Ирина Антанасијевић (Северодоњецк, 27. јун 1965) руски је и српски филолог, књижевни критичар, преводилац. Доктор филолошких наука од 2002. и професор од 2004. године. Почасни доктор Тјумењског универзитета. Научна интересовања: фолклор и постфолклор, визуелна књижевност и визуелни текст, поетика стрипа, илустрација, књижевност за децу, историја руске емиграције.

Биографија Рођена у граду Северодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР. По доласку у Југославију живела је у Сплиту, а од 1991. до 1999. у Приштини. Радила је као лектор, а затим асистент за руску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Приштини. Тезу „Пејзаж у руском и српском епском“ одбранила током бомбардовања Југославије, 1999. године.

Напустила Приштину након потписивања Кумановског споразума (јун 1999) и преселила се у Ниш. Радила је као професор руске књижевности на Филозофском факултету у Нишу, а наставила да ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Године 2002. одбранила докторску тезу „Поетика тужбалице“. Иницијатор отварања Одељења за славистику са балканистиком на Филолошком факултету у Нишу (од 2002. године Одељење за руски језик и књижевност).

Професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан Уређивачког Одбора часописа Градина до 2009. Члан Уређивачког Одбора часописа Facta universitatis до 2010. Члан Уређивачког Одбора часописа Славистика. Члан Уређивачког Одбора часописа Научный результат, Серия Социальные и гуманитарные исследования.

Библиографија Монографије , Просвета, Ниш. 126 с. , Ниш, Просвета. 210 с. , Ниш, Градац: Despot Book. 253 стр. , Нови Сад, Комико. 340 стр. , Белград: Филологический факультет Белградского университета, 2015 (Белград : Белпак), Библиотека Язык и литература. Серия Русская эмиграция в Белграде ; кн.

Речници , Будва, Кућа књиге.753 с. , Будва, Кућа књиге. 832 с. , Будва, Кућа књиге.192 с.

Уџбеници и приручници , Ниш — Српско Сарајево.190 с. Руски језик за студенте физике, Ниш — Српско Сарајево, 2001, UDK: 808. 2:53(075. 8), 185 с.

Признања Звање Госпа од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар БеоградУдружење стрипских уметника Србије., 17. мај 2018. Медаља Пушкина (Руска Федерација, 2021) – за велики допринос промоцији руског језика и руске културе у Србији.

Референце

Спољашње везе Ирина Антанасијевић, био-библиографија, Пројекат Растко - Русија, електронска боиблиотека руско-српских културних веза , разговарала Рина Бикова, Руска реч, 23. јануар 2017. Лична страна на Академија.еду

Категорија:Рођени 1965. Категорија:Руски филолози Категорија:Српски филолози Категорија:Професори Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Филолошког факултета Универзитета у Нишу Категорија:Српски професори Категорија:Српски преводиоци Категорија:Руски преводиоци Категорија:Руси у Србији Категорија:Слависти Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша