десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током априла месеца 1943. године:
← март Хронологија Народноослободилачке борбе у 1943. мај → П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Догађаји 11. април У селу Брђанима, на Мајевици, од Групе ударних војвођанских батаљона формирана Прва војвођанска ударна бригада. На дан формирања имала је три батаљона са око 570 бораца. Командни састав бригаде су чинили — командант Марко Перичин Камењар, политички комесар Слободан Бајић Паја, заменик команданта Илија Богдановић Чича, заменик политичког комесара Лука Мркшић и начелник Штаба Војо Илић. Бригада је за заслуге у току Народноослободилачког рата проглашена пролетерском и одликована Орденом народног хероја.
12. април У близини селу Говза, код Фоче, након састанка са командантом Прве далматинске дивизије Вицком Крстуловићем, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, услед претрпљених великих губитака донео одлуку о расформирању Прве далматинске дивизије и реорганизацији њених јединица. Тада су услед малог броја преосталих бораца расформиране Четврта и Пета далматинска бригада, а главнина њиховог људства је попунила састав Треће далматинске бригаде, која тада имала пет батаљона са око 1.200 бораца, док је остатак бораца упућен у Прву и Другу далматинску бригаду. Командни састав реорганизоване Треће далматинске бригаде су сачињавали — командант Војин Поповић, политички комесар Милија Станишић, начелник Штаба Станко Пармач, заменик команданта Бранко Дуде и заменик политичког комесара Анте Роје. Прва далматинска дивизија обновљена је 8. септембра 1943. године под називом Девета далматинска дивизија
17. април У селу Плана, код Билеће, делови Треће ударне дивизије напали три италијанска батаљона и две четничке бригаде, ојачане артиљеријом. Због велике надмоћи непријатеља и због високих губитака напад је после дводневних борби обустављен. У борбама је погинуо командант Првог батаљона Пете пролетерске црногорске бригаде Ђорђије Премовић (1910—1943). Након завршетка рата проглашен је за народног хероја.
20. април У манастиру Тавна, у близини села Бањица у подножју Мајевице, од Друге групе војвођанских батаљона формирана Друга војвођанска ударна бригада. На дан формирања имала је три батаљона са око 570 бораца. Командни састав бригаде су чинили — командант Радослав Јовић Мишко, политички комесар Драга Дикић Вања, заменик команданта Марко Танурџић, заменик политичког комесара Љубица Станимировић и начелник Штаба Милован Кеслер.
25. април У току ноћи 25/26. априла Други јужноморавски партизански одред напао бугарску полицијску станицу у Црној Трави, али ни после трочасовне борбе није успео да савлада посаду и заузме место. Приликом повлачења, у зору, одред је успео да одбаци мање бугарске снаге са висоравни Црквена плана, код села Стрезимироваца и запоседне њихов положај.
26. април У близини села Стрезимировци, код Сурдулице, у непосредној близини југословенско-бугарске границе, бугарске јединице јачине једног пука, подржане ескадрилом авиона, извршиле су концентрисан напад на Други јужноморавски одред, али се Одред после краће борбе извукао вештим маневром. У овим борбама, погинуло је троје, а рањено је седморо партизанских бораца. Међу погинулима је био и командант Одреда Ратко Павловић Ћићко (1913—1943), бивши шпански добровољац. Након завршетка рата проглашен је за народног хероја.
Референце
Литература
__БЕЗСАДРЖАЈА__
*4