Бела Глина () насељено је место руралног типа (село) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на североистоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Белоглинском рејону чији је уједно и административни центар.
Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2017. у насељу је живело 16.901 становника и самим тим Бела Глина је једно од већих сеоских насеља у Русији.
Географија 220px|мини|лево|Сеоска средња школа општег смера Село Бела Глина се налази у североисточном делу Краснодарског краја, односно у северном делу припадајућег му Белоглинског рејона. Лежи у ниској степи Кубањско-приазовске низије, на надморској висини од 50 m. Село се налази у горњем делу тока реке Расипнаје, леве притоке Јегорлика (у басену реке Дон).
Село је од покрајинског центра, града Краснодара, удаљено око 240 км у смеру североистока, док је најближе градско насеље, град Саљск (Ростовска област) удаљено око 96 км. Кроз село пролази железничка пруга на релацији Саљск−Тихорецк.
Клима је умереноконтинентална (Кепенова класификација -{Dfa}-), са просечним јануарским температурама ваздуха од −3,0 °C, односно јула од +23,6 °C (годишњи просек температуре ваздуха је око +10,0 °C). Вишегодишњи просек падавина је око 554 мм, са максимумом од просечних 62 мм у јуну, док је насјувљи месец фебруар са свега 33 мм падавина.
Историја Савремено село Бела Глина се развило из имања племићке породице Рјабошапко која се на ово подручје доселила 1820. године са територије Вороњешке губерније.Азаренкова А. С., Бондарь И. Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793—1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 242. — 395 с. Само имање, а доцније и село које се развило из њега, име је добило по наслагама беле глине које су се ту налазиле. Године 1830. имање добија званичан статус села и постаје један од сеоских административних центара тадашње Ставропољске губерније.
Прва црква у селу саграђена је 1836. године. Становници села су се од најранијих времена бавили пољопривредом и сточарством, а захваљујући квалитетној белој глини која се ту налази била је развијена и грнчаријска делатност. Почетком 20. века у селу су деловале чак четири основне школе, две државне и две црквене.
Током своје историје село је у три наврата доживљавало тешке катастрофе. Прво је 1862. у великом пожару изгорело више од половине свих сеоских кућа, потом је 1883. значајан део села уништен у великој олуји која је захватила тај крај, да би на крају, 1892. године, село и околину захватила епидемија колере која је однела 90 живота.
Званичан статус административног центра Белоглинског рејона добија 1924, одмах по оснивању рејона.
Демографија Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 17.320 становника, док је према проценама за 2017. у селу живело 16.901 становника.
Види још Краснодарска Покрајина Белоглински рејон
Референце
Спољашње везе
Званичан сајт Белоглинског рејона
Категорија:Варошице и села Краснодарског краја Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији