Банатско Ново Село је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2022. године, у Банатском Новом Селу живи 5.806 становника. Налази се 17 км североисточно од Панчева и 34 км североисточно од Београда.
Банатско Ново Село формирали су 1765. године немачки досељеници. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Новасела" има војни статус, а припада Панчевачком дистрикту. Ту се налази поштанска камбијатура, а становништво је измешано, српско и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Године 1918. 80% становништва чинили су Румуни. Према попису из 2002. године Банатско Ново Село је имало 7.416 становника, поред тога скоро 700 становника овог места је имало пребивалиште у овом месту али се нису водили као стални становници места пошто су више година у иностранству, већином у Италији и Аустрији. Данас отприлике 70% становништва чине Срби, а 25% Румуни. У селу такође живи мали број Рома, око 5%. У самом месту постоје две православне цркве, од којих је једна изграђена 1805. године тада заједничка српско-румунска а данас румунска православна црква, и српска православна црква сазидана 1877. године.
Банатско Ново Село је до 1959. године имало статус општине. Центар села је заштићен као просторна културно-историјска целина од великог значаја Старо језгро Банатског Новог Села.
Историја
На немачком: Банатер Неудорф (-{Banater Neudorf}-) и Фајфертал (-{Pfefferthal}-) 1853: Неудорф (-{Neudorf}-) помиње се на карти српског војводства Тамишког Баната. 1854: Ново Село (-{Novo Selo}-) помиње се у приручнику о Тамишком Банату 1859: Сату Ноу (-{Satu Nou}-) помиње се у историји банатских села 1878: Ујфалу (-{Ujfalu}-) помиње се у алманаху на немачком 1882: Рева−Ујфалу (-{Réva-Ujfalu}-) појављује се на немачкој мапи 1902: Банат Ујфалу (-{Bánát-Újfalu}-) назив у књизи о народима у Мађарској на мађарском језику 1922: Банатско Ново Село (-{Banatsko Novo Selo}-)
Најстарије помене о селу, његово бележење на картама из 18. века, аутографске белешке из села из истога века, те најстарије становнике села забележене у црквеним матичним књигама (почевши са 1793. годином), те у једном документу из 1799—1800. године и, најзад, прве становнике забележене у службеним матичним књигама (општинским, почевши са годином 1895).
Разуме се да Новог Села нема у Пећком катастиху од 1660-1666. године, јер није онда ни постојало. А нема га такође ни у једном попису диштриката, на латинском језику -{(Conscriptio districtuum)}-, сачињеном у задњој деценији 17. века (око 1690-1700), а који је пронађен у збирци Марсиљи -{(Marsigli)}- у Болоњи и у коме се налази око 390 насеља у Банату, од којих 16 у панчевачком диштрикту (међу којима, на пример, Старчево, Надел, Омољица, Брестовац, Плочица, Ковин, Дериблат-Делиблато, Вреле, Дубовац и др.). Наравно, да Новог Села нема ни на Мерсијевој карти од 1723. године (ту је само Прун и Далова, евентуално Долово), ни на карти од 1761. године (а има Долова и Селтоша). Тек се на Гризелинијевој карти од 1776. године село појављује под називом Нова Села (Нова Села), док су Зелдош и „Мали полови“ према Долову дати као ненастањени. На званичној карти од 1783. године место се појављује као Новосело, а на карти атласа Корабинског од 1800. године оно је троструко обележено: Неудорф, -{Neudorf , Pfefferthal Novaszella}- (припадајући, разуме се, 12. панчевачкој регименти). мини|272x272п|Банатско Ново Село на разгледници
