250п|мини|десно|Метеоцунами у Сиутадели Метеоцунами (метеоролошки цунами)Tsunami Glossary 2008 , UNESCO је хидролошка појава метеоролошког порекла која се јавља услед разлике у ваздушном притиску. Настаје најчешће у Средоземном мору крај обала Италије, Шпаније и Хрватске, као и у приобаљу Јапана и САД. У односу на цунами који настаје услед тектонских покрета, метеоцунами је малих димензија.
Назив Назив ове метеоролошке и хидролошке појаве представља спој две речи — метео () у значењу временски, онај који има везе са временским приликама и цунами () у значењу лучки талас. У Шпанији је ова појава позната под именом „рисага“ (), у Италији се назива „маробијо“ (), а у Јапану „абики“ (). Малтежани метеоцунами називају „милхуба“ (). На Јадранском приморју у Хрватској појава је позната по народном називу — „шћига“.
Постанак 250п|мини|десно|Постанак метеоцунамија Метеоцунами се често поистовећује са појавом која се назива сеш, а суштински она је један део метеоцунамија. За разумевање постанка ове појаве потребно је анализирати две компонете — сеш и тежински талас у атмосфери.
Сеш представаља колебање језерске, заливске и морске воде најчешће услед нагле промене у атмосферском притиску. Код појаве сеша ниво воде се наизменично диже и спушта на различитим странама басена. Тежински талас је брза и нагла осцилација атмосферског притиска на малом подручју, углавном узрокована кретањем фронтова или наглим узлазним струјањима ваздуха, обичну за време олуја и временских непогода.
Да би дошло до развоја метеоцунамија осим две поменуте компоненте, неопходно је да се промене одвијају у правцу обале и да ширина залива, дубина басена и топографија дна буду погодни за његов настанак.
Када дође до пораста притиска од на пример 5 милибара, то се манифестује падом нивоа мора за 5 cm. Ако је брзина колебања притиска једнака брзини кретања морских таласа, јавља се Праудманова резонанција. Праудманову прати Гринспенова резонанција која се односи на кретање поремећаја притиска и таласе који се крећу уз обалу. Континентални праг (шелф) својом топографијом утиче на увећање таласа будући да се они суочавају са смањењем дубине и самим тим се одбијају од дно басена.
Забележени догађаји Највећи икада забележен метеоцунами догодио се у Велој Луци на острву Корчула у Хрватској, 21. јуна 1978. године и његова висина је износила 5,9 m.
+Примери метеоцунамијаМесто Држава Висина (у m) ЖртвеВела Лука (21. јун 1978)5.90Нагасаки залив (31. март 1979)53Поханг лука0.8Кент и Сасекс (20. јул 1929)3.5-62Лонгкоу лука (1. септембар 1980)3Сјудадела лука (15. јун 2006)4Тршћански залив1.5Вест Сицилија1.5Малта1Чикаго (26. јун 1954)37Дејтона Бич (3-4. јул. 1992)3.50
Види још Цунами Плима Осека Талас
Референце
Спољашње везе What is a "Meteotsunami?" Meteotsunamis Meteocunami Prvi put snimljeno: Holandiju pogodio minicunami (VIDEO)
Категорија:Метеорологија Категорија:Хидрологија Категорија:Таласи Категорија:Временске опасности