Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) српски је тенисер. На првом месту АТП листе је провео 428 недеља што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери је освојио рекордне 24 титуле на гренд слем турнирима: десет пута Отворено првенство Аустралије, седам пута Вимблдон, четири пута Отворено првенство САД и три пута Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Први је тенисер у Опен ери који је освојио сваки гренд слем турнир минимум три пута. Рекордер је по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини који је тријумфовао три пута по два пута заредом у Опен ери. Држи рекорд са осам завршених година као први тенисер света и по заради од турнира у мушком синглу.
Освајач је рекордних седам титула на АТП финалу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, једини који је бар два пута освајао све мастерсе 1000. Укупно је освојио четрдесет турнира ове категорије и држи рекорд, те има шест освојених у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 2024. у Паризу као и бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године и у АТП купу 2020. године.
Са Рафаелом Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери, рекордних осамнаест дуела на гренд слем турнирима и најдуже гренд слем финале у Мелбурну 2012. године. Запажено је Ђоковићево ривалство са Швајцарцем Роџером Федерером, против кога је играо педесет пута.
Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве Српске православне цркве и орденом Републике Српске. Идејни је творац Фондације „Новак Ђоковић” која се активно бави пружањем помоћи деци у социјално угроженим срединама, изградњом објеката образовних институција као и другим хуманитарним акцијама.
Тениска каријера мини|десно|Новак Ђоковић — историјски приказ рангирања на АТП листи. мини|десно|Композитни приказ рангирања у синглу (Роџер Федерер, Рафаел Надал, Новак Ђоковић).
Као јуниор Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победе и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентације Југославије 2001. године дошао је до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.
2003—2005. На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса.
Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродериса победивши са 2:0. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду. Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004. После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија). Јануара 2005. године наступио је у првом колу Отвореног првенства Аустралије, што је био његов први меч у главном жребу неког гренд слем турнира. Изгубио је од каснијег освајача титуле, Марата Сафина. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на турнирима АТП-а.
2006. Први АТП трофеји мини|Новак Ђоковић у Умагу 2006. године. У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.
Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листе. Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи. Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи.
У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.
Ђоковић је прве мечеве своја три највећа ривалства, против Рафаела Надала, Роџера Федерера и Ендија Марија, одиграо у овој сезони. Најпре се, у првом колу Мастерса у Монте Карлу, састао са првим тенисером света, Федерером. Швајцарац је однео победу резултатом 6:3, 2:6, 6:3. Затим је Ђоковић остварио свој најбољи резултат у дотадашњој каријери, стигавши до четвртфинала Ролан Гароса, где је први пут укрстио рекет са Надалом, али је био принуђен да преда меч. Најзад је, крајем године, на Мастерсу у Мадриду, преокренуо резултат против Марија и победио у мечу осмине финала резултатом 1:6, 7:5, 6:3.
Годину је завршио на 16. месту.
2007. Пробој у првих 3, прво гренд слем финале У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од тада првог тенисера света, Роџера Федерера. Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, који је освојио победивши Гиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Есторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.
мини|Новак Ђоковић на Отвореном првенству САД 2007. године.
Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.
На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао пет сати. Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом. Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио трећепласираног, другопласираног и првопласираног тенисера (Ендија Родика, Рафаела Надала и Федерера) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године. Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатију следеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу са 2:0. На Отвореном првенству САД Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре. Ту је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0. Ђоковић је затим наступио за репрезентацију Србије против Аустралије, победио на оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа. Следећи турнир на којем је учествовао је било Отворено првенство Мадрида, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На мастерсу у Паризу савладао га је у раној фази Фабрис Санторо.
Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4. Ђоковић је остварио значајан напредак у односу на претходну сезону. Освојио је два Мастерс турнира (Мајами и Канаду), један турнир из серије 500 (Беч) и два турнира из серије 250 (Аделејд и Ешторил). Пласирао се у своје прво гренд слем полуфинале, на Ролан Гаросу, а потом и прво финале, на Отвореном првенству САД. Ови успеси су му омогућили пробој у првих десет тенисера света, а годину је завршио на трећем месту. Ђоковић је у избору листа „Спорт” изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту. Другу годину заредом је Асоцијација тениских професионалаца Ђоковићу доделила награду за тенисера који је највише напредовао.
2008. Први гренд слем трофеј и олимпијска бронза Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у конкуренцији мешовитих парова.
мини|Новак Ђоковић на турниру Мастерс серије у Торонту 2008. године.
На првом гренд слему сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света, Роџера Федерера, резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света, Рафаела Надала. Победио је у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем трофеј у каријери. Ђоковић је са Јанком Типсаревићем, Ненадом Зимоњићем и Виктором Троицким изабран да се такмичи за Србију у првом колу Светске групе Дејвис купа против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка у Москви, Ђоковић је имао стомачни грип и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији. Вратио се другог дана за победу у мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност од 3:1. мини|Након последњег поена у финалу Тенис мастерс купа у Шангају 2008. године.