ФК Земун је српски фудбалски клуб из Земуна, Београд. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије, првом такмичарском нивоу српског фудбала.
Историја фудбала у Земуну Фудбал се у Земуну играо много раније но у већини градова на територији Југославије. Према расположивим подацима, прва лопта се у Земуну појавила већ 1904. године, за време летњих ферија, а донели су је ђаци који су учили школе у неком од већих центара Аустроугарске монархије у чијем је саставу тада био и овај град. Одмах је основан и фудбалски клуб, али је трајао само колико и то лето.
Следећи покушај популарисања фудбала учинио је гимназијски наставник Ђорђе Гавриловић, који је 1912. године донео ђацима лопту и објаснио правила игре која је на српскохрватски језик превео Чех Козелух, тадашњи тренер загребачког ХАШК-а. Нова игра је брзо стекла популарност међу ученицима Државне краљевске реалне гимназије, па су већ 1913. године почела прва такмичења између школских разреда, а то лето, за време ферија, ђаци су основали два клуба – Танго и Земунски спорт клуб, који су се, после неколико међусобних утакмица, ујединили у један Земунски ђачки ногометни клуб .
Већ крајем 1918. године или на самом почетку 1919. године, не зна се тачно, група Земунаца основала је Земунски спорт клуб или скраћено ЗЕШК. Већ од 1919. године чланство ЗЕШК-а се преломило се на два дела, па је прва група основала Земунски академски спорт клуб односно ЗАСК или ЗАШК, док је друга група основала Земунски грађански СК, који је 1921. године променио име у Земунски спорт клуб Спарта и под њим се званично и регистровао. ЗАСК и Спарта су се јануара 1930. године фузионисали у Омладински спорт клуб Земун, који је под тим именом деловао до рата .
За време Другог светског рата, када је Земун припојен Независној Држави Хрватској, а најбољу екипу у то време има Земун, који је 1943. године променио име у Грађански.
Историја фудбалског клуба Земун
Оснивање ФК Земун мини|233x233пиксел|Биоскоп Централ, место где је основан ФК Земун. Убрзо након ослобођења Земуна 22. октобра 1944. године, спортске активности у граду су нагло оживеле. Фудбал је и даље остао најпопуларнија спортска игра. Прве пријатељске фудбалске утакмице одигране су већ крајем те године, а почетком наредне 1945. године дошло је и до оснивања првог послератног фудбалског клуба у Земуну..
Тако је у сали биоскопа Централ у фебруару 1945. године, одржана Оснивачка скупштина клуба, на којој се оснива фудбалски клуб који је после разних предлога, добио име Фискултурно друштво ”Максим Дивнић” , по познатом предратном земунском фудбалеру и борцу Народноослободилачког покрета, који је у борби и погинуо .
Промена имена у ФК Сремац Након само неколико одиграних пријатељских утакмица Максим Дивнић је променио име у Сремац, исте године када је и основан.
У новој Социјалистичкој Југославији, лигашка такмичења почела су организовано да се одржавају 1946. године и у њих су укључени и земунски клубови који су до тада играли само пријатељске утакмице. После победе у квалификационом мечу, против Спарте, тим Сремац је као представник Земуна, уврштен почетком 1946. године у првенство Београда, који је уједно било и квалификационо такмичење за формирање Прве савезне лиге.
Осим овог клуба, крајем 1945. године, бивши чланови ФК Спарте, најславнијег предратног земунског клуба, оснивају нови, истог имена, са жељом да наставе традицију некадашњег земунског прволигаша. Тако је крајем 1945. године, у Земуну постојало два клуба приближно једнаких квалитета. 1946. године, Сремац и Спарта, као једини клубови у Земуну имали су по тридесетак регистрованих фудбалера у првим тимовима.
И у првенству Београда 1946/47. године међу 14 екипа налазили су се и земунски клубови Сремац и Спарта. После десетак одиграних утакмица такмичење је због нерегуларности прекинуто. Одмах након тога долази до иницијативе, од стране Бранка Пешића, да се ова два клуба споје, да би се створио јак фудбалски клуб.
Промена имена у ФК Јединство После постигнутих договора о спајању Сремца и Спарте, дошло је до оснивачке скупштине новог фудбалског клуба. Скупштина је одржана на дан ослобођења Београда, 20. октобра 1946. године у бившем Народном дому, тада већ Дому културе. Било је неколико предлога што се тиче имена, али је на крају био прихваћен Бранка Пешића и новоосновани клуб је назван Јединство. За првог председника клуба изабран је Војислав Божиновић.
Два месеца касније новооформирано Јединство почело је да се такмичи. Ново првенство Београда почело је 22. децембра 1946. године а завршено је до пролећа наредне године. Новоосновани земунски клуб је доказао своју способност освојивши прво место са шест победа, четири нерешена меча и само два пораза, остваривши притом импозантну гол разлику од 43:19.
У сезони 1947/48. године Јединство је играло у Другој зони Фудбалског савеза Србије. По своме квалитету ово је била најјача од пет зонских група у Србији. Јединство је завршило првенство на четвртом месту, са осам победа, и по пет пораза и нерешених резултата.
У купу Југославије Јединство је 1948. године доспело међу тридесет две најбоље екипе, али су поразом од Напретка из Крушевца 2:4 испали из даљег такмичења.
Јединство је у тој сезони задржао скоро исти састав као и претходне, нови су били само Лазић, Дунђеровић, Обровски, а тренера Јовановића је заменио исто тако прослављени предратни земунски фудбалер Милорад Моша Оташевић.
У првенству 1948/49. године Јединство је играло у Првој зони Фудбалског савеза Србије и ту сезону завршило на трећем месту што им је омогућило да играју квалификације за Јединствену српску лигу.
