мини|десно|Застава Израела

Јевреји у Републици Српској су грађани јеврејског поријекла и јеврејске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Присуство Јевреја на овим просторима могуће је пратити од времена прије нове ере, а таласи њихових досељавања су трајали дужи низ вијекова. Јевреји данас представља малобројну националну мањину, иако је њихова историја на овим просторима присутна кроз дуги низ вијекова, а сам број Јевреја је био знатно већи прије Другог свјетског рата и геноцида над јеврејским народом познатог као Холокауст. Током спровођења Холокауста од стране нацистичких, фашистичких и усташких структура Јевреји су скоро у потпуности избрисани са територије данашње Републике Српске. Мали број је након рата одселио у Израел, нову државу формирану за Јевреје, након хиљадугодишњег понављања ријечи: „Ако те заборавим мој Јерусалиме, дабогда ме десна рука издала”.

Споменици који свједоче о постојању јеврејске заједнице се могу пронаћи широм Републике Српске, док је данашња јеврејска заједница у Републици Српској веома малобројна, сконцентрисана око мјеста у којима постоје јеврејски објекти тј. синагоге. У Републици Српској данас су активне двије јеврејске вјерске општине у склопу којих су изграђене синагоге, једна је смјештена у Бањалуци, а друга у Добоју. Такође, постоји и неколико удружења која окупљају јеврејски народ и баштине традицију пријатељских односа између јеврејског и српског народа. На територији цијеле Републике Српске најактивнија јеврејска заједница смјештена је у Бањалуци, гдје је по резултатима пописа живјело највише припадника ове нације. Иако подаци са пописа говоре о малобројности Јевреја у граду на Врбасу, подаци јеврејске општине навода да је током 2020. јеврејска општина имала 115 чланова.

Јевреји су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Јевреји су учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада су имали делегате у свим сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина, једном су обнашали дужност предсједника Савеза националних мањина, док мјесто предсједника Савјета националних мањина до сада нису обнашали.

Историјат мини|десно|Јеврејско гробље у Рогатици Присуство Јевреја на Балкану према историјским показатељима датира још од 6. вијека прије нове ере, када су Феничани продавали Јевреје по јонским острвима као робље. Нихово присуство на Балкану је далеко веће након грчко-римских освајања Свете земље, када су Јевреји за релативно кратко вријеме практично протјерани из Палестине. Први европски Јевреји су били они који су насељавали подручја Грчке и Македоније, одакле су се проширили и на остатак Балканског полуострва. О присуству и распрострањености Јевреја на тлу јужнославенских земаља из периода касне антике те 2. и 4. вијека свједоче бројна археолошка налазишта из разних крајева, попут оних из Сарајева, на чијим је надгробним плочама уклесано латинским писмом: „Јехова адонај” (хебр. у име Бога), што индиректно говори у прилог историјским чињеницама да су Јевреји на подручја сјеверног и средњег Балкана дошли из правца запада пратећи римске легије, а из правца истока за вријеме Порте. Кључни фактор доласка сефардских Јевреја у Босанску Крајину, тачније у Бању Луку, представља успостављање живе трговине у Сплиту и око њега и даље према унутрашњости, што индиректно упућује на могућност спорадичног а касније и групног доласка Јевреја трговаца у Босанску Крајину, за вријеме краља Стефана Твртка I из правца млетачке Венеције, а из правца Шпаније након егзодуса, с тим што се у оба случаја њихов долазак одвија преко Анконе и Венеције с једне, те Дубровника, Сплита, а касније и Шибеника и Задра с друге стране.

Јевреји у Бања Луци мини|десно|Синагога у Бања Луци, прије Другог свјетског рата Протјеривање ашкенаских Јевреја из средње и источне Европе, егзодус сефарда са Пиринејског полуострва због наводног неприхватања хришћанства и појава Отоманске империје на Балкану кључни су историјски моменти за прекретницу у развоју јеврејства и јудаизма на Балканском полуострву. Благонаклоност турских султана према Јеврејима постојала је много прије ступања турских трупа на европско тло, због њихове наобразбе и познавања заната и трговине. Прводошли Јевреји Бање Луке дочекани су од стране муслиманског живља са дозом неповјерења, па се у почетку нису могли населити у самој бањалучкој чаршији, него су на кратко вријеме принуђени да станују у хановима, попут Шибића хана. Живјели су повучено и издвојено, у мањим групама, упућени једни на друге због међусобне комуникације на матерњем јеврејско-шпанском језику (јудео-еспањол), са обиљем израза из турског и италијанског језика, којим су допуњавали поједине празнине у јеврејском, који је и као такав и даље био у свему доминантан.

За јеврејску заједницу у Бањалуци значајно је откриће јеврејског надгробног споменика из 17. вијека у близини Бањалучког санџака, тачније у Дервентском округу и стећка из Великог Прњавора, који упућује на то да се ради о млетачком Јеврејину трговцу. Све су ове тврдње о присуству једног броја Јевреја трговаца у и око Бање Луке крајем 16. вијека засноване на многим чињеницама које налазе своје индикативно упориште у историјским архивама градова Дубровника и Сплита. Користећи архивску грађу града Дубровника за приказ привредних прилика у Бањој Луци током 16. вијека, Богумил Храбак је написао: „Појединачно било је у Бањој Луци од 80-тих година 16. вијека стално насељених Јевреја трговаца, а вјероватно и љекара. Ипак Јевреји нису толико карактеристични за бањалучку чаршију колико за сарајевску“. Богумил Храбак надаље спомиње имена двојице јеврејских трговаца из Бање Луке, неког Јусуфа (највероватније Јозефа) и Баруха. Храбак наводи да су неки Јевреји крајем 16. вијека дошли у Бању Луку из Сплита и да је један Јеврејин љекар у поменутом периоду упућен из Дубровника и да је у граду на Врбасу окончао свој живот. И. Педерин у једном свом раду наводи да је „генерални провидур Далмације Францесцо Зен 1633. године послао свог поклисара Јозефа Пенсу босанском паши у Бању Луку ради успоставе ширих трговачких веза са сплитском луком и лазаретом и евентуалним отварањем намјенског представништва у Бањој Луци. Сви ови наводи из докумената архива у Бањој Луци, Сплиту и Дубровнику пружају јако добар увид у организацију транзитне трговине и сложене трговачке мреже распрострањене дуж путева и раскрсница између Солуна, Цариграда, Сарајева, Бање Луке, Сплита и Венеције и градова сјеверне Европе. Интересантно је у вези с тим напоменути да код многих историчара постоје подијељена мишљења о доласку, боравку и правцу кретања сефардских Јевреја на територији данашње Републике Српске након егзодуса са Пиринејског полуострва. Чини нам се да, што се тиче доласка Јевреја у Бању Луку, обје теорије могу бити прихваћене, с тим што је долазак Јевреја у Бању Луку у мањем броју на прелазу 16. у 17. вијек везан за развој трговине преко Сплита и Дубровника, а већи број је везан за слабљење лучке трговине због пада Венеције 1797. године, што почетком 19. вијека доводи до већег исељавања Јевреја из далматинских градова према територији данашње Републике Српске. Масовнији долазак сефардских Јевреја у Бању Луку почетком 19. вијека из правца Сарајева, Скопља и Битоља је везан за постеманципациони период Јевреја на овим просторима након доношења фермана султана Абдул Меџида 1840. године, којим су призната грађанска права и Јеврејима и хришћанима, уз могућност подизања вјерских објеката, синагога и цркава, те отварање основних и средњих школа на постојећим језицима.

Масовнији долазак ашкенаских Јевреја у Бању Луку је везан за све драконске законе цара Јосифа другог уз ограничење насељавања и боравка Јевреја на земљи под влашћу Аустро-Угарске и анексију Босне и Херцеговине у другој половини 19. вијек. Писаних трагова о присуству и одређеном мјесту стално насељених Јевреја у Бањој Луци у 17. вијеку нема, али се на основу каснијих локација изграђених јеврејских кућа може претпоставити да је била у непосредној близини Говедарнице и Безистана. Јевреји се првобитно јављају међу трговцима, а тек послије, стицањем потребних услова, доводе и остали дио породице. За вријеме османлија на територији данашње Републике Српске су се по брзом развоју и већој концентрацији Јевреја истицала само два мјеста: Бања Лука и Бијељина. Слиједећи новотрасиране привредне путеве, Јевреји из већих мјеста прелазе у мања провинцијска мјеста, те из Бање Луке прелазе у Приједор и Нови Град. мини|250п|Споменик бањалучкој јеврејској заједници и страдалим Јеврејима у Холокаусту

У Бања Луци се повећава број Јевреја половином 19. вијека. Потврду за ово налазимо у свједочанствима које је оставио професор Стојан Бјелић, у којима тврди да је Саламон Хаима Пољокан, стигавши 1860. године у Бања Лука|Бању Луку, ту затекао тројицу истовјераца, старосједилаца, некога Баруха, Исака Папу званог Папић и Менту Левија, благајника у Јеврејској општини сефардског обреда, која је основана 1848. године. Оснивачи нешто бројније Јеврејске општине сефардског обреда у Бањој Луци били споменута четворица Јевреја: Барух, Исак Папо, Менто Леви и Саламон Пољокан, трговац. До времена аустроугарске окупације 1878. године у Бањој Луци је, уз домицилно становништво, живјела искључиво етничка скупина Јевреја сефарда, поријеклом из Шпаније и Португала.Бања Лука је имала двије јеврејске општине, сефардску и ашкенаску. Обје су врло старе, а у Бањалуку су већином долазили Јевреји из Сарајева и Травника. Прије Другог свјетског рата живјело је у Бањој Луци око 400 Јевреја. Књиге Сефардске и Ашкенаске општине су потпуно уништене. Храм је био саграђен 1902. године, а гробље основано 1883. године.

мини|Грб Јеврејског културног центра Јеврејска заједница у Бањалуци доживила је најтрагичније дане на самом почетку Другог свјетског рата, када је по наређењу др Виктора Гутића убијен је и посљедњи Јевреј који се затекао у Бањој Луци. Одмах по стварању НДХ, концем априла 1941. године, Јевреји Бање Луке стављени су ван закона. Наређено им је да у року од 24 сата морају напустити своје станове у центру града и преселити се у најдаља предграђа. Усташе су претвориле јеврејски храм у јавну кућу. Својим кућама се вратило послије рата 24 лица. Прво купљење Јевреја почело је у јуну 1941. године. Они су били одведени у непознатом правцу и вјероватно убијени прије него су стигли до неког логора. Почетком јула опет су похватани мушкарци и побијени. 16. јула 1941. године одведени су старији Јевреји оба пола у Стару Градишку и тамо сви поубијани. 28. јула 1942. године били су одведени сви преостали Јевреји (170) и поубијани у разним усташким логорима. Уништени су храмови, опустошена гробља и разграбљена јеврејска имовина. Бања Лука је остала без Јевреја. На парцели Јеврејског гробља подигнут је 1977. године споменик са натписом: „0вдје су сахрањени ексхумирани посмртни остаци са старог Јеврејског гробља у Борику”. Овај споменик подсјећа на Бањалучку јеврејску заједницу, као и на многобројне Јевреје, грађане Бање Луке који су изгубили животе као жртве фашистичког терора 1941—1945. године.

Јеврејска заједница на подручју овог града је постојала вијековима, а иако данас малобројна оставила је велики траг на пољу културе развоја овог града. У Бањалуци је изграђен нови Јеврејски центар који је један од симбола њиховог вишевјековног присуства на овим просторима, а град Бањалука и Република Српска данас одржавају врло блиске и добре односе са Израелом и јеврејском заједницом. Јеврејска општина Бањалука током 2020. је бројала 115 чланова, чиме је примјетан благи пораст припадника јеврејске заједнице.