Вашингтон, Округ Колумбија (), формално Округ Колумбија (), је главни град и федерални округ Сједињених Америчких Држава. Град се налази на реци Потомак, преко пута Вирџиније, и дели копнене границе са Мерилендом на северу и истоку. Име је добио по Џорџу Вашингтону, првом председнику Сједињених Америчких Држава, док је дистрикт назван по Колумбији, женској персонификацији нације.
Устав САД из 1789. године предвидео је стварање федералног дистрикта под искључивом јурисдикцијом Конгреса САД. Тако Вашингтон, није део ниједне савезне државе, нити је самостална држава. Закон о резиденцији, усвојен 16. јула 1790. године, одобрио је стварање главног града дуж реке Потомак. Град је основан 1791. године, а 6. Конгрес је одржао прву седницу у недовршеној згради Капитола 1800. године, након што је престоница премештена из Филаделфије. Године 1801. Дистрикт Колумбија, који је раније био део Мериленда и Вирџиније и укључивао постојећа насеља Џорџтаун и Александрију, званично је признат као федерални дистрикт; првобитно је Вашингтон био засебно насеље унутар већег округа. Године 1846. Конгрес је смањио величину округа враћањем територије коју је првобитно уступила Вирџинија, укључујући град Александрију. Године 1871. створена је јединствена општина за округ. Од 1880-их било је неколико неуспелих покушаја да се округу додели статус државе; закон о државности прошао је Представнички дом 2021. године, али га није усвојио Сенат. Да би постао закон, морао би бити усвојен у Сенату и потписан од стране председника; предложено је да се град преименује у Вашингтон, Комонвелт Даглас и да се федерални округ смањи на величину Националног трга.
Вашингтон је 1791. године дизајнирао Пјер Шарл Ланфан, а град је подељен на четири квадранта који су центрирани око зграде Капитола и обухватају 131 насеље. Према попису из 2020. године, град је имао 689.545 становника. Путници из предграђа Мериленда и Вирџиније повећавају дневну популацију града на више од милион током радне недеље. Метрополитенска област Вашингтона, која укључује делове Мериленда, Вирџиније и Западне Вирџиније, седма је највећа метрополитенска област у земљи, са популацијом од 6,3 милиона становника у 2023. години. Локално изабрани градоначелник и 13-члано веће управљају дистриктом од 1973. године, иако Конгрес задржава овлашћење да поништи локалне законе. Становници Вашингтона, немају право гласа у Конгресу, али бирају једног делегата без права гласа у Представничком дому. Бирачи у граду такође бирају три председничка електора у складу са Двадесет трећим амандманом, усвојеним 1961. године.
Вашингтон, је јужни крај североисточне мегалополиске зоне. Као седиште федералне владе САД, град је важна светска политичка престоница. У граду се налазе седишта федералне владе, укључујући Белу кућу, Капитол, зграду Врховног суда и више федералних министарстава и агенција. Град је дом многих националних споменика и музеја, који се налазе углавном на или око Националног трга, укључујући Меморијал Џеферсону, Меморијал Линколну и Вашингтонов споменик. Вашингтон је домаћин 177 страних амбасада и седиште Светске банке, Међународног монетарног фонда, Организације америчких држава и других међународних организација. У граду се налазе и многе највеће националне индустријске асоцијације, непрофитне организације и аналитички центри, а К Стрит је познат као центар лобирања. Град је 2022. године имао 20,7 милиона домаћих посетилаца и 1,2 милиона међународних посетилаца, чиме је заузео седмо место међу америчким градовима."America's 10 most visited cities" (), World Atlas, November 6, 2023.
Историја Алгонквинско племе Наконтчак насељавало је област око реке Анакостије на месту данашњег Вашингтона када су први Европљани стигли у 17. веку. Међутим, Индијанци су протерани из ове области почетком 18. века. На северној обали реке Потомак подигнуто је насеље Џорџтаун, које је 1751. од Провинције Мериленд добило статус града. Град ће бити укључен у територију нове савезне територије која ће бити основана 40 година касније. Град Александрија у данашњој Вирџинији је такође првобитно био део округа.
Џејмс Медисон је 23. јануара 1788. истакао потребу за постојањем федералног округа, тврдећи да главни град државе мора има другачији статус од савезних држава, у циљу сопствене безбедности и развоја. Напад гомиле огорчених војника на Конгрес у Филаделфији, познат као Пенсилванијска побуна 1783., је нагласио потребу владе да се побрине за сопствену безбедност. Зато је налог за успостављање федералног главног града дату у члану 1, секцији 8 Устава САД, који дозвољава да „округ (не већи десет квадратних миља), уз уступак појединих држава, као и сагласност Конгреса, постане седиште владе Сједињених Америчких Држава“ Међутим, устав није одредио локацију за нови главни град. У ономе што је касније постало познато као Нагодба из 1790., Медисон, Александар Хамилтон и Томас Џеферсон су направили споразум по којој би федерална влада преузела ратни дуг на себе од држава, под условом да се нови главни град се налази на негде јужније.
Оснивање мини|десно|Мапа Округа Колумбија из 1835. године. Закон о резиденцији донет 16. јула 1790. је одредио да се нови стални главни град налази на реци Потомак, а да тачну локацију одабере председник Џорџ Вашингтон. Као што је одређено Уставом САД, почетни облик федералног округа је био квадрат са страницама дугачким , у укупном износу од . Током 1791-92, Ендју Еликот и неколико помоћника, међу којима је био и Бенџамин Банекер, су одредили границе округа са Мерилендом и Вирџинијом, постављајући гранично камење на раздаљини од једне миље, а многи од тих каменова и даље стоје. Нови „федерални град“ је затим изграђен на северној обали Потомака, источно од већ основаног насеља Џорџтауну. Дана 9. септембра 1791. град је добио име по Џорџу Вашингтону, а округ је назван територија Колумбија, пошто је Колумбија било поетско име Сједињених Америчких Држава у то време. Амерички конгрес је одржало прву седницу у Вашингтону 17. новембра 1800.
Органски закон из 1801. је званично организовао Округ Колумбију и ставио целу федералну територију, укључујући и градове у Вашингтон, Џорџтаун и Александрију под искључиву контролу Конгреса. Даље, ванурбана територија у округу била је организована у два округа: округ Вашингтон источно од Потомака и округ Александрију западно. Након овог закона, житељи округа се више нису сматрали становницима Мериленда и Вирџиније, чиме је окончана њихова заступљеност у Конгресу.
Назадовање и Амерички грађански рат Дана 24. и 25. августа 1814. у нападу познатом као спаљивање Вашингтона, британске снаге су напале главни град током Рата 1812, после пљачкања и паљења Јорка, (данашњег Торонта). Капитол, Трезор и Бела кућа су спаљени током напада. Већина владиних зграда је брзо поправљена, али Капитол, која је у то време био увелико у изградњи, није завршен до 1868.
Од 1800. г. становници округа су протестовали због незаступљености у Конгресу. Да би се ово исправило понуђени су бројни предлози да се Мериленду и Вирџинији врати одузета територија на којој је настао округ. Међутим, таква настојања нису успела да стекну довољно подршке све до тридесетих година 19. века, када је јужни округ Александрије економски ослабио услед небриге Конгреса. Александрија је била важна пијаца у америчкој трговини робљем, кружиле су гласине да аболиционисти у Конгресу покушавају да укину ропство у округу, а таква акција би додатно ослабила економију Александрије. Незадовољни влашћу Конгреса над Александријом, њени становници су 1840. почели да потписују петицију за повраћај јужне територије округа Вирџинији. Конгрес је 9. јула 1846. одобрио повратак целокупне територије округа јужно од реке Потомак држави Вирџинија. Нагодба из 1850. је потврдила страхове становника Александрије јер је њиме забрањена трговина робљем у округу, мада само ропство није укинуто.
Избијање Америчког грађанског рата 1861. је допринело значајном расту становништва округа због експанзије савезне владе и великог прираста ослобођених робова. Председник Абрахам Линколн је потписао Закон о компензованој еманципацији 1862, којом је окончано ропство у округу Колумбија и ослобођено око 31.000 робова, девет месеци пре Прогласа о еманципацији. Конгрес је 1868. гарантовао правом афроамеричким мушким становницима округа да гласају на општинским изборима.
Раст и развој мини|upright|left|Маса око Рефлектујућег језера током Марша на Вашигтон.
До 1870. популација округа је порасла за 75% од прошлог пописа на скоро 132.000 становника. Упркос расту становништва, Вашигтон је још увек имао прашњаве путеве и недостајао му је основни санитарни систем. Неки чланови Конгреса су предлагали премештање главног града негде даље на запад, али је председник Јулисиз Симпсон Грант одбио да размотри такав предлог.
Конгрес је усвојио Органски закон из 1871., који је одбацио појединачне повеље градова Вашингтон и Џорџтаун и успоставио нову територијалну владу за цео округ Колумбија. Председник Грант је 1873. именовао Александра Робија Шепарда на место гувернера. Шепард је одобрио велике радове који су знатно модернизовали Вашингтон, али су довели владу округа до банкротства. Конгрес је 1874. замени територијалну владу са именованим трочланим Одбором комесара.
Први моторизовани трамваји у Вашингтону су почели са радом 1888. и допринели развоју области у округу изван првобитних граница Вашингтона. Урбанистички план Вашингтона је проширен на округ у следећим деценијама. Џорџтаун је званично припојем Вашингтону 1895. Међутим, град је имао лоше услове за становање и усиљене јавне радове. Вашингтон је био први град у САД који је спровео пројекте обнове града као део покрета Лепи град почетком 20. века.
Повећане савезне инвестиције које су биле резултат Њу дила током 1930. су довеле до изградње нових владиних зграда, споменика и музеја у Вашингтону. Други светски рат је још више појачао владине активности, повећавши број владиних службеника у граду; до 1950. популација округа је нарасла до 802.178 становника, што је историјски врхунац.
Покрет за грађанска права и самоуправа Двадесеттрећи амандман на Устав САД је усвојен 1961. што је дало округу три гласа у Колегијуму изборника за избор председника и потпредседника САД, али без права да бирају заступнике у Конгрес.
После убиства Мартина Лутера Кинга у Вашингтону су избили немири, углавном у -{U}-, 14, 7. и -{H}- улицама, насељене претежно црнцима. Немири су трајали три дана пре него што је више од 13.6000 војника зауставило насиље. Запаљене су многе продавнице и друге зграде; обнова ових објеката није била завршена све до краја 20. века.
Конгрес је 1973. усвојио Закон о самоуправи округа Колумбија, омогућивши граду да изабере градоначелника и 13-члано веће округа. Волтер Вошингтон је постао први изабрани и први црни градоначелник Округа. мини|десно|220п|Разрушени део Пентагона Терористи су 11. септембра 2001. отели Америкен ерлајнс лет 77 и намерно га срушили на зграду Пентагона у оближњем Арлигтону. Јунајтед ерлајнс лет 93, за који се верује да му је циљ био Вашингтон, се срушио у Пенсилванији када су путници покушали да поврате од отмичара контролу над авионом.
Географија Површина Вашингтона је 177 km², од чега је 159 km² копна и 18 km² (10,16%) водених површина. Некад је имао површину 260 km² али због процеса враћања земљишта јужни део Вашингтона је 1846. враћен Комонвелту Вирџиније. Тренутно се састоји само од територије коју му је уступио Мериленд. Вашингтон је стога окружен Мерилендом на југоистоку, североистоку и северозападу, те Вирџинијом на југозападу. Округом теку три реке: Потомак са притокама Анакостијом и Рок Криком. Тибер, водоток који је пролазио кроз парк Нешнл Мол, је у потпуности окружен подземним током још од 1870-их.