Еја мочварица () је врста птице грабљивице из породице јастребова (-{Accipitridae}-). Насељава западна подручја Евроазије у којима влада умерена и суптропска клима и оближње делове Африке.
Постоје две подврсте еје мочварице, подврста -{C. a. aeruginosus}-, која је селица и насељава већи део ареала врсте и подврста -{C. a. harterti}-, која је станарица и насељава северозападну Африку.
Неке врсте из рода -{Circus}- које су данас признате као посебне врсте у прошлости су укључиване у врсту еја мочварица. То су источна еја мочварица (-{C. spilonotus}-), папуанска еја (-{C. spilothorax}-), аустралазијска еја (-{C. approximans}-) и реунионска еја (-{C. maillardi}-).
Опис мини|лево|Мужјак мини|лево|Женка Код врсте је присутан полни диморфизам. Еја мочварица достиже дужину од 43-54 -{cm}-, распон крила од 115-130 -{cm}-, мужјаци достижу тежину од 400-650 -{g}-, а женке тежину од 500-800 -{g}-.
Перје мужјака на крилима је смеђе, пепељасте и црне боје, на грудима и врату има усправне, а на глави водоравне пруге жуте и смеђе боје. Ноге и ноздрве су жуте, а кљун црне боје. Перје женке је на већем делу тела смеђе боје, док је на врху главе (на темену) и грлу жуте боје. Перје младунаца је сличније перју женки, али је мање жуто.
Распрострањеност Већина популација еје мочварице су селице, а мањи број су станарице. Гнезде се на великом подручју од Европе до северозападне Африке и средње Азије. У Европи је еја мочварица присутна у скоро свим земљама, нема је у субартичким деловима Скандинавије и европске Русије, а у Великој Британији је ретка.Holling, Mark (септембар 2010). Rare Birds Breeding Panel. „Rare breeding birds in the United Kingdom in 2008” Углавном се гнезди у мочварним подручјима са богатом воденом вегетацијом и травнатим подручјима, која су у близини мочвара, док у планинским подручјима није присутна. На Блиском истоку присутна је у Турској, Ираку и Ирану, док је у Централној Азији присутна у северозападној Кини, Монголији и на обалама Бајкалског језера у Русији.
Популације које су селице зиму проводе у јужној и западној Европи, Сахелу, басену реке Нил, на обалама Великих језера у Африци, у Арабији, на Индијском потконтиненту и у Бурми. Подврста -{C. a. harterti}- која је станарица насељава Мароко, Алжир и Тунис.
Исхрана У потрази за пленом лети брзо и ниско укочених крила.Д. Симић, С. Пузовић: „Птице Србије и подручја од међународног значаја” Храни се малим сисарима, малим птицама, јајима птица, инсектима, гмизавцима, рибама и жабама.
Размножавање мини|десноо|150п|Јаје еје мочварице (колекција из музеја у Визбадену Сезона гнежђења почиње у периоду од средине марта до почетка маја. Мужјаци се често паре са две, а пенекад и са три женке. Парови обично остају заједно само у току једне сезоне парења, ређе остају заједно неколико година.
Гнездо граде на тлу, од трске, гранчица и траве. Гнезда обично граде међу трском и жбуњем. Женка полаже 4-5 јаја, на којим лежи сама, након излегања о птићима заједно брину и мужјак и женка.Мирјана Мартан, „Свијет животиња” Јаја су бела и овалног облика. Инкубација траје 31–38 дана, а након излегања младе птице напуштају гнездо после 35-40 дана.
Име Латинско име рода -{Circus}- је изведено од старогрчке речи -{kirkos}-. Под тим именом је највероватније била позната пољска еја, која је то име добила по свом кружном лету (-{kirkos}- → „круг”). Латинско име врсте -{aeruginosus}- значи „рђава”.Jobling, James A. (2010). "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names"
Референце
Литература
Спољашње везе
„Еја мочварица” tromedja.rs
Категорија:Еје Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Африке