ФК Севојно је српски фудбалски клуб из Севојна. Клуб је основан 1950. године и тренутно се такмичи у Западно-моравској зони, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Неколико година су покушавали да се пласирају у Прву лигу, али им је то најзад пошло за „ногом“ тек у сезони 2004/05. Српске лиге Запад када се након освајања 2. места иза Радничког из Крагујевца квалификују за бараж. У првом кругу баража декласирали су нишки Железничар чак са 7:1 у Севојну, док реванш у Нишу, који је био само формалност није одигран због тровања играча Железничара. У другом кругу баража намерили су се на Раднички из Обреновца и са две глатке победе 3:0 и 1:0 по први пут у својој историји пласирали су се у новоформирану Прву лигу Телеком Србија.

Највећи успех у историји клуба је пласман у финале купа након победе над Црвеном звездом резултатом 2:1 на стадиону крај Ваљаонице у сезони 2008/09. У финалу купа су играли против Партизана где су изгубили 3:0, али су по први пут обезбедили играње у неком европском такмичењу. Жреб је одредио да играју против литванског Каунаса. У Београду је било 0:0, док је у Литванији било 1:1, што је било довољно за пролаз. После су играли са француским Лилом где су у обе утакмице поражени са 2:0.

Након што је Севојно Поинт у сезони 2009/10. обезбедило пласман у Суперлигу Србије, градско руководство и управе два клуба су се договориле о фузији ова два клуба. На одвојеним скупштинама Севојно Поинта и Слободе, 24. јуна, озваничено је припајање Севојно Поинта Слободи. Клуб ће наставити традицију Слободе, као првог градског клуба, у смислу седишта, клупских боја, стадиона и године оснивања, а у Суперлиги ће играти под именом ФК Слобода Поинт Севојно. Нови фудбалски клуб Севојно, такмичење ће у сезони 2010/11. почети из окружне лиге.

Већ у првој сезони (2010/11) у Златиборској окружној лиги, Севојно осваја прво место и пласман у виши ранг - Зону Дрина.

Историја десно|мини|200x200px|Стари грб СевојнаПрвих десет година клуба (1950-1960)

Средином маја 1950. године почиње изградња ваљаонице бакра. Радници су формирали фудбалски тим који је убрзо потом, 25. јуна 1951. године, одиграо своју прву незваничну утакмицу против суседног и будућег градског ривала Слободе из Ужица.

Након тога, амбициозни радници предвођени грађевинским руководиоцима Радом Поповићем и господином Рацом Јововићем званично су основали фудбалски клуб 7. јула 1951. године, првобитно назван "ФК Раднички". Своју прву утакмицу су одиграли 2. августа исте године против Борца из Чачка где је упркос поразу (2:3) била најављена светла будућност клуба.

1952. године клуб почиње да се такмичи у фудбалској лиги града Ужица. У свом првом званичном мечу, остварена је победа над Златибором из Чајетине резултатом 2:0. Наредних година клуб је остварио неколико промоција и био успешан.

1957. године изборена је промоција у Крагујевачку регионалну лигу.

Регионалне и међурегионалне лиге (1960-1995)

1961. године основано је Спортско друштво Севојна и клуб се од тада такмичи под овим именом.

У сезони 1968/69 клуб је заузео 2. место у међурегионалној лиги Ужице/Чачак, постигавши тако пласман у Другу српску лигу (4. ранг такмичења).

Клуб проводи 3 сезоне играјући у овој лиги, али након тога испада и игра у лиги Морава/Шумадија (до 1976/77), регионалним и међурегионалним лигама, све до сезоне 1989/90, када се враћа у Другу српску лигу.

Ту успева да остане само једну сезону, након чега испада у лигу Морава/Шумадија где игра све до сезоне 1995/96, када је унапређен у Српску лигу Запад (група Морава - 3. ранг такмичења) где игра све до промоције у Прву лигу Србије (2. ранг такмичења).

