Силија Санчез Мандулеј (; Медиа Луна, 9. мај 1920 — Хавана, 11. јануар 1980)Ramonet, Ignacio, Fidel Castro: My Life. Penguin Books: 2007. била је револуционарка, филантроп, политичарка и активиста, блиска пријатељица са Фидел Кастром.
Активизам и политика
Кубанска револуција
Санчезова је учествовала у борби против владе коју је предводио Фулгенсио Батиста, кубанског председника и војни диктатор. Њена борба почиње након пуча који се догодио 10. марта 1952. године на Куби. Била је чланица Покрета 26. јул у граду Манзаниљо.Уз помоћ Френка Пеиса, такође револуционара, Санчезова је основала своју борбену јединицу и постала једна од првих жена које су саставиле своју војну јединицу током револуције на КубиCelia Sánchez, pg.76 by Richard Haney, John Van Houten Dippel, Algora, 2005.Године 1957. придружила се кубанским герилцима и ту служила као курир, а поруке је достављала у цвећу како би оне остале тајне. Поред тога, испоручивала је Че Гевари и другим револуционарима оружје, понекад храну и медицински материјал.Guevara, Ernesto, "Reminiscences of the Cuban Revolutionary War", pp. 312, Harper Perennial, 2006.
Постреволуцијски период
Средином и крајем шездесетих година, постала је најближи пратилац кубанског лидера Фидел Кастра, заједно са његовим лекаром, Ренеом ВалејомThe Socialist Register 1989, NOTES ON THE CUBAN REVOLUTION, Saul Landau. стр. 296.. Након тога, Санчезова је добила функциију секретара председништва Већа министраFidel Castro, leader of communist Cuba. стр. 53, Compass Point Books, 2006 и служила у Одељењу за буџет државног већа, све до смрти 1980. године.
Током свог учешћа у револуцији, Санчезова је чувала све документе и писма, којих је било изузетно много, па је од тог материјала 1964. године отворена институција за очување историјских докумената за време Кубанске револуције.
Смрт
Силија Санчез је преминула од рака плућа, 11. јануара 1980. године, у време политичких и економских немира на Куби. Остала је упамћена као велика револуционарка.
Наслеђе
Након смрти Санчезове, Фидел Кастро је на њеној комеморацији представио Санчезову као симбол Кубанске револуције. Такође, Фидел Кастро је свој говор одржао испред болнице која је названа Силија Санчез, у њему част :
Због њене кључне улоге у Кубанској револуцији, у њену част велики број школа, болница и друштвених центара назван је по њој на Куби и у Зимбабвеу.Мештани Санчезиног родног града Медиа Луне користе олтар за венчавање назван по њеном имену и тако исказују поштовање према њеном делу за кубански народ. Споменик и малоузеј за Силију Санчез изграђени су у Лењиновом парку. Међутим од новембра 2014. године, њени посмртни остатци налазе се на гробљу Колон у Хавани. Меморијални центар Силија Санчез подигнут је такође у њену част, у њеном родном граду, док се њен лик налази и на воденом жигу новчаница кубанског пезоса.
Силија Санчез је отворила пут идеализму за жене Кубе показујући другима способности жена у руководству, преузимању ризика, ратовању и физичком раду.Једноставност, скромност, женственост, несебичност, штедња и посвећеност су били неки од кључних атрибута Санчезове. Силија Санчез је кубанском друштву открила да жене могу да уравнотеже физички рад уз бриге, снагу са женственошћу и вођство са скромношћу.
Референце
Литература
Guevara de la Serna, Ernesto. Pasajes de la guerra revolucionaria. Cuba 1956 – 1959. Edición anotada. Editorial Política. La Habana. 2004. Tercera Edición. Quinta reimpresión. Documentos del Fondo Celia Sánchez y en el Depósito de Testimonios de la Oficina de Asuntos Históricos del Consejo de Estado. Testimonios de Silvia, Flavia y Griselda Sánchez Manduley (1990), Berta Llópiz (1990), Manuel Echevarría (1990 y 2005), María Antonia Figueroa (1990 y 2000) y Micaela Riera (1990).
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Кубански револуционари Категорија:Умрли од рака