Старо Бешеново (буг: Стар Бешенов, бан. буг.: Stár Bišnov, мађ: Óbesenyő, нем: Altbeschenowa) је село у темишварском округу, Румунија и седиште општине Старо Бешеново. Већинско становништву у селу представљају Банатски Бугари.
Банатски Бугари Банатски Бугари су мањинска етничка група Бугара који су католичке вероисповести а потомци су Павлићана (или Палћана, како их зову на свом дијалекту), који су населили у ове крајеве из северних делова Бугарске а 1738 и основали Старо Бешеново. Касније, у периоду од 1868. године до 1886. године, известан број породица се одселио у Скореновац и Иваново.
Павлићани су грана хришћана католика који су добили име по апостолу Павлу. Јединственост те гране је да тврде да Исус није син Маријин и да не признају Стари завет. Највише поклоника су имали у периоду од седмог до деветог века.
Историја По неким подацима подручје данашњег насеља је било насељени још за време Неолита. Прве писмене забелешке о селу датирају из 1213. године. Само бугарско име Бешенов потиче од Мађарског назива за становнике тог краја Бешење (мађ: besenyők), који су живели на том подручју до 11. века, касније у време доласка Турака цео крај је био ретко насељен.
Године 1666. дошли су у варош Бешенова калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. У списку приложника налазе се у то време: домаћин Вучихна, поп Стефан, барјактар Јанко, Пеја Белић, Видак, Која, Јузбашин, Живана, Неић, Радојица Јован, Вујица, Вук, Богић, Радомир, Михаило, Вук (други), кнез Милош, Марко, Лазар Грубић, Петко "от Неволина" и други.Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Стара Бешенова налази у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази римокатоличка црква а становништво је претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Године 1797. Бешеново је парохијска филијала Дугог Села.
После оснивања села дошло је до демографског бума, и због пренасељености дошло је до постепеног расељавања становништва. Селидбе су ишле овим редом : 1779. године у Јашу Томић (Modos), 1820. године у Конак (Konok), 1820. године у Стари Лец (Baracháza), 1825. године у Бело Блато (Erzsébetlak/Elisenheim), 1842. године у Денту (Бреша), 1842. године у Банатски Двор (Зварњак, Rogendorf), 1846. године у Колонију Бугара (Bolgártelep), 1886. године у Скореновац (Székelykeve/Skorenowatz) и 1886. године у Иваново (Србија)
Становништво Оснивачка популација из 1738. износила је 2200 становника.
По попису из 1910. године Старо Бешеново је имало 5909 становника, а по попису из 1930. године 6073 становника, од тога 5385 Бугара (88,7%), 266 Мађара (4,4%), 209 Рома (3,5%), 111 Немаца (1,8%), 74 Румуна (1,2%), 3 Срба, и 25 осталих. По попису из 1941. године у селу је живело 6311 становника.
По попису из 2002, укупна популација општине, која још укључује и становништво из три околна села, је износила 5807 становника а од тога: Банатски Бугари − 2987 (51,43%) Румуни − 2368 (40,77%) Мађари − 330 (5,68%) Роми − 62 (1,0%) Немци − 44 (0,7%) Срби − 16 (0,2%)
По последњем попису из 2005. број становника је опао на 4486.
Табела Попис Етничка структураГодинаПопулацијаРумуниБугариНемциМађариРомиСрбиЈеврејиСловациОстали 1880. 11.690 2.754 н. п 1.295 1.101 н. п н. п н. п н. п 6.366 1910. 12.638 3.121 н. п 1.403 2.152 н. п н. п н. п н. п 5.962 1941. 11.334 2.661 н. п 1.206 1.187 н. п н. п н. п н. п 6280 1948. 11.620 2.754 5.771 1.327 1.415 232 53 34 20 - 1956. 9.653 2.340 5.610 478 995 210 6 5 7 - 1977. 8.030 2.221 4.669 319 694 109 6 2 5 9 1992. 6.409 1.996 3.633 57 379 305 11 1 9 17 2002. 5.807 2.368 2.987 44 330 62 16−−−
Графикон
Тенденција пораста/опадања популације
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији