Хана Селимовић (Београд, 5. фебруар 1987) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица.
Биографија Хана Селимовић потиче из породице интелектуалаца. Ћерка је новинара Бојана Селимовића, а Меша Селимовић јој је деда стриц. Завршила је Филолошку гимназију у Београду, а потом конкурисала на Факултету драмских уметности, који није успела да упише. После два покушаја, одустала је, а затим уписала Академију уметности београдског Алфа универзитета. Дипломирала је 2009. године, у класи професора Небојше Дугалића, представом „Код куће — Кабул” Тонија Кушнера. Са њом у класи студирали су Милица Стефановић, Душица Новаковић, Сандра Сара Оклобџија, Тијана Печенчић, Искра Брајовић, Слободан Роксандић, Немања Вановић, Стефан Бундало, Марко Миловановић, Милан Босиљчић и Бојан Перић. Касније је постала Дугалићева асистенткиња на одсеку за глуму на истом факултету. Пре, за време и у периоду непосредно после завршетка студија, Хана је играла у неколико филмова, али се остварила најпре као позоришна глумица, освојивши велики број награда до своје 30. године. Играјући у представи „Отац на службеном путу”, Хана је добила више од осам престижних признања. Најпре је на загребачким Данима сатире освојила „Златни смијех” и гран при сарајевског МЕСС-а, а затим и годишњу награду Атељеа 212, Стеријину награду, награду „Зоран Радмиловић” као и Дневникову награду на Стеријином позорју 2012. године, награду за најбољег младог глумца „Авдо Мујчиновић” на позоришном фестивалу "Без превода" у Ужицу, a касније и награду Ардалион за најбољу женску улогу на истом фестивалу. Такође, освојила је и награду филмског фестивала „Пау” у Француској исте године.
Неке од запаженијих филмски улога имала је у остварењима Бели, бели свет (2010), Тамарин изостанак (2011), Непослушни (2014), Име: Добрица, презиме: непознато (2016) и Пула то је рај (2017).
У марту 2019. године Хана Селимовић је предложена као кандидаткиња за награду „Петар Банићевић“, коју додељује Народно позориште у Београду, тако да исту дели са колегиницом Сузаном Лукић. Хана Селимовић је одбила да прихвати награду, уз образложење да јој позориште није омогућило да постане стална чланица ансамбла те куће и одрекла се свог дела признања.
Улоге Позоришне представе
Представа Улога Режија Позориште Премијера Очеви и оци Јашина Унука Зоран Ратковић Атеље 212 Фигарова женидба и развод Гђа доктор Слободан Унковски Народно позориште у Београду 16. новембар 2008. Нова Страдија Анђео, Посланица, Попокап Кокан Младеновић 12. март 2009. Код куће / Кабул Присила Силинг Жељко Ђукић 29. октобар 2009. Отац на службеном путу Мајка, Сена Зољ Оливер Фрљић Атеље 212 27. март 2011. Вишњик Дуњаша Дејан Мијач Југословенско драмско позориште 4. октобар 2011. Збогом СФРЈ Звездана, ћерка Кокан Младеновић Атеље 212 29. новембар 2011. Код вечите славине Тета Тина Mилан Нешковић Народно позориште у Београду 16. април 2014. Чехов је Толстоју рекао збогом Олга Ирфан Менсур Битеф театар 4. децембар 2014. Чудо у Шаргану Цмиља Егон Савин Народно позориште у Београду 20. фебруар 2015. Палилулски роман Јула Београдско драмско позориште 12. јун 2015. Елементарне честице Анабел Ивица Буљан Дубровачке љетне игре20. јул 2015. Иванов Саша, кћи Лебедевих Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 12. октобар 2016. Царство мрака Анисја Игор Вук Торбица 24. март 2017. Најгоре најбоље време Душанка Стојановић Глид Коларчева задужбина 12. септембар 2017. Царство небеско Јернеј Лоренци Народно позориште у Београду 26. септембар 2017. Војцек Мери Аница Томић Народно казалиште Иван Зајц 12. јануар 2018. Тартиф Дорина Игор Вук Торбица Народно позориште Сомбор 8. фебруар 2019. 64 Ева Алиса Стојановић Атеље 212 21. април 2021.
Филмографија
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е▲ |- | 2004. || Пољупци || Мила |- | 2008. || Између сна и сна (кратки филм) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е▲ |- | 2010. || Бели, бели свет || Роса |- | 2011. || Тамарин изостанак (кратки филм) || Тамара |- | 2014. || Непослушни || Лени |- | 2015. || Сизиф К. || Танатос |- | 2016. || Име: Добрица, презиме: непознато || Марина |- | 2018. || Београдска трилогија (ТВ филм) || Сања |- | 2018. || Окупирани биоскоп (документарни) || лично |- | 2018– || Беса (серија) || Дивна Дукић |- | 2019. || Из љубави || Олга |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020-е▲ |- | 2020. || Тајкун (серија) || Јована Несторовић |- | 2024. || Апсурдни експеримент || |- | 2024. || Yugo Florida ||
Награде и признања
Награда Златни смијех на „Данима сатире“ у Загребу, за улогу Мајке, Сене Зољ у представи Отац на службеном путу (2011) Стеријина награда, за улогу Сене Зољ у представи Отац на службеном путу, на 57. Стеријином позорју у Новом Саду (2012) Награда Зоран Радмиловић (2012) Најбоља глумица 57. Стеријиног позорја, по избору новосадског „Дневника“, 2012. Награда Вељко Маричић за најбољу женску улогу на 19. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, за улогу Мајке у представи Отац на службеном путу (2012) Награда за најбољу глумицу на XVIII Театар фесту „Петар Кочић“, за улогу Цмиље у представи Чудо у Шаргану Статуета за најбољу глумицу XXII Глумачких свечаности „Миливоје Живановић“, по оцени стручног жирија Награда за најбољу глумицу на 25. Међународном позоришном фестивалу „Вршачка позоришна јесен“, за улогу Саше у представи Иванов Награда Ардалион за најбољу женску улогу на 22. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, за лик Саше у представи Иванов
Референце
Литература
Спољашње везе
Хана Селимовић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности Хана Селимовић на сајту Народног позоришта у Београду Хана Селимовић на сајту Tickets.rs Хана Селимовић на сајту Pozorista.com
Категорија:Рођени 1987. Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски глумци Категорија:Ученици Филолошке гимназије у Београду Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду Категорија:Глумци Позоришта Атеље 212 Категорија:Глумци Београдског драмског позоришта Категорија:Глумци Југословенског драмског позоришта Категорија:Глумци Народног позоришта Сомбор Категорија:Добитници Награде Зоран Радмиловић