Džon A. Bardž je rođen 9. januara 1955. godine, u gradu Šampejnu u američkoj saveznoj državi Ilinois gde je i odrastao, u skromnoj porodici sa tri sestre bez oca. Pohađao je Univerzitet u Ilinoisu, a postdiplomske studije završio je na Univerzitetu u Mičigenu, gde je upoznao poljskog naučnika Roberta Zajonca. Završio je doktorat 1981. godine i stekao zvanje socijalnog psihologa. Iste godine je angažovan kao asistent na Univerzitetu u Njujorku, gde je radio 22 godine. Danas radi kao profesor psihologije na Jejlu, gde je osnovao posebnu laboratoriju -{Automaticity in Cognition, Motivation, and Evaluation (ACME) Laboratory}- i jedan je od vodećih socijalnih psihologa svoje generacije.

Njegov rad se fokusira na automatizaciju i nesvesnu obradu, kao metod za bolje razumevanje socijalnog ponašanja, kao i filozofskih tema poput slobodne volje. Većina njegovih dela istražuje da li ponašanje za koje se smatra da je pod uticajem volje, može biti rezultat automatskih tumačenja i reakcija na spoljne stimuluse, kao što su reči. Takođe, iz svojih istraživanja je zaključio da se svaka osnovna psihološka pojava javlja bez namere i svesti osobe, ali ipak ima toliko snažne efekte na odluke i ponašanje čoveka kao i na filozofska pitanja poput već pomenute slobodne volje, prirode i svrhe same svesti. Pre trideset godina u Mičigenu, inicirao je empirijski pristup tim pitanjima primenom primamljive tehnike prezentacije kako bi pokrenuli unutrašnja stanja kao što su stavovi i namere bez svesne svesti osobe. Ovo istraživanje dosledno je pokazalo da ovi spoljni okidači stvaraju društvene procese, društveno ponašanje i motivacije u potpuno nesvesnom stanju. Ovi zaključci upućuju na to da svesni procesi nisu neophodni za stvaranje viših mentalnih procesa, uključujući društveno prosuđivanje i ponašanje i imaju jasne implikacije za ta osnovna pitanja o slobodnoj volji i ličnoj odgovornosti.

Veliki uticaj na rad Barga imao je njegov mentor, Robert Zajonc, koji je bio jedan od najuticajnih psihologa dvadesetog veka i čiji rad se koncentrisao na fundamentalne procese osnovnog ponašanja, sa naglaskom na afektu i kogniciji, kao i na procese koji se javljaju izvan svesnosti. Rad Barga u automatizaciji i nesvesnoj obradi istražuje meru u kojoj se obrada informacija odvija izvan namere ili svesti. Za razliku od američke profesorke sa Harvarda, Elen Langer, koja je smatrala takvu mentalnu obradu „bezumnom”, Barg je bio pristalica osnivača pragmatizma, Vilijama Džejmsa, koji je tvrdio da automatizovana obrada može biti korisna. Istraživanje Barga se fokusira na uticaj spoljašnjih stimulansa na percepciju i ponašanje, automatsku aktivaciju, psihološke efekte fizioloških stimulusa i implicitnu spoznaju.

Barg je istraživao i uticaje nesvesno prihvaćenih podsticaja, odnosno kako izlaganje stimulusima u okruženju može uticati na utiske pojedinaca. Nasumično je dodelio subjektima, koji su bili izloženi, reči koje su bile ili povezane sa neprijateljstvom ili neutralne, a zatim su subjekti zamoljeni da pročitaju dvosmislenu priču o čoveku i procene ga. Subjekti koji su podsvesno bili izloženi rečima vezanim za neprijateljstvo, ocenili su čoveka negativnije od onih koji su bili izloženi neutralnim rečima.

Nagrade 2011 — izabrani član, Američka akademija nauka i umetnosti 2007 — nagrada za naučni uticaj, Društvo za eksperimentalnu socijalnu psihologiju 2006 — nagrada „Donald T. Campbell”, Društvo za razvoj ličnosti i socijalne psihologije 2001 — „Guggenheim Fellowship” — novčane nagrade 100 najuticajnih ljudi na svetu 2001 — saradnik u Centru za naprednu studiju bihejvioralnih nauka 1990 — Godišnja naučna nagrada iz društva Maks Plank 1989 — Nagrada američkog psihološkog udruženja za doprinos psihologiji 1982 — Društvo za eksperimentalnu socijalnu psihologiju

Bibliografija Knjige

. William Heinemann. Morsella, E., Bargh, J. A., & Gollwitzer, P. M. . Hassin, R., Uleman, J., & Bargh, J. (Eds.). . Gollwitzer, P. M., & Bargh, J. A. (Eds.). . Uleman, J. S., & Bargh, J. A. (Eds.). .

Članci

Ackerman, J. M., Nocera, C. C., & Bargh, J. A. (2010). Incidental haptic sensations influence social judgments and decisions. Science. Bargh, J. A., Chen, M., & Burrows, L. (1996). . Bargh, J. A., & Chartrand, T. L. (1999). . Bargh, J. A., & Ferguson, M. L. (2000). . Bargh, J. A., Gollwitzer, P. M., Lee-Chai, A. Y., Barndollar, K., & Troetschel, R. (2001). . Bargh, J. A., & McKenna, K. Y. A. (2004). . Bargh, J. A. [Agenda 2006 article] Bargh, J. A. & Earp, B. D. , . pdf. Chartrand, T. L., & Bargh, J. A. (1999). . Chen, S., Lee-Chai, A. Y., & Bargh, J. A. (2001). . Dijksterhuis, A., & Bargh, J. A. (2001). The perception-behavior expressway: Automatic effects of social perception on social behavior. In M. P. Zanna (Ed.), Advances in experimental social psychology (Vol. 33, pp. 1–40). San Diego: Academic Press.

Ferguson, M.J. & Bargh, J.A. (2004). . Ferguson, M. J., Bargh, J. A., & Nayak, D. A. (2005). .

.

Literatura

Spoljašnje veze Professional Profile Yale home page ACME Laboratory Yale News: Awards Edge Biography Psychology Today Blog Society for Personality and Social Psychology 2009 Symposium: Free Will

Категорија:Рођени 1955. Категорија:Амерички психолози