Српска лига Запад (1995-2005) Своје прве три сезоне у овом рангу такмичења Севојно је завршавало углавном на средини табеле, без великих шанси да испадну из лиге, али исто тако и без великих шанси да се примакну самом врху табеле. Сезона 1998/99 је обећавала више него претходне, клуб је био на високом 3. месту, међутим уследио је прекид првенства због бомбардовања. Након поновног почетка такмичења Севојно је постало много стабилнији клуб и увек успевало да обезбеди пласман међу првих 5 екипа.

Сезона 1999/00

Прву победу у последњој полусезони у 20. веку Севојно је забележило у 2. колу на свом терену против ФАП-а из Прибоја резултатом 3:0. Након пораза у 5. колу, наредних седам утакмица клуб бива непоражен. Обе победе у том низу су остварене у Севојну, прва против Карађорђа из Тополе (3:1) и друга против Рудара из Баљевца (2:0). На последње три утакмице на стадиону крај Ваљаонице остварене су све три победе, редом: Полет из Љубића (1:0), Полимље из Пријепоља (6:0), Водојажа из Грошнице код Крагујевца (3:0). Своју прву победу у новом веку клуб је забележио као домаћин против Хајдука из Краљева са 3:1. На гостовањима је освојено свега 7 бодова, сви су дошли након нерешених исхода. Сличан сценарио као из јесењег дела сезоне, на последње четири утакмице утакмице у Севојну забележене су све четири победе постигавши чак 18 голова, и то против: Металца Трговачког из Краљева (6:1), Груже (4:1), Такова из Горњег Милановца (6:0) и Бадњевца из Баточине (2:1). Клуб је свих 14 победа остварио на као домаћин уз свега један забележен пораз. Освојена су 53 бода који су клубу обезбедили 5. место на табели.

Сезона 2000/01

Ову сезону клуб је као домаћин отворио на одличан начин, на три утакмице забележене су све три победе и то против: Шумадије из Аранђеловца (3:0), Такова из Горњег Милановца (3:0), градског ривала Јединство Путева из Ужица (2:1). Прва победа на гостовањима остварена је у 12. колу против Црнокосе у Косјерићу резултатом 0:2. Пред крај полусезоне клуб прави серију од три победе у низу, као домаћин против Мокре Горе из Зубиног Потока (1:0) и ФАП-а из Прибоја (3:0), а као гост против екипе Металца Трговачког у Краљеву (0:1). У последњем колу јесењег дела сезоне остварена је победа на стадиону крај Ваљаонице против Трепче из Косовске Митровице са убедљивих 5:0. Прву победу на пролеће клуб је остварио у Севојну против Рудара из Баљевца са невероватних 9:1, једна од највећих победа у историји клуба. На последњих седам утакмица као домаћин клуб је остварио максималан учинак, поново су поражени Црнокоса (2:0) и Металац Трговачки (2:1). У том низу су поражени и Гоч из Врњачке Бање (2:0) и Полет из Љубића (1:0). У 32. колу остварена је још једна победа на гостујућем терену против Омладинца у Новом Селу код Врњачке Бање са великих 0:4. Последњу победу у овој сезони клуб је остварио на стадиону крај Ваљаонице против "комшијске" Слоге из Пожеге резултатом 2:1. Противници су тешко односили бодове из Севојна, само једна је успела да однесе сва три бода. Eкипа Севојна је била друга најбоља одбрана у лиги, разлика је само један примљен гол више. Ове сезоне је направљен мали помак, освојено десет бодова више у односу на претходну - 63 бода за високо 4. место.

Сезона 2001/02

Након две везане победе на домаћем терену, забележена је и прва победа на гостовањима против Ердоглије у Крагујевцу резултатом 0:1. У 11. колу на стадиону крај Ваљаонице остварена је победа у дербију против градског ривала Јединство Путева из Ужица са 1:0, а такође и у следећем колу против Мокре Горе у Зубином Потоку са 1:2. На следеће три утакмице као домаћин клуб је остварио све три победе, савладане су Карађорђе из Тополе (6:0), Омладинац из Заблаћа код Чачка (10:1) и Трговачки из Краљева (1:0). У последњем колу јесењег дела сезоне забележена је победа против Такова у Горњем Милановцу резултатом 0:2. Након пораза у 24. колу, екипа прави серију од десет утакмица без пораза, од чега су чак осам биле победе. На домаћем терену су "падали" Ердоглија (1:0), Слога из Сјенице (6:1), Шумадија из Аранђеловца (3:1), Мокра Гора (3:0) и Гоч из Врњачке Бање (2:0), док су са гостовања "однети" бодови против Јошанице у Новом Пазару (2:3), Карађорђа у Тополи (1:2) и Омладинца у Заблаћу код Чачка (0:1). Последњу победу у сезони Севојно је остварило на стадиону крај Ваљаонице против Трепче из Косовске Митровице резултатом 3:0. Трећу сезону заредом, екипа је доживела само један пораз у Севојну. Одбрана је поново била на нивоу, као и претходне сезоне, само један гол је опет направио разлику. Клуб се попео за још један степеник, освојено је "округлих" 70 бодова за одлично 3. место.

Сезона 2002/03

У својој сада већ осмој сезони у трећелигашком каравану прву победу Севојно је остварило у 2. колу када је на домаћем терену савладало Гоч из Врњачке Бање резултатом 5:0. У следећих пар кола уследио је нешто слабији низ резултата. Почетком октобра клуб је везао две победе, савладани су Металац Трговачки из Краљева (2:0) и градски ривал ГП Златибор у Ужицу (0:3). Први део сезоне завршен је са свега шест победа, последња над Заставом из Крагујевца са 2:1. Други део сезоне кренуо је победом над Омладинцем из Новог Села код Врњачке Бање са 3:0. У следећем (19.) колу Севојно је доживело пораз на гостовању екипи Гоч-а. До краја првенства клуб није забележио ниједан пораз. На следећих 15 утакмица забележили су скор од 9 победа и 6 нерешених. Везане су три победе над Полетом из Љубића (1:0), Будућности у Конареву (0:2) и Рударом из Баљевца (3:0). Након победе над Ердоглијом у Крагујевцу (2:4) у 30. колу, Севојно је првог дана у јуну на стадиону крај Ваљаонице савладало још једног градског ривала, Јединство Путеве из Ужица резултатом 1:0. У последња два кола остварене су две победе, прва на свом терену против Слоге из Краљева (2:0) и друга над Заставом (0:2). Екипа је доживела само један пораз на домаћем терену током читавог првенства. Освојено је 57 бодова, довољно за високо 4. место на табели.

Сезона 2003/04

Прва победа у првенству забележена је на домаћем терену против екипе Раднички Стобекс из места Клупци резултатом 2:0. Међутим, у следећих пет кола забележена је свега једна победа, остало су били порази. Реакција у клубу након тога била је одлична, везано је пет победа у низу: над Селевцем из Смедеревске Паланке (3:0), Ремонтом у Чачку (0:2), затим Таковом из Горњег Милановца (4:1), Спартаком у Љигу (2:4) и ФАП-ом из Прибоја (2:0). Последња победа у првом делу сезоне била је на свом терену против Железничара из Смедерева са 5:3. У другом делу сезоне почетком априла остварена је битна победа у окршају са градским ривалом Слободом у Ужицу резултатом 1:2. Две недеље касније, победом над Младости из Лучана са 3:1 започета је серија од шест победа заредом. Поново су поражене екипа Селевца (1:2), Ремонта (2:1), затим Такова (0:2), Спартака (5:0) и ФАП-а (1:2). На последњих десет утакмица у првенству забележен је невероватан скор од чак 9 победа и свега једном нерешеном утакмицом. Последња победа у првенству остварена је на стадиону крај Ваљаонице над Јошаницом из Новог Пазара са 3:0. Пету сезону заредом, екипа је доживела само један пораз када су јој гостовали противници. Највећи број везаних победа као домаћин био је број 7. Надмашен је број победа из претпрошле сезоне, овога пута то је био број 21. Освојено је 66 бодова који су били довољни за најбољи пласман до сада, велико 2. место. На првом месту налазила се "комшијска" екипа Младост из Лучани са чак 11 бодова више и много већу гол разлику.