Списак налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије је табеларни приказ археолошких леокалитета на којима је регистровано и истражено око четрдесетак римских купатила, док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак. Општа разматрања десно|300п|безоквира Купање је једна од основних човекових потреба. У старом свету била је повезана са хигијеном, али и са култним радњама. Још у бронзанодопским културама Старог Истока, Египта и Егеје, ритуално купање је имало веома важну улогу. Церемоније култног прања одвијале су се у близини храмова, култних места, палата, код светих извора или вештачки направљених базена.Bouet 1997 - Alain Bouet, Les thermes romains: de gros consommateurs d’eau? Quelques exemples de Narbonnaise et des provinces voisines, in: Les aqueducs de la Gaule romaine et des régions voisines, Caesarodunum tome 31, éd. Robert Bedon, Université de Limoges, Centre de recherches A. Piganiol, Limoges, 133-160.Bouet 2004 - Alain Bouet, Les thermes privés et publics en Gaule Narbonnaise, vols. I-II, Collection de l’École française de Rome 320 (2003), Rome.Brödner 1997 - Erika Brödner, Die römischen Thermen und das antike Badewesen. Eine kulturhistorische Betrachtung, 2. Auflage, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt
Под утицајем грчке културе, купатила се уводе у римском свету а ширењем Римског царства постају саставни део културе живљења у многим областима где су владали Римљани
Римска цивилизација је изузетно поштовала и неговала култ воде и обилато је користила благодети топлих и лековитих бањских вода. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике провинцијама на тлу Србије, који су у, за ту намену специјално саграђеним термама, свакодневно користили топлу и/или лековиту бањску воду са термалних извора.Срејовић, Д., Римски царски градови и палате у Србији, САНУ, Београд, 1993. Према основи и начину зидања, римска купатило се могу разврстати у две групе: балнеуме и терме. Балнеум () Балнеум је грађевина која спада у ред јавних купатила са паралелним редовима просторија (), максималне површине до 500 m². Како овај објекат не поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и површину мању од 1.500 m² за ову грађевину најподеснији термин је балнеум.
Овај тип купатила био је веома распрострањени широм Римског царства. Балнеуми су у касноантичким провинцијама на тлу Србије веома бројни. Подижу се уз приватне виле - средња или мања газдинства, царска имања, у оквиру путних станица (), мањих насеља (), војних логора () или градова ().
Епиграфска сведочанства о њима на територији Србије релативно су оскудна. У питању су дијахрони натписи пронађени у Костолцу () из 247. године, Караташу () из 2. века и Избичању код Пријепоља из времена Јустинијана I (527—565).
Терме () За разлику од балнеума терме су велика купатила која поседује велико вежбалиште, базен на отвореном и чија површина прелази 1.500 m².
Списак локалитета са термама и балнеумима Археолошким истраживањима откривено је преко хиљаду римских купатила широм Римског царства. У римским провинцијама на тлу данашње Републике Србије, регистровано је и истражено око четрдесетак римских купатила (приказаних на овој списку), док је број епиграфских сведочанстава о купатилима веома редак. Р.бр.Налазиште Тип налазишта Тип купатила Величина Датовање 1. Сирмијум, лок. 31 утврђени град царске терме делимично откривене 3 просторије 4. век2. Сирмијум, лок. 29 утврђени град јавне терме делимично откривене, 58,7 x 72 m (4212 m²) 3—4. век?3. Сирмијум, лок. 4 утврђени град балнеум, део градске виле 30 x 7 m (210 m²) средина 4. век 4. Засавица цивилно насеље или вила самостални објекат, балнеум делимично откривене 3 просторије нема података 5. Прњавор-Штитар цивилно насеље или вила самостални објекат, балнеум делимично откривен средина - друга половина 4. века6.