Алфонс де Ламартин (; Макон, 21. октобар 1790 — Париз, 28. фебруар 1869) био је француски књижевник и политичар.
Биографија Познат је по аутобиографској поеми Језеро, која ретроспективно описује љубав једног пара гледана кроз очи пропалог човека. Ламартин је био уметник у француској поетичкој форми. Био је један од ретких Француза који је свој књижевни дар комбиновао са политиком. Одгојен у строгом хришћанству постао је богољуб, те је написао Jocelyn и La Chute d'un ange. Написао је Историју жирондинаца 1847. која описује жирондинце.
Пуно је путовао а у Турској се 1820. године оженио Енглескињом Маријом Бирч.
Радио је за француску дипломатију у Италији од 1825. до 1828. године. Члан Француске академије постао је 1829. године. Био је министар спољних послова од 24. фебруара 1848. до 11. маја 1848. године.
У свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао: „Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову дјецу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цијену платили њихови очеви.”
Преминуо је у Паризу завршивши своју каријеру литерарним сломом.
Дела
Saül (1818) Méditations poétiques (1820) Nouvelles Méditations (1823) Harmonies poétiques et religieuses (1830) Sur la politique rationnelle (1831) Voyage en Orient (1835) Jocelyn (1836) La chute d'un ange (1838) Recueillements poétiques (1839) Историја жирондинаца (1847) Raphaël (1849) Confidences (1849) Geneviève, histoire d'une servante (1851) Graziella (1852) Les visions (1853) Cours familier de littérature (1856) La Vigne et la Maison (1857) Povijest revolucije iz 1848 (1849) Le tailleur de pierre de Saint-Point (1851)
Галерија
Референце
Категорија:Рођени 1790. Категорија:Умрли 1869. Категорија:Француски политичари Категорија:Француски књижевници Категорија:Француски академици Категорија:Француски песници Категорија:Вегетаријанци