Ајнхард (; 775 — 14. март 840) је био франачки дворанин и писац. Као службеник на дворовима каролиншких царева Карла Великог и Лудвига Побожног, имао је непосредан увид у тадашња политичка збивања. Бавио се историографским радом, написавши биографско дело под насловом: Живот Карла Великог (), које представља једно од најзначајнијих књижевних остварења раног средњег века. Сматра се да управо њему припада заслуга за дораду и редиговање знаменитих Анала Франачког краљевства ().
Биографија Јавни живот Ајнхард потиче из источног немачког говорног подручја Франачког краљевства. Рођен је у породици релативно ниског статуса. Родитељи су га послали да се школује за монаха у Фулди - једној од најимпресивнијих просветних центара Франачке државе у то доба. Послали су га на овај позив вероватно због његовог малог раста због кога није могао да јаше коња и рукује борбеним мачем. Због тога је Ајнхард концентрисао своју енергију на учење, посебно на овладавање латинским језиком. Упркос његовом скромном пореклу, био је примљен у изузетно богат двор Карла Великог између 791. и 792. Карло је дуго трагао за ученим људима које је на крају окупио око себе и формирао краљевску школу на челу са нортамбријским учитељем Алкуином. Ајнхард је вероватно био добар архитекта и градитељ, пошто га је Карло задужио да заврши неколико комплекса палата, укључујући и Ахену и Ингелхајм. Године 814, када је умро Карло Велики, његов син и наследник Луј Побожни именовао је Ајнхарда за свог приватног секретара. Ајнхард се повукао са двора када је дошло до свађе између Луја и његових синова у пролеће 830.
Умро је у Зелигенштату, 840. године.
Приватни живот Био је ожењен Емом, о којој се веома мало зна (као и о већини жена из тог периода). Постоји могућност да су они имали сина Вусина. Њихов брак је био веома либералан. Ема је била активна колико и Ајнхард, ако не и више, у управљању њиховом имовином. Говори се да су се у каснијим годинама брака Ема и Ајнхард уздржавали сексуалног односа и уместо тога своју пажњу посветили религијским обавезама. Иако јој је несумњиво био привржен, Ајнхард није ништа написао о својој жени пре њене смрти. Први пут ју је поменуо 13. децембра 835. у свом писму пријатељу у коме пише да се сећа ње “сваки дан, шта год радио, у сваком подухвату, док радим кућне послове, у свему што се поставља између мојих религијских и земаљских дужности”.From Einhard’s letter of April 836 to Lupus of Ferrieres. Qtd. in Smith 55.
Дела Ајнхард је писац из -{IX}- века познат пре свега по томе што је написао биографију Карла Великог под називом „-{Vita Karoli Magni}-“. Дело је написао после смрти Карла Великог, у периоду између 817. и 830. и пружа директу информацију о животу Карла Великог. При писању угледао се на Светонијево дело „Биографија Августа“ из кога је преписивао читаве реченице, мада је важно нагласити и Ајнхардову оригиналност, то јест, прилагођавање модела и извора за своје потребе. У делу има нетачности, али је приказ Карлове личности свестран, пластичан и поред панегиричког карактера објективан. Дело је важан историјски извор и за јужнословенске народе, пошто се у њему помињу Срби, и Карантанија (Словенија).
Ово дело је написано као похвала Карлу Великом, кога је сматрао другим оцем и коме је био дужник “у животу и смрти”. Рад на тај начин садржи разумљив степен пристрасности, јер је Ајнхард водио рачуна да оправда Карла у неким стварима, не помињући неке проблеме срамне за Карла, попут моралности његових ћерки. Међутим, насупрот томе, он је у делу поменуо и неке занимљиве ствари, попут Карлових конкубина.
За историју Лудвига Побожног важна су Ајнхардова писма. Написао је и низ мањих дела, попут дела „Пренос моштију и чуда мученика Марцелина и Петра“ и „Обожавање крста“. После смрти Карла Великог, остао је на двору Луја Побожног где се бринуо о образовању његовог сина Лотара. Пред смрт се повукао у манастир.
Ајнхардови подаци о Словенима Ајнхардова дела садрже драгоцене податке о раној средњовековној историји Словена, што се у првом реду односи на прошлост разних западнословенских и јужнословенских народа и племена. Тако се у Ајнхардовим делима бележе подаци о односима франачких владара са полапским Словенима, међу којима су били и полапски Срби. Примера ради, у Аналима Франачког краљевства () забележено је да су полапски Срби словенски народ који живи у областима између река Лабе и Сале, у суседству Тиринжана и Саксонаца (), док је у биографији Карла Великог забележено да се немачки Тиринжани граниче са полапским Србима управо на реци Сали (), чиме се потврђују познији подаци који сведоче да се управо дуж те реке пружала погранична, односно крајишка област звана Limes Sorabicus. Поред поменутих, Ајхардова дела садрже и друге податке о тадашњим словенским племенима и народима.
Срби у Далмацији 822. године Ајнхард такође помиње и балканске Србе, у Аналима франачког краљевства (), где је под 822. годином забележено да су Срби народ који држи велики део Далмације (). На значај тог податка, који представља рано сведочанство о присуству Срба у Далмацији, указивали су бројни истраживачи, који су између осталог наглашавали да се поменути подаци уклапају са нешто каснијим казивањем византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959), који је у свом делу под насловом О управљању царством описао досељавање Срба у приморске области за време владавине цара Ираклија I (610-641). Посебну пажњу на та питања обратио је у својим радовима српски историчар Тибор Живковић.
Референце
Литература
Спољашње везе
Ајнхард на Католичкој енциклопедији Vita Karoli Magni Annales regni Francorum Ајнхардова или дела о Ајнхарду
Категорија:Рођени 775. Категорија:Умрли 840. Категорија:Франци Категорија:Средњовековни историчари Категорија:Средњовековни писци