алт=Педогенетски хоризонти|мини|Хоризонти алт=Клима Србије|мини|Клима Србије без Косова и Метохије
Педологија је наука о земљишту. Њен назив потиче од грчких речи (πεδον, педон – земљиште и речи λόγος, логос – наука). Њен задатак је изучавање постанка (генезе), развоја (еволуције), грађе, састава, особина и географске распрострањености земљишта, при чему се, такође, и велика пажња поклања плодности земљишта, као и мерама за њено побољшање. Педогенетски фактори су фактори под чијим утицајем протиче процес образовања земљишта.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 1
Познати руски научник Докучајев (1886) је, у својој дефиницији земљишта, издвојио 5 природних педогенетских фактора: геолошки супстрат (матична стена) климатски фактори (топлота, вода, ветар) рељефске факторе (форме рељефа, нагиб, експозиција) биолошке факторе (биљке, животиње, микроорганизме) старост рељефа (време), а касније је међу најважније процесе убројио површинске и плитке подземне воде и човека.https://www.shtreber.com/zemljiste. Приступљено 6.5.2017
Геолошки супстрат Геолошки супстрат (матична стена) је основни услов неопходан за образовање земљишта. Он чини око 90% од укупног тла.http://documents.tips/documents/012-pedogenetski-cimbenici-i-procesi.html Приступљено 6.5.2017
Геолошки супстрат као педогенетски фактор Значај овог фактора како за генезу, тако и за особине земљишта је огроман. Матична стена је одлучујући фактор у генези низа литогених земљишта, чија се појава везује за специфичне супстрате. Поред разних генетски младих и слабо развијених земљишта, у литогена се, такође, убраја и низ типова добро развијених земљишта, као рендзина, смоница и већина типова земљишта образована на тврдом кречњаку.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 6
Матична стена је главни извор материја за образовање већине земљишта. Од састава и особина геолошког супстрата зависе, интензитет и карактер педогенетских процеса, а у великој мери и особине образованих земљишта, нарочито механички састав, дубина, минеролошки и хемијски састав, укључујући и плодност земљишта.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 7 -8 Значај хемијско - минеролошког састава супстрата за генезу и особине земљишта огледа се у богатству земноалкалним базама, поготову присуству, у њима повећих количина -{CaCO3}- чији -{Ca2+}- јони веома повољно утичу на ток многих корисних процеса и на многе особине земљишта, као и на успевање биљака.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 9
На супстратима сиромашним базама (кварцити, кварцни пешчари и др.), процеси деалкализације и ацидификације протичу веома брзо, и на њима се образују базама веома сиромашна, кисела и слабо плодна земљишта. Насупрот њима, на супстратима богатим -{CaCO3}-, деалкализација и ацидификација земљишта протичу много спорије. На таквим супстратима (изузимајући тврди кречњак), у условима хумидне климе образују се базама богата и махом плодна земљишта. Неке од основних мера за повећање плодности земљишта су: благовремена и правилна обрада земљишта, увођење правилног система ђубрења са применом органских и минералних ђубрива, наводњавање и одводњавање, борба против ерозије, борба против јаког збијања земљишта приликом обраде, ђубрења, неге и превоза који су последица неправилне примене тешких машина.https://www.shtreber.com/zemljiste. Приступљено 6.7.2017. Од физичких особина на ток педогенезе нарочито утичу степен њихове везаности и порозности, као и њихова пропусност за воду, ваздух и корене биљака, код седимената и механички састав. У том погледу разликују се јако везани и слаби порозни супстрати, на којима се веома споро образује земљиште, до слабо и умерено везаних и добро порозних супстрата.
Утицај супстрата на особине земљишта Утицај супстрата одражава се не само на генезу већ и на особине земљишта. Тај утицај је најјачи на особине слабо развијених земљишта, која се према најважнијим особинама често мало разликују од својих супстрата. Старењем земљишта утицај супстрата се смањује. Међутим, његов утицај је знатан и на особине добро развијених земљишта. Нарочито је велики у хемијско-минеролошком саставу, као што су глине, пескови, лапорци, кречњаци, кварцити, јако базичне и киселе магматске и метаморфне стене. Утицај супстрата нарочито се одражава на следеће особине земљишта: механички састав земљишта и особине које јако зависе од њега, као на структуру, порозност, везаност, специфичну површину, способност адсорпције јона, водно-ваздушне и топлотне особине. Наиме, механички састав пре свега зависи од врсте супстрата, затим од карактера педогенезе и степена развоја земљишта, дубину земљишта и појединих његових хоризоната, при чему су земљишта на растреситим и полувезаним седиментима у просеку дубља од оних на тврдим стенама, минеролошки састав земљишта, хемијски састав и хемијске особине земљишта, ово нарочито долази до изражаја у слабо развијеним, али и у добро развијеним земљиштима, чији се хемијски састав и неке хемијске особине доста одржавају на утицај супстрата, плодност земљишта, утицај супстрата на плодност земљишта нарочито долази до изражаја преко утицаја на дубину физиолошки активног слоја, затим на водно-ваздушни и хранљиви режим земљишта.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 8
Најважнији супстрати наших земљишта Нашу земљу карактерише велика разноврстност геолошких супстрата. Највеће површине у нашој земљи заузимају следећи супстрати: тврди(једри) кречњаци, они су различите старости, и чине групу мало погодних супстрата за узгајање њивских култура, терцијални јетерски, глином богати карбонатни седименти, различитог степена везаности, лесни седименти, делувијалне старости. Карбонатне прашкасте иловаче, повољног механичког састава физичких особина, илувијални(речни)наноси, представљени углавном карбонатним прашкастим иловачама повољног хемијског састава, делувијални(колувијални) наноси, махом су бескарбонатни, различитог механичког и хемијског састава, кварцни пешчари, најчешће без трагова -{CaCO3}-, с непознатим примесама глине и осталих силиката. Заједно са кварцитима и рожнацима чине групу најмање погодних супстрата за образовање плодних земљишта, магматске стене, гранити, гранодиорити, дацити, андезити и периодити, метаморфне стене, гнајсеви, микашисти, фалити, серпентинити, аргилошисти. На тврдим крешњацима, пешчарима, магматским и метаморфним стенама, које избијају на површину најчешће у брдско-планинским подручјима, образују се плитка, камењем и шљунком богата и слабо плодна земљишта, непогодна за гајење њивских култура. Претежни део наших најплоднијих земљишта, образован је на растреситим, слабо везаним, иловастоглинастим карбонатним седиментима, који су распрострањени углавном у нижем појасу наше земље. То су три групе супстрата: лесни, алувијални(речни) и слабо везани глинасти карбонатни(лапорни), језерски седименти терцијерне старости.