Од 1950. године прешло се на одигравање првенства у календарској години, а новост је била и Трећа лига, први и једини пут играна те године. Тако је Јединство још једном добило шансу да избори пласман у Јединствену српску лигу, што је његовим фудбалерима овога пута и успело.
Старт у Јединственој српској лиги у сезони 1950. године био је силовит. Први део тог првенства Јединство завршава на првом месту иако су последње три утакмице изгубили. Међутим, слабим играма при крају првенства Јединство пада на табели и ту сезону завршава на трећем месту иза Радничког и Слоге.
Године 1951. бива укинута Трећа лига, тако да Јединствена српска лига поново постаје трећи ранг такмичења и бива знатно квалитетнија него претходне године. Јединство ово сезону завршава на другом месту.
Почетком сезоне 1952. године, Јединство је уврштено у Београдску подсавезну лигу са још седам тимова, а првак те лиге је стицао право учешћа у квалификацијама за попуну Прве савезне лиге. Јединство је у овој сезони морало да се задовољи тек другим местом.
Такмичења у купу Југославије 1952. године Јединству доноси велику радост. Овај фудбалски клуб је успео да се пласира међу шеснаест најбољих у земљи.
У сезони 1952/53. године у Београдској подсавезној лиги, Јединство је опет заузело друго место са шест бодова мање од првопласираног.
У сезони 1953/54. године Јединство се опет такмичило у Београдској подсавезној лиги, а поразом од аранђеловачке Шумадије се опростило од друголигашких амбиција.
У сезони 1954/55. године Јединство је играло у северној групи Српске лиге. На крају пролећне сезоне завршавају на другом месту на табели. Овај пласман обезбедио је Јединству директан прелаз у једну од четири новоуведене Зонске лиге Фудбалског савеза Југославије, у рангу Друге савезне лиге, која је формирањем тих зона престала да постоји.
У сезони 1955/56. године Зонска лига Фудбалског савеза Југославије, у рангу Друге лиге, Јединство завршава на последњем, четрнаестом месту.
Период (1956—1966) После дебакла у Зонској лиги у Јединству је дошло до великих промена у играчком кадру чиме је тим, који је претходних година донео клубу низ успеха, практично растурен, а почео је да се ствара нови. Нови тим Јединства који је тек формиран стартовао је веома лоше у Подсавезној лиги Београда у сезони 1956/57. године. У пролећном делу, фудбалери Јединства су показали нешто бољу игру, али ипак сезону завршавају на шестом месту табеле.
И у сезони 1957/58. године пехови и недаће наставили су да прате Јединство. Због обилних радова на Градском стадиону у Земуну, он је био затворен од 1.1- 1.5 1958. године. У јануару исте године да несрећа буде још већа, долази до пожара у клупским просторијама и изгорела је архива клуба и скоро сав инвентар што је само још више погоршало финансијску ситуацију у клубу. Сезону завршавају на трећем месту.
Јединство је сезону 1958/59. године одиграло у веома променљивој форми. Освајају друго место које им обезбеђује учешће у квалификацијама за Другу савезну лигу. Међутим у тим квалификацијама су играли веома лоше и ту завршили на последњем месту.
У сезони 1959/60. године проблеми нису престали. Клуб су због лоше финансијске ситуације многи напустили. Јединство ову сезону завршава на четвртом месту на табели.
У лето 1960. године тим Јединства је поново знатно измењен и подмлађен. У јесењем делу првенства Зонске лиге Београда 1960/61. године тим Јединства се још увек стварао и уигравао, тако да су му и игре и резултати били доста променљиви.
Освајањем титуле првака Зонске лиге Београда, најбољи земунски клуб је опет стекао шансу да игра у квалификацијама за Другу савезну лигу. Велика трема, неконцентрисаност, довели су до тога да се Јединство не пласира у Другу савезну лигу.
У сезони 1961/62. године Јединство је заузело прво место. Опет су уследиле квалификације за улазак у Другу савезну лигу. Јединство је победило Одред из Кикинде и тако је најзад успело да оствари дугогодишњи сан и пласира се у Другу савезну лигу. Пласман у друголигашко друштво био је највећи успех Јединства у дотадашњој седамнаест година дугој традицији клуба.
У сезони 1962/63. године Јединство је доживљавало неуспех за неуспехом. У пролећном делу првенства Јединство је пружило нешто боље партије, обезбедивши тако опстанак у Другој савезној лиги.
Сезону 1963/64. године Јединство је поново дочекало у источној групи Друге савезне лиге. Земунски клуб сезону завршава на четрнаестом месту и тако се опрашта од Друге савезне лиге.
Пред почетак сезоне 1964/65. године, бившем друголигашу Јединство, сада члану северне групе Српске лиге претио је прави ”крах”. Финансијска ситуација је била очајна, јер главни финансијер СОФК-а Земун, није давао средства. Сезону завршавају на четвртом месту.
У сезони 1965/66. године тим Јединства је играо доста променљиво и несигурно, тако да су на крају првенства заузели једва десето место. Та сезона је упамћена као једна од најслабијих сезона овог клуба.
Период (1966—1976) и промена имена у ФК Галеника (1968) Јединство је после дуже паузе имало једну успешнију сезону. Добили су седам утакмица, шест изгубили и две су играли нерешено тако да су на крају првенства пласирали на треће место на табели.
На крају сезоне 1967/68. године Јединство је заузело пето место међу шеснаест северних српсколигаша са укупно тридесет два бода, што је с обзиром на све што се догодило у клубу, било више него успех.
Пред сезону 1968/69. године реорганизован је систем такмичења. Друга савезна лига је подељена у четири групе, па су као трећи ранг такмичења формиране Војвођанска, Косовска и Лига уже Србије која је опет подељена у јужну и северну групу.