На предлог грофа Мерсија, аустријски цар Карло III одобрава 28. 06. 1719. године статут о политичкој управи Баната. Цео Банат је подељен на 13 диштрикта и више војних јединица на челу са земаљском администрацијом у Темишвару. На овом терену био је бечкеречки диштрикт, с једне, те панчевачки, с друге стране, са врло проређеним становништвом (сам Бечкерек је 1717. године имао свега око 100 кућа, са око 400 становника, а град Панчево, исте те године, свега 70 кућа, са свакако још мање становника у целом панчевачком диштрикту је у том моменту било свега 19 насељених места, са свега 776 кућа). У другом периоду, оном Војне границе (1764—1872), цивилна управа скоро потпуно замире (појавиће се, у неким формама, пред 1848. годину и, нарочито, иза тога, када је већ граница као институција преживела, али без неке нарочите сврхе, јер је турска моћ све више сплашњавала). Круте војне форме управљања и полувојнички начин живљења становништва притискују ове, ипак, слободне сељаке (у поређењу са онима из Провинцијала). Кратак период цивилне власти (1751—1764) брзо је прошао. Рат од 1737. године, са новим турским упадима у Банат и пустошењем насеља, осећао се и у овим крајевима, а још више аустријско-турски рат од 1788. године, када су Турци упали у Панчево и јужни Банат, па и у Ново Село, те, међу осталима, спалили и постојећу цркву-брвнару (по акту-жалби српског живља митрополиту од 1866. године, а по сећању реконструисаним догађајима, ову су запалили „два Румуна“ из села, у дослуху с Турцима). Дакле, „ново село“ постало је од два нешто старија села. Насеље Зелдош (назначено на немачким картама и као Солташ), било да је било насељено или не, постојало је од раније. Евлија Челебија га у својим путописима наводи непосредно и каже да „припада Алајбегу“ (што би значило да је било настањено). Иначе, нешто даље се наводи и Мала Зрепаја (поред села као таквог). Поменути турски путописац, у наставку текста о Зелдошу, каже дословно још и ово, што је од важности за стање на овом терену у то доба: „На овој равници нема камена ни у величини зрна од пасуља, а трава тако бујно расте да се у њој не види коњаник“ (то је речено 1660. године). Неки аутори, пак, ово насеље наводе као „српско насеље Стари Зелдош“. Место је, иначе, 1776. године, на Гризелинијевој карти, означено као пустара, ненастањено -{(Soldasch prae)}-.
Друго насеље, у Великој долини (Валеа Маре), где се и сада откопавају цигле и черпић, познато је данас у селу само под овим називом. Као „Папрена долина“ (Pfefferthal) појављује се само на карти у атласу Корабинског из 1800. године. Иначе је то место познато и као „њиве Женара“ -{(locurile Jenarilor)}-, по породици која је тај комплекс имала касније у поседу (у монографији Петровог Села-Владимировца наводе се, ближе овоме селу, и „бунари Женарових“, -{(locurile Jenarilor)}-, — по истој породици). На картама је то место означено (из турског периода) као Мали Долови (негде и Мали Полови), за разлику од Великих Долова (или Циганске долине), где је настањено место Долово као такво. Већ на Гризелинијевој карти од 1776. године је то напуштено место (Мали Полови Пред). Инсистентно се на картама у послетурском периоду појављује локалитет Брун, на путу Алибунар-Панчево, ближе првом (поред неколико насеља које се појављују у троуглу Панчево-Долово-Црепаја, као Ола, Гебедаровац-Говедаровац, Веровац, Јеновац, Кословац). Тако се на Мерсијевој карти од 1723. године ово место појављује као Брун, вероватно (на немачком) „бунар“ „извор“ а на службеној (и још негде) карти од 1761. године означено је као Прун (на румунском би то била „шљива“ , мада је немачка етимологија вероватнија), те је приказано и као поштанска станица –{(Poststazion)}- што је вероватно и било. То је отприлике и садашњи положај села и бар неки наговештај зашто су војне власти баш ту планирале „ново село“ (велики пут, поштанска камбијатура и, евентуално, снабдевање трупа између два стратегијски важна пункта као што су били Панчево и Али бунар).
