Антиминс ( — уместо трпезе) је литургијско четвороугаоно платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се полаже на часну трпезу, у олтару цркве. На њему се врши Света литургија. Обично су на представи око умрлог Христа су Пресвета Богородица, жене мироносице, Јосиф Ариматејски и Никодим, тајни Христови ученици. На првим, најстаријим антиминсима, био је изображен само Часни крст. Антиминси воде порекло из времена гоњења Хришћана, који су Литургију, и уопште своја богослужења, вршили у катакомбама и на гробовима хришћанских мученика. Као платно које се лако могло уклонити, антиминс је служио као замена за Часну трпезу, и уклањао се за време опасности заједно са евхаристијским даровима како би се сачували од обесвећења.

Антиминс има део моштију светитеља или мученика и носи потпис месног епископа. По традицији, очуваној из првих векова, антиминс замењује освећени олтар, обавезан за Литургију и представља неку врсту покретне освећене трпезе. Канон 31. Четвртог васељенског сабора забрањује Литургију у обичним кућама или местима. Такође, канон 7. Седмог васељенског сабора забрањује освећење цркве без моштију мученика. Уопште, мошти мученика, било да су стављене под олтарски престо, било да су зашивене у антиминсу, представљају небеску Цркву на којој почива земаљска Црква. Обавезно је освећиван приликом освећења храма или посебним обредом који се налази у Требницима, а освећење се врши по угледу на освећење свете трпезе. Помазивао се светим миром, а у њега су ушиване и честице светих моштију. Носио је натпис којим се потврђивало да је дотични антиминс освећен, као и име епископа, а у новије време и његов потпис. Сачувани су многи такви антиминси, увек са ушивеним светим моштима и увек израђени од лана.

Свештеник прима антиминс од свога епископа, чији потпис гарантује не само постојање евхаристијске месне заједнице, него и светог заједништва које постоји између њега и свештеника. Освећени антиминс апсолутно је потребан за вршење Тајне Евхаристије, мада Пидалион помиње случај мученика Лукијана, антиохијског свештеника, који, будући у тамници, служи литургију на својим грудима. Теодорит Кирски употребљава руке свога ђакона уместо олтара, а Свети Јован Златоусти не устручава се рећи да су руке свештеника скупље од олтара.Свети Јован Златоусти, О свештенству, 3

Антиминс се, иначе, налази на Светом Престолу, увијен у тканину која се назива илитон. Отвара се за време Свете Литургије ради пресуштаствљења хлеба и вина у Тело и Крв Господову.

Види још Евахаристија

Референце

Спољашње везе Патријарх служио литургију и извршио освећење антиминса за београдске храмове („Политика”, 1. март 2025)

Категорија:Православље Категорија:Литургија Категорија:Православно богослужење