Јерменска Совјетска Социјалистичка Република (; ) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. То име је носила од 1936. до 1990.
Историја Под Константином Великим Јерменија има донекле вазалски однос према Римској империји, али и приличну самосталност, коју донекле губи због римских ратова са Персијом, а дефинитивно после великог пораза цара Јулијана и његовог непосредног наследника, цара Јовијана, јединог римског императора рођеног у Сингидунуму, данашњем Београду.
После руско-турског рата, који је трајао од 1828. до 1829. године, источни део Јерменије припада Русији, а после Санстефанског споразума 1878. године Турска је приморана да већи део територија настањен јерменском популацијом уступи Јерменији.
Турски погром у 19. веку Осећајући све већу опасност, Јермени се обраћају Берлинском конгресу велесила 1878. године и моле за аутономију. Њихова делегација не добија дозволу чак ни да говори пред Конгресом, немачки канцелар Бизмарк одбија да је прими, свеједно се у резолуцији налаже Турској да се побрине за реформе у деловима земље настањеним Јерменима.
Та резолуција је контрапродуктивна јер Султан Абдул Хамид II не само да дозвољава него и подстрекава убијање хришћана, пре свега Јермена. До врхунца погрома долази 1895. године. Јерменски извори наводе да је тада убијено 200.000 Јермена, а да је 100.000 побегло из земље. У самом Цариграду, у престолници, на очиглед власти убијено је око 6000 Јермена, а 20.000 је протерано из града. Турцима је дозвољено да се иживљавају над својим јерменским комшијама, покрадене су и бројне хришћанске цркве, из њихових ризница нестало је злато и сребро. У том крвопролићу су се истицали многи Курди, иако национално и сами мањина у Турској, али као муслимани у привилегованом положају у односу на хришћане. За време Првог светског рата се дешава етничко чишћење јерменског становништва из туског дела земље, а сами турски историјски извори наводе да је убијено око 300.000 ставоника јерменског порекла, док јерменски и још неки извори који нису турски наводе да је страдало и протерано милион и по људи.
Новија историја Уговор у Лозани је после Првог светског рата историјску Јерменију поделио између Турске и Совјетског Савеза. У оквиру СССР основана је Јерменска Совјетска Социјалистичка Република са главним градом Јереваном.
Јерменија је Совјетском Социјалистичком Републиком постала 1920. године. Од 1922. до 1936. године сачињавала је део Закавкаске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике заједно са Грузијском ССР и Азербејџанском ССР. Године 1988. започињу сукоби између Јермена и Азербејџанаца око Нагорно-Карабаха, регије у Азербејџану настањену тада већином Јерменима (76,4%)Human Rights Watch. . December 1994, p. xiii. , citing: Natsional'nyi Sostav Naseleniya SSSR, po dannym Vsesoyuznyi Perepisi Naseleniya 1989 g., Moskva, "Finansy i Statistika" и Азербејџанцима (22,4%). Године 1990. мења име у Република Јерменија, док се годину дана касније осамостаљује распадом СССР-а и од 21. септембра 1991. године постаје независна република.
Функционери Јерменске ССР Председници Председник Војног револуционарног комитета Аветис Нуриџанјан (7. мај 1920. – 1920) Саркис Касјан (29. новембар 1920. – мај 1921) Председник Већа народних комесара Александар Миасникјан (21. мај 1921. – 2. фебруар 1922) Председник Централног извршног комитета Саркис Амбартсумјан (2. фебруар 1922. – 24. јун 1925) Арташес Каринјан (24. јун 1925. – јул 1928) Саркис Касјан (јул 1928. – децембар 1930) Арменек Ананјан (децембар 1930. – 14. јануар 1935) Серго Мартикјан (14. јануар 1935. – новембар 1936) Геворг Анесоглијан (5. децембар 1936. – октобар 1937) Мацак Папјан, в.д. (новембар 1937. – 12. јул 1938) Председник Врховног совјета Качик Акопџанјан (12. јул 1938. – 14. јул 1938) Председник Президијума врховног совјета Мацак Папјан (14. јул 1938. – 1. април 1954) Шмалон Арушанјан (1. април 1954. – 4. април 1963) Нагуш Арутјунјан (4. април 1963. – 3. јул 1975) Бабкен Саркисов (3. јул 1975. – 3. децембар 1985) Грант Восканјан (6. децембар 1985. – 4. август 1990) Председник Врховног совјета Левон Тер-Петросјан (4. август 1990. – 11. новембар 1991)
Премијери Председник Већа народних комесара Сергеј Лукашин (21. мај 1922. – 25. јун 1925) Саркис Амбартсумјан (25. јун 1925. – 22. март 1928) Сахак Тер-Габриелјан (22. март 1928. – 10. фебруар 1935) Абрам Гулојан (10. фебруар 1935. – фебруар 1937) Саркис Амбартсумјан (март 1937. – мај 1937) Степан Акропов (мај 1937. – 21. септембар 1937) Арам Пирузјан (23. септембар 1937. – октобар 1943) Агаси Саркисјан (октобар 1943. – 1946) Председник већа министара Агаси Саркисјан (1946. – 29. март 1947) Саак Карапетјан (29. март 1947. – новембар 1952) Антон Кочинјан (20. новембар 1952. – 5. фебруар 1966) Бадал Мурадјан (5. фебруар 1966. – 21. новембар 1972) Григориј Арзуманјан (21. новембар 1972. – 28. новембар 1976) Герасим Мартиросјан, в.д. (28. новембар 1976. – 17. јануар 1977) Фадеј Саркисјан (17. јануар 1977. – 16. јануар 1989) Владимир Маркарјанц (16. јануар 1989. – 13. август 1990) Вазген Макујан (13. август 1990. – 25. септембар 1991)
Референце
Види још Јерменија Демократска Република Јерменија Комунистичка партија Јерменије Транскавкаска СФСР
Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Републике Совјетског Савеза Категорија:Историја Јерменије Категорија:Бивше државе Азије