Новог Села нема у Пећком катастиху од 1660—1666. године, јер није онда ни постојало. А нема га такође ни у једном попису диштриката, на латинском језику (Цонсцриптио дистрицтуум), сачињеном у задњој деценији 17. века (око 1690-1700), а који је пронађен у збирци Марсиљи -{(Marsigli)}- у Болоњи и у коме се налази око 390 насеља у Банату, од којих 16 у панчевачком диштрикту (меду којима, на пример, Старчево, Надео, Омољица, Брестовац, Плочица, Ковин, Дериблат-Делиблато, Вреле, Дубовац и др). Наравно, да Новог Села нема ни на Мерсијевој карти од 1723. године (ту је само Прун и Далова, евентуално Долово), ни на карти од 1761. године (а има Долова и Селтоша). Тек се на Гризелинијевој карти од 1776. године село појављује под називом Нова Села -{(Nova Sella)}-, док су Зелдош и „Мали полови“ према Долову дати као ненастањени. На званичној карти од 1783. године место се појављује као Новосело, а на карти атласа Корабинског од 1800. године оно је троструко обележено: -{Neudorf , Pfefferthal Novaszella}- (припадајући 12. панчевачкој регименти).Банатско Ново Село: монографија 1765 – 1977.
Постанак и развој села 250п|мини|десно|Поглед са главног пута 250п|мини|десно|Румунска православна црква 250п|мини|десно|Старе и нове породичне куће 250п|мини|десно|Главни пут Панчево - Вршац, са тротоарима одвојеним богатим и лепо уређеним зеленим појасом Постанак села, „новог села“ на овоме месту, на магистралном и стратегијски важном путу Панчево-Вршац-Темишвар, везује се непосредно за оснивање Банатске војне границе 1764. године, односно за 1765. годину, када је село, изгледа, насељено. То свакако није био спонтани и својевољни акт мештана, већ су то били стратегијски планови Ратног савета бечког двора, односно Генералне команде Банатске војне границе из Темишвара, те 12. граничарског пука са седиштем у Панчеву, односно 9. чете истог пука чија је команда била у Новом Селу. Село је, као и у случајевима других граничарских села која су основана заједно са настанком Војне границе, стриктно испланирано, те има квадратни облик; 10 улица у једном правцу и других 10 попречних (са више споредних, „ћоравих“ улица), са око 2,5 км. у дужини и исто толико по ширини. Војне власти су новонастањеним становницима чак помагале при изради својих кућа, по одређеним стандардима (у Новом Селу се помиње неки Најман, члан Комисије за колонизацију).
Позната је ситуација Баната под турском влашћу (од 1553. до 1717), са баруштинама (ту близу Алибунарско-иланџанска мочвара), са пуно дивљачи, шума, честара и густиша (турски путописац Евлија Челебија описује ковински предео у овом смислу), ненастањен, са ретким становницима, који станују по земуницама. Панчевачки диштрикт је у то време и најмање насељен, са укупно око двадесетак настањених места. Тек реорганизација Баната под његовим првим гувернером, грофом Клаудијем Флоримундом Мерсијем, са мерама исушивања мочвара и прокрчавањем пустара и другим санационим мерама, интензивном колонизацијом и оснивањем нових места, учвршћивањем старих, значи корак напред. А оснивање Војне границе 1764. године јесте даљи корак ка просперитету ове иначе плодне равнице. Ту уопште није од неке важности да ли су у село или његову околину дошли неку деценију раније или касније Срби или Румуни. Чињеница је да се они 1765. године налазе у Новом Селу на садашњем месту. По свој прилици да је српско становништво раније настањивало насеље према Долову, у Великој долини (Валеа Маре — свега се на једној немачкој карти ова означује као -{(Pfefferthal)}- „папрена долина“ а у традицији сеоске микротопономастике овај назив не постоји), са свега неколико десетина домова, што значи и толико породица. Али су и Румуни присутни од самог почетка, а можда и у првобитном насељу у Великој долини (доказ за то била би истоветна породична имена у Новом Селу и Долову). По свој прилици и у другом насељу, на супротној страни, према Црепаји, Зелдошу, а као доказ могле би бити породице са румунским именима у Црепаји. Деоба румунског становништва села, и то у правој линији, с једне и с друге стране великог пута, на Гилезане (према Зелдошу-Црепаји) и Царане (према Долову-Великој долини), могао би бити други аргуменат у прилог реченог.