Рељеф као педогенетски фактор Под рељефом се подразумева изглед површине Земље и земљишта. У рељефске факторе спадају: форме рељефа, нагиб и експозиција. Његове основне форме су: узвишења, равнице и удубљења. Према величини пространства које заузимају и висинским разликама разликују се три основне категорије рељефа: микрорељеф - хоризонталне димензије испод 50 метара, а вертикалне испод 1 метра мезорељеф - хоризонталне димензије од 50-200 метара, а вертикалне од 1-20 метара макрорељеф - хоризонталне димензије преко 200 метара, а вертикалне изнад 10 метара У геоморфологији такође се говори и о орорељефу који обухвата висинске разлике од више стотина метара. У генези земљишта рељеф не представља извор материје и енергије за образовање земљишта, већ утиче на њихову прерасподелу по Земљиној површини. Према Захарову (1927), улога рељефа у образовању земљишта је двојака: посредна и непосредна.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 11
Посредни утицај рељефа на генезу земљишта Посредни утицај рељефа долази до изражаја у брдско-планинским подручјима, а манифестује се прерасподелом елемената климе, површинских и подземних вода, који на разне елементе климе делују различитим интензитетом. Његов утицај манифестује се дакле преко модификације климе (нарочито педоклиме), и вегетације.
Посредан утицај рељефских фактора: надморска висина, експозиција, нагиб Повећањем надморске висине смањује се температура ваздуха, а повећава се његова релативна влажност и количина атмосферских талога. То значи, да се повећањем надморске висине, нарочито када је реч о пространим и високим планинским масивима, долази до изражаја закон вертикалне зоналности. Експозиција - у извесној мери и стрмина нагиба је такође значајан модификатор климе, а тиме и важан фактор који утиче на разноликост земљишта брдско-планинског подручја. Експозиција изазивајући прерасподелу Сунчевих зрака, утиче пре свега на температурни и водни режим земљишта, шт значи да експозиција у великој мери одређује количину топлоте која ће доспети у земљиште и утицати на ток свих процеса у њему. Нагиб утиче на прерасподелу влаге атмосферских талога по површини земљишта, то јест на однос између количина воде које отичу по површини и оних које се упијају и процеђују у дубље хоризонте. Земљишта равног рељефа упијају скоро сву воду која доспе на њихову површину, док на нагибима део те влаге отиче ка нижим положајима. Услед губитка воде, земљишта на нагибима су слабије влажна него земљишта равног рељефа. Насупрот њима, рељефске депресије, односно удубљења, добијају више влаге него што из атмосфере непосредно доспева на њихову површину. Стога су земљишта рељефских депресија много више влажна, често и превлажена од околног равног рељефа. Док матична стена, органски свет и клима учествују у генези земљишта својом масом и енергијом, дотле рељеф условљава само прерасподелу материје и енергије без доприноса било чега овога."http://www.rgf.rs/predmet/GO/V%20semestar/Geologija%20i%20zastita%20zivotne%20sredine/Predavanja/geol_env4.pdf Приступљено 6.7.2017.
Непосредни утицај рељефа на генезу земљишта Ова улога манифестује се у утицају рељефа на прерасподелу земљишне масе по самој површини земљишта путем водне ерозије и наплаве земљишта, односно одношење честица земљишта водом са виших и седиментацију на нижим деловима нагиба. При премештању честица земље текућом водом по површини земљишта, до изражаја долази утицај стрмине и дужине нагиба. Што је нагиб стрмији и дужи, интензитет спирања честица је јачи. Поред стрмине и дужине нагиба, спирање зависи и од експозиције.Ђорђевић, Александар Р.; Радмановић, Свјетлана Б. (5.4.2017). Педологија (Београд,2016. изд.). стр. 10
Клима као педогенетски фактор Клима је просечно стање атмосфере неког краја, a у педологији означава скуп фактора који из атмосфере посредно или непосредно, делују на процесе којима се формира и мења земљиште. Клима представља не само извор енергије, већ и значајан извор материје.http://pedologija.com.hr/literatura/Pedologija/Pedogeneza_02.pdf Приступљено 6.5.2017.
Деловање климатских фактора на ток педогенезе Ово деловање највише се манифестује на: карактер и брзину распадања минерала, састав биоценозе, интензитет синтезе, акумулације и разлагање органских материја, као и на састав и особине образованих хумусних материја, правац и брзина премештања јонско-молекулских и колоидних дисперсија по дубини земљишног профила, интензитет површинског премештања састојака земљишта - ерозије земљишта водом и ветром. Утицај температуре на педогенезу Утицај температурних услова земљишта одражава се на карактер и брзину протицања у њему свих процеса. Значајне се не само просечне температуре, већ и брзина колебања температуре земљишта.