију су: акутне болести; фебрилна стања; анафилаксија на компоненте вакцине; теже нежељене реакције на претходну дозу вакцине. Осим наведених контраиндикација, опште контраиндикације за живе вирусне вакцине су и: стања смањене отпорности (имунодефицијентна стања услед: малигних болести, терапије антиметаболицима, већим дозама кортикостероида, алкилирајућим једињењима или радијацијом и друга утврђена стања имуносупресије); трудноћа. Посебне контраиндикације Посебне контраиндикације за активну имунизацију наведене су уз сваку имунизацију посебно, и оне могу бити привремене и трајне.General Recommendations on Immunization, MMWR, CDC, 2011. Привремене контраиндикације Привремену контраиндикацију за имунизацију против одређене заразне болести утврђује доктор медицине који спроводи имунизацију, односно под чијим се надзором она спроводи, прегледом лица која се имунизују и увидом у здравствену документацију тих лица. Трајне контраиндикације Трајне контраиндикације за примену одређене вакцине код појединих лица одређује Стручни тим за контраиндикације на захтев доктора медицине који спроводи имунизацију.

Референце

Литература

Годишњи извештаји о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” .

.

Спољашње везе

Имунизација вашег детета - Институт за јавно здравље Србије

Категорија:Вакцине Категорија:Вакцинација