мини|десно|300px|Византијска православна црква у Берату мини|десно|250п|Црква Светог Адрија у Драчу Хришћанство је једна од најбројнијих верских заједница у Албанији. Према Светској бази података, хришћани чине више од трећину становништва, при чему су 22% становништва православци, а 13% римокатолици. Међутим, многи Албанци су или атеисти или агностици. Према подацима организације International Religious Freedom из 2007. године, не постоје поуздани подаци о њиховом уделу, али се сматра да се број креће од 25 до 45%."Instantanés d’Albaníe, un autre regard sur les Balkans", 2005 – Etudiants en Tourisme et Actions Patrimoniales. Због непрактиковања вере, процене верског састава варирају. На пример, ЦИА у процени за 2011. наводи 10% римокатолика и православних 6,8%, а осталих хришћана протестаната и других мање. CIA The World Factbook — Central Intelligence Agency – Field listing: Religions. Приступљено 29. октобра 2016.
Историја Хришћанство се на простору данашње Албаније брзо проширило. Још у апостолским временима у лучком граду Драчу сматрало се да је живело седамдесетак хришћанских породица.https://biblicalstudies.org.uk/pdf/rcl/10-3_242.pdf
Од великог раскола хришћанства, католичкој цркви је био наклоњен север данашње Албаније, нарочито предели под млетачком влашћу, а остатак православној цркви као последица византијске власти.
Долазак албанских краљева под османску власт за последицу узроковао је исламизацију становништва. Танзиматске реформе из 1839. године, које су наметнуле војну службу немуслиманима, а пре свега хришћанима, убрзале су исламизацију јер су становници масовно прелазили с хришћанства на ислам ради избегавања војне обавезе. Ипак, могли су тајно бити хришћани показујући припадност исламу само у јавности (криптохришћани). Комунистичка власт Енвера Хоџе пропагирала је и наметала атеизам од 1944. до 1991. године. Прогоњени су, мучени и убијани свештеници у монтираним процесима. Група од 38 албанских мученика су после шездесетак година проглашени блаженим у Скадру, 5. новембра 2016. године.Narod.hr: Još dva hrvatska blaženika – fra Serafin Glasnović – Kodić iz Janjeva i don Anton Muzić iz Vrnavokola, narod.hr, 6. novembra 2016, Preuzeto 6. novembra 2016. Године 1967. затворене су све цркве и џамије. Новембра 1990. Албанија је допустила приватно практиковање вере. Након пада комунизма 1991. године, у држави је повећан број хришћана.
Галерија
Види још
Католичка црква у Албанији Култура Албаније Скадарска митрополија Драчка митрополија Зетска епархија Манастир Светих Сергија и Вакха на Бојани Албанска православна црква Срби у Албанији
Референце
Литература
Категорија:Хришћанство у Албанији Категорија:Религија у Албанији