Софија Николајевић (Осијек, 31. мај 1861 — 31. јануар 1942, Земун) била српски писац прозе (романа), учитељица, наставница, гувернанта и хуманитарна радница.Попов, Чедомир, ур., Српски биографски речник, књ. 5, Нови Сад: Матица српска, 2011.
Живот и каријера Рођена је у Осијеку у српској породици. Након удаје, за пореског чиновника Александра Кочу, са супругом и децом живела је у Осијеку, Карловцу, Иригу и Винковцима.
После развода 1906. година, сама је води бригу о седморо деце. Преминула је у Земуну 1942. године.
Дело Осим што је на српском језику писала и објављивала прозна дела (у сопственим издањима), Софија Коча је била приватна учитаљица немачког језика и неговатељица болесника.
Интензивно се бавила и мисионарским радом. Захваљујући коме је сакупљен новчани прилог неопходан за изградњу православне цркве у Ројчу (Словенија).
Библиографија Монографије Светли карактери (1900) Из владавине Обреновића и Иван дањски атентат (1910) Моћ мајчине молитве. Намењено матерама христијанкама свете православне вере. У славу Пресветој Богородици. (1921) Доживљаји са пута кроз отаџбину (1925) Приче из савременог живота (1931) Божија правда (1933) Молитвеник за све христијане, на које ће се излити благодат и помоћ божије милости, ако га читају (1938) Референце
Спољашње везе Софија Коча — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
Категорија:Рођени 1861. Категорија:Умрли 1842. Категорија:Осјечани Категорија:Српски књижевници Категорија:Срби у Славонији