Догађаји Википедија:Непознат датум — Одиграла се Битка код Пелагоније 10. фебруар — Монголи су заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат.

11. мај – Споразум из Корбеја: Краљ Луј IX од Француске је потписао мировни споразум са краљем Ђаумом I од Арагона. Луј, наследник Карла Великог, формално се одриче своје феудалне власти над Каталонијом, док се Ђауми одриче својих претензија на Окситанију. Јун – Рат за еубеотско наслеђе: Ахајске снаге под Вилијамом II Вилардуеном побеђују коалицију грчких принчева предвођену Гајем I де ла Рошеом, војводом од Атине, чиме се сукоб окончава, 6. августа. 10. август – Манфред, син покојног цара Фридриха II, крунисан је за краља Сицилије у Палерму. Папа Александар IV, који је у савезу са Сараценима, проглашава крунисање неважећим и екскомуницира Манфреда. 16. август – Теодор II Ласкарис умире након четворогодишње владавине у Магнезији. Наслеђује га његов седмогодишњи син, Јован IV, као владар Никејског царства. Његов регент постаје бирократа Ђорђе Музалон. 25. август – Ђорђе Музалон је убијен у Магнезији над Сипилом, као део завере коју су предводили византијски племићи, под будућим царем Михаилом VIII Палеологом. Гисур Торвалдсон, исландски поглавица (или годи), постављен је за грофа Исланда због своје лојалне службе краљу Хокону IV од Норвешке . 2. мај – Краљ Хенри III од Енглеске прихвата захтев Симона де Монфора и његових баронских присталица да се влада реформише са одбором од 22 барона, укључујући и краља. Као чин потврде, Симон де Монфор предаје своја имања у Одихаму и Кенилворту као део предлога. Оксфордске одредбе успостављају баронску контролу над владом, познату и као Оксфордски парламент, 11. јуна. Луелин ап Грифид проглашава себе принцом од Велса, први пут коришћено у споразуму између Ливелина и његових присталица и шкотског племства. Постаје коначни владар независног Велса пре освајања Велса од стране Едварда I од Енглеске. Ирци, уз помоћ шкотских галогласа, заустављају енглеско напредовање ка западу кроз Ирску. 25. јун – Битка код Акре: Ђеновљани шаљу армаду (око 50 галија) да ослободе блокаду код Акре и траже помоћ Филипа од Монфора, господара Тира, и витезова хоспиталерa за комбиновани напад са копнене стране. Долазак Ђеновљанске флоте изненађује Млечане, али супериорно искуство и поморска вештина резултирају убедљивом млетачком победом, са половином изгубљених Ђеновљанских бродова. Касније, Ђеновљански гарнизон је приморан да напусти Акру. Монголске инвазије на Вијетнам: Монголске снаге (око 30.000 људи) под командом Уријангкадаија, сина Субутаевог, нападају Вијетнам. Након многих битака, вијетнамска војска је разбијена и поражена. Виши вође успевају да побегну на унапред припремљеним чамцима, док су остаци уништени на обалама Црвене реке. Монголи окупирају главни град, Танг Лонг (данашњи Ханој), и масакрирају становнике града до краја јануара. Последице ерупције вулкана Самалас 1257. године у Индонезији укључују следеће извештаје: веома сува магла у Француској; помрачења Месеца у Енглеској; јака зима у Европи; оштро пролеће на Исланду; глад у Енглеској, Немачкој, Француској и Италији; и пошаст у Лондону, деловима Француске, Аустрије, Ирака, Сирије и југоисточне Турске. Република Ђенова почиње да намеће присилне зајмове, познате као луоги, својим пореским обвезницима; они су заједнички ресурс средњовековних јавних финансија. Грађански немири у северној Италији рађају средњовековни музички облик „Geisslerlieder“, покајничких песама које певају лутајуће групе флагеланата.

Децембар Википедија:Непознат датум — донети Оксфордски статути

Рођења

Википедија:Непознат датум — Осман I - турски вођа и оснивач владарске куће Османлија.

Смрти

Дани сећања

Категорија:1250-е 51258