Фудбалска репрезентација Аустралије је фудбалски тим који представља Аустралију на међународним такмичењима. Званични надимак националног тима је Socceroos (Сокерус), а под контролом је управног тела за фудбал у тој земљи, Фудбалског савеза Аустралије (Football Australia), који је члан Азијске фудбалске конфедерације (АФК) и регионалне Фудбалске федерације АСЕАН (АФФ).
Репрезентација је одиграла свој први меч 1922. године и првобитно је наступала у оквиру Фудбалске конфедерације Океаније (ОФК). У тој конфедерацији, Аустралија је четири пута освајала ОФК куп нација између 1980. и 2004. године и доминирала у уводним фазама многих квалификационих циклуса за Светско првенство. Тим је остварио победу резултатом 31:0 против Америчке Самое у квалификацијама за Мундијал, чиме је постављен светски рекорд за најубедљивију победу у историји сениорског међународног фудбала. Упркос томе, селекција је успела да се квалификује на Светско првенство само два пута из 11 покушаја док је била члан океанијске зоне, будући да је једино место које је Океанија имала увек водило у међуконтинентални бараж, што није гарантовало директан пласман.
Национални тим је прешао у АФК 2006. године, освојивши Азијски куп једном, 2015. године (као домаћин), док је 2011. године такмичење завршио као вицешампион. Освајањем овог трофеја, Аустралија је постала једина репрезентација на свету која је успела да освоји шампионате две различите конфедерације. Од промене конфедерације, Аустралија је изборила пласман на Светско првенство у сваком квалификационом циклусу, обезбедивши још пет узастопних учешћа, што чини укупно седам пласмана на планетарне смотре. Аустралија је два пута успела да допре до нокаут фазе Светског првенства, прошавши групу 2006. и 2022. године. Иако је члан АФФ-а, Аустралија се, услед заједничког договора, не такмичи на Првенству АСЕАН-а (окупља државе из регије југоисточне Азије).
Репрезентација је додатно четири пута представљала земљу на сада угашеном Купу конфедерација, освојивши сребрну медаљу 1997. и бронзану 2001. године. Марк Шварцер држи рекорд по броју наступа за национални тим са 109 одиграних утакмица, док је Тим Кахил најбољи стрелац у историји репрезентације са 50 постигнутих голова. Аустралија је првобитно развила традиционално ривалство са Новим Зеландом и ривалство са Уругвајем, док је након преласка у азијску зону развила велико ривалство са Јапаном.
Историја Ране године мини|Прва фудбалска репрезентација Аустралије (у светлоплавим дресовима) 1922. године Прва репрезентација Аустралије формирана је 1922. године за потребе турнеје по Новом Зеланду, на којој је забележила два пораза и један реми. Током наредних 36 година, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Африка постали су редовни ривали на међусобним турнејама (пријатељским утакмицама). У том периоду, Аустралија је такође играла против Канаде (1924) и Индије (1938) током њихових гостовања на аустралијском тлу. Најтежи пораз у својој историји репрезентација је претрпела 30. јуна 1951. године, када је изгубила са чак 17:0 од селекције Енглеске која је тада била на турнеји. Земља је добила ретку прилику да се представи на светској сцени током свог првог великог међународног турнира као домаћин Летњих олимпијских игара 1956. године у Мелбурну. Међутим, неискусан састав био је главни разлог за разочаравајући наступ, укључујући и пораз од Индије резултатом 4:2 у четвртфиналу. Са развојем јефтинијег авио-саобраћаја, Аустралија је почела да игра са разноврснијим противницима, али је њена географска изолованост наставила да утиче на судбину националног тима у наредних 30 година. Аустралија је 1967. године освојила Куп независности Јужног Вијетнама у конкуренцији још седам нација, али овај успех није наишао на већи одјек у самој земљи.
Након безуспешних покушаја да избори пласман на Светско првенство 1966. и 1970. године, када је у бараж мечевима губила од Северне Кореје, односно Израела, Аустралија је коначно дебитовала на највећој смотри 1974. године у Западној Немачкој. Након што