Сингидунум цивилно насеље, у сз делу Студентског парка самостални објекат, балнеум 15 x 20 m (300 m² ) 3. и 4 век7.Сингидунум цивилно насеље, на Студентском тргусамостални објекатбалнеум делимично истражене 3 просторије нема података8Сингидунум цивилно насеље, Косанчићев венац 12-16 балнеум, део виле делимично истражен 3. век9.Маргум цивилно насеље самостални објекат, балнеум 27 x 15 m (405 m²) 2—3. и 4. век10.Маргум цивилно насеље самостални објекат, баленум делимично истражене напуштене у 4. веку11.Медијана насеље са вилама део виле 31,5 x 28,3 m (891,45 m²) 4. век12.Медијана насеље са вилама самостални објекат,Народни музеј Ниш, Медијана, Ниш, 2006. делимично истражене 4. век13.Наисус extra muros, цивилно насеље..Петровић П., 1993 Naissus – Задужбина цара Константина, у: Римски царски градови у Србији (приредио Срејовић Д.) Београд (1993). стр. 73 самостални објекат поред утврђења необјављено 3—4. век14.Муниципијум ДД насеље самостални објекат,Mócsy, András . Pannonia and Upper Moesia: a history of the middle Danube provinces of the Roman Empire. London: Routledge & K. Paul. испитане 3-4 просторије 2—4. век15.Мунципијум ДДнасеље самостални објекат делимично истражено 3—4. век16.Царичин град доњи град самостални објекат делимично истражено 6. век17.Царичин град ван бедема самостални објекат 33 х 18 m 6. век18.Римске терме у Чачку викус или вила самостални објекат 22,6 x 18,45 (340 m³) крај 3? — 4. век19.Чачак-Бељина вила рустика самостални објекат 9 x 11 m (99 m²) 4. — прва половина 5 века.20.Прилипац цивилно насеље или вила самостални објекат делимично истражене, око 120 m² 4. век21.Виминацијумцивилно насеље јавне терме 45 x 35 m (1.575 m²) 1-3. век, 3—4. век22.Ушће Поречке реке цивилно насеље самостални објекат 8,5 x 7,5 m (80 m²) 6. век23.Талијата цивилно насеље самостални објекат делимично истражене 6. век24.Егета цивилно насеље самостални објекат делимично истражене 3—4. век25.Лисовић насеље или вила део виле 15,75 x 18 m (283,5 m²) 3—4. век?26.Губеревац-каструм extra muros, 50 m од капије самостални објекат непознато у 4 веку сакрални објекат27.Губеревац-Прутен насеље или вила? самостални објекат 142 m² 3—4. век?28.Белосавци насеље или вила самостални објекат делимично истражене, 21,8 x 14,25 m, (310,65 m²) 4. век29.Калиште Mansio Municipium насеље, mansio самостални објекат делимично истражене 3—4. век30.Идијум утврђени mansio самостални објекат у утврђењу делимично истражене 4. век 31. Тимацијум минус extra muros самостални објекат поред капије утврђења старије: 24 x 16,5 m (396 m2) млађе: 13 x 13 m 169 m²) 2 век (старије) 4. век (млађе)32.Тимацијум минус extra muros самостални објекат поред капије утврђења претпостављено: 29 x 21 m (609 m²) III-IV век33.Ромулијана утврђени царски комплекс самостални објекат у утврђењу 8,5 x 14,16 m (403,56 m²) крај III-почетак IV века34.Баце, насеље или вила самостални објекат,Јордовић 1999 - Часлав Јордовић, Римске терме у селу Баце, у: Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Баштина књига 6, ур. Милоје Васић, Драгослав Маринковић, Ареолошки институт, Нардони музеј Топлице, Београд-Прокупље, 197-199. делимично истражене, 24 x 13,3 m 3—4. век35.Жујинце насеље или вила самостални објекат 480 m² прва пол. 4. века36.Доње Неродимље цивилно насеље или вила самостални објекат 15 x 17,5 m (262,5 m²) 4—6. век37.Улпијана утврђено насеље самостални објекат у утврђењу испитана 1 просторија 4—5. век
Референце
Литература
Гордана Јеремић, Александра Гојгић Римске терме у Чачку Чачак, 2012. 126 стр. Дрча 1979 - Слободан Дрча, Купатило, у: Медијана, Народни музеј Ниш, Ниш, 14-15.
Категорија:Римска архитектура * Налазишта са термама и балнеумима у римским провинцијама на тлу Србије