Марија Ласкарис

Марија Ласкарис (Бурса, 1206 - Естергом, 24. јун 1270) била је супруга краља Беле IV и краљица Мађарске. Била је кћерка цара Теодора I Ласкариса од Никеје и царице Ане Анђелине Комнине.

Биографија Била је млађа сестра царице Ирине Ласкарис, прве супруге цара Јована III Дуке Ватаца. Цар Теодор I је 1212. удао своју најстарију ћерку за свог одређеног наследника. Цар Теодор I је исте године остао удовица и ступио у брак са принцезом Филипом Јерменском касније и са принцезом Маријом Куртене. Међутим, Јован никада није изгубио положај престолонаследника.

Као млађа ћерка, брак Марије није имао за циљ да дода потенцијалног мужа у линији наследства на престо. Уместо тога, обезбедила је брачни савез са Краљевином Угарском.

Године 1218. Марија се удала за угарског принца Белу и постала римокатолик, прешавши из грчког православља, своје вере по рођењу. Млада и младожења су имали око дванаест година. Њен муж је био најстарији син краља Андрије II Угарског и Гертруде од Мераније.

Краљ Андрија II је умро 26. октобра 1235. године. Престолонаследник га је наследио као краљ Бела IV, а Марија је постала краљица. Краљ Бела IV је владао тридесет пет година и умро је 3. маја 1270. године, краљица Марија га је надживела око два месеца. Према Формуларној књизи Шомођивара из 15. века, умрла је 23. јула 1270. године, и сахрањена је у цркви фрањеваца у Естергому.

Током монголске инвазије на Угарску, краљицу Марију са децом је краљ Бела IV послао у тврђаву Клис, у близини Сплита, заједно са многим другим мађарским племкињама које су Татари начинили удовицама. Подржавала је свог мужа против њиховог сина Стефана током грађанских ратова 1260-их.

Деца Краљица Марија и и краљ Бела IV од Мађарске имали су:

Света Кунигунда Угарска (5. март 1224 – 24. јул 1292), позната и као Кинга. Била је удата за пољског краља Болеслава V, након његове смрти постала је монахиња и игуманија; канонизовао ју је папа Јован Павле II 1999. године. Маргарета Угарска (око 1225 – 20. април 1242). Верена за Виљема од Светог Омера.Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe, 707 Ана Угарска (око 1226 – после 1270). Удата за Ростислава Славонског, кнеза Черњиговског Катарина Угарска (око 1229–1242). Умрла је док је бежала са породицом после битке код Мохија. Елизабета Угарска (око 1236 – 24. октобар 1271). Удата за Хенрика XIII, војводу од Баварске Констанца Угарска (око 1237 – после 1252). удата за Лава I Галичког. Блажена Јоланда Угарска (око 1238–1298) се удала за Болеслава Великопољског, касније постала је монахиња и игуманија, која је проглашена кандидатом за светитељку. Стефан V Угарски (децембар 1239 – 6. август 1272) Света Маргарета Угарска (27. јануар 1242 – 18. јануар 1271) Име је добила по старијој сестри. Канонизована од Римокатоличке цркве 1943. године, по којој је названо Маргаретино острво у Будимпешти, које је било место где су њени родитељи за њу основали краљевски манастир. Бела, војвода Славоније, Хрватске и Далмације (око 1243–1269). Ожењен са Кунигундом од Бранденбурга, ћерком Отона III, маркгрофа од Бранденбурга. Његова удовица се удала за Валерана IV од Лимбурга.

Породично стабло

Референце

Литература

Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. .

Moravcsik, Gyula (1970). Byzantium and the Magyars. Budapest: Akadémiai Kiadó. Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell.

Категорија:Рођени 1206. Категорија:Умрли 1270. Категорија:Ласкариси Категорија:Византијске племкиње Категорија:Мађарске краљице Категорија:Арпадовци