Ришки залив (познат и као Ришки басен или Ливонски залив) је залив Балтичког мора између Летоније и Естоније. Острво Сарема делимично га одваја од остатка Балтичког мора, а главна веза између залива и Балтичког мора је Ирбенски мореуз. Ришки залив, као подбасен Балтичког мора, обухвата и Вејнамери море у западноестонском архипелагу.

Географија

Северни део Ришког залива је плитак, док је јужни део нешто дубљи. Најдубља тачка налази се насупрот Мерсрагсу и дубока је 66 метара. У средишњем делу залива налази се спруд чији највиши део израња из мора и образује острво Рухну.

Обухват мини|Ришки залив посматран из Јурмале у Летонији, јануар 2018. Међународна хидрографска организација западну границу Ришког залива одређује линијом која води од рта Лисерорт у Летонији, на 57°34′ северне географске ширине, до јужног краја Сареме. Од те тачке граница пролази преко Сареме до Памане, на 22°34′ источне географске дужине, затим до рта Емасте, најјужније тачке острва Хијума, преко Хијуме до рта Тахкуна, његове најсеверније тачке, и даље до рта Спитамн у Естонији. Острва

Међу најзначајнијим острвима у заливу су Сарема, Кихну и Рухну, која се сва налазе на територији Естоније. Кихну има површину од 16,4 km².

Острво Сарема утиче на бочату воду Ришког залива јер је залив делимично заклоњен од отвореног Балтичког мора. Само Балтичко море већ има мањи салинитет од просечног салинитета светских океана, али се та разлика мења у правцу север–југ и исток–запад.

Градови

Међу значајнијим градовима на обалама залива су Рига и Јурмала у Летонији, као и Пјарну и Куресаре у Естонији.

Главне реке које се уливају у залив су Западна Двина, Пјарну, Лијелупе, Гауја и Салаца. Салинитет

Слатководни доток који улази у Балтичко море чини око два процента његове запремине. Уска веза са Северним морем значи да се вода у Балтичком мору у просеку задржава 30 година. Ове две околности доприносе томе да Балтичко море буде једно од највећих бочатих водених подручја на свету.

Просечна концентрација соли у Ришком заливу одговара просечној концентрацији у Балтичком мору и износи око 6–10 промила. Слатка вода има концентрацију од око 0,5 промила, док морска вода има око 30 промила.C.Michael Hogan. 2011. Gulf of Riga. Encyclopedia of Earth. Eds. P.Saundry & C.J.Cleveland. National Council for Science and the Environment. Washington DC.

Годишња доба

Површински слој воде у Ришком заливу има релативно велика годишња температурна колебања. Средином лета, у јулу и августу, температура површинског слоја воде у средишњем делу залива износи око 18 °C. У плитким приобалним деловима вода током врелих и сунчаних летњих дана може да се загреје до 25–26 °C. Дубљи слојеви воде су знатно хладнији, али се њихова температура током године мање мења.

Током зиме, већи део или повремено цео залив се замрзава. До тога долази због ниског салинитета и успореног кретања воде услед делимично затвореног улаза у залив. Током зиме многи људи прелазе преко залива пешице. Највећа забележена дебљина леда износила је 90 центиметара, током зиме 1941/42. године. Риболов кроз отворе у леду традиционално је представљао извор зимске хране и и даље је уобичајена активност. Лед се обично топи између марта и априла. Крајем марта 2013. године, када је лед почео да се топи, око 200 људи морало је да буде спасено са ледених санти.

Референце

Спољашње везе

EELIS Infoleht

Категорија:Заливи Категорија:Балтичко море Категорија:Географија Естоније Категорија:Географија Летоније