Хаварин (арапски: حوارين‎‎, такође познат и као Хаварин, Хуварин или Хаварин) је село у централној Сирији, и представља административни део провинције Хомс, јужно од Хомса. Смештен је у Сиријској пустињи, село се налази у близини већег града по имену Махин који лежи на југу између градаова Садад и Ел Каријатана на истоку.General Census of Population and Housing 2004 . Syria Central Bureau of Statistics (CBS). Homs Governorate. Становништво у њему претежно је сачињено од муслимана.Smith; in Robinson and Smith, 1841, vol 3, Second appendix, B, p. 174

Историја Класични период Хавран је био веома важан град у Сирији за време власти Византијског царства када је био позант као "Евариа," "Еуариа" или "Ауериа." Име "Хаварин" је такође коришћено према сиријским натписима између IV и VI века. Византинци су поставили војне јединице у самом граду.Eph'al. Седиште дијацезе било је смештено у Хаврану све до 451. године. Касније је постао црквено седиште провинције Феникаја Секунда. Према Птоломеју, то је био део округа Палмира. Гасаниди, који су били арапски хришћани, доминирали су Хаварином и њихов први званични епископ, Јован од Еварије, такође је потицао из овог града. До 519. године било је најмање једне цркве у граду."Shahid152"

Крајем 6. века Магнус Сиријски, истакнута аристократска фигура у византијској Сирији и блиски савезник цара Јустина II и Тибија II, изградио је још једну цркву у Хаварину, као и зид који га окружује. Имао је имовину у Хаварану и финансирао многе своје грађевинске пројекте у то време. Био је начињен градом за време владавине Византијаца око 573. године. Године 581. Магнис је позвао гасанидског филарха ("краљ") Ел Мундира III на освећење нове цркве која је била изграђена у Хаврану пре него што га је ухапсијо у царево име. Ел Мундир је био оптужен за издају високог секретара Тиберија који је служио цара Маврикија, а сада је допао шака Магнусу, а ухапшени су били и његова жена и троје деце приликом доласка у Хавран, потом послати у Константинопољ.

Сходно томе, Гасаниди су се побунили против византијаца у Сирији, Палестини и Арабији под вођством Мундировог сина Ел Нумана VI. Након Магнусовог одласка из Хаварана, трупе Ел Нумана су нападале и освојиле град. Убили су бројне становнике града, ухватили преживеле и опљачкали Хаваран и све што је у њему било од злата, сребра, месинга, гвожђа, вуне, памука, жита, вина, уља, стоке, оваца и коза.Oriental Explorations and Studies. Према византијском историчару Јовану Кипранину, од 6. века, Хаваран је био рушевина на коју се пружао поглед из Дамаска.

Исламски период У лето 634. године, током исламског освајања Сирије, муслиманска војска генерала Халида ибн ел Валида стигла је до Хаварна пратећи њихово заузимање Ел Кариатана и упал на препад у градски замак. Подупрети појачањима из Балбека и Босре, становници Хаврена су се одупирали Халидовим трупама, али су убрзо поражени у једној мањој бици. Након тога, неки од бранилаца града су убијени док су други заробљени. Translating al-Baladhuri.

Подручју које се тада називало Џунда Химса (“Војни округ Химс”), Хавран је процветао током 90 година владавине Омејадског калифата (661-750), и остао насељен гасанидским хришћанима. То је било омиљено место за одмор другог Омејадског калифа Језида I(680-683), који је тамо пио и ловио. Калиф је често боравио у Хаврану где је и умро и сахрањен је у том граду 11. новембра 683. године.ref></ref>

Сиријски географ Јакут ел Хамави је посетио град 1226. године, за време владавине Ајубида над Сиријом и приметио да се тамо налазила “тврђава у близини Химса”.le Strange, 1890, p. 456 Савремени период У 19. Веку Хавран је био мало место претежно насељено муслиманима. Ирски мисионар Вилијем Рајт га је посетио и приметио да је град у околини чувен због “својих седам цркава”, иако је већина њих била у рушевинама од којих је мало шта остало. Забележио је да је највећа црква правокутног облика, 46 m (151 стопа) са 38 m (125 стопа) и висине преко 9 m (30 стопа). Састоји се од централне сале са три просторије са сваке стране и фрагмената са грчким натписима. Очигледно је да је постао велики село почетком 20. века према Католичкој енциклопедији из 1909. "

Описан је као "дуготрајна агломерација старих зграда, укључујући и веома очувану византијску тврђаву и остатке две цркве". Током 2003-04 у Хаврану су вршена ископавања.</ref> Huwwarin was excavated in 2003-04.

Референце

Литература

Категорија:Градови у Сирији Категорија:Википројект географија/Насеља у Сирији Категорија:Светска баштина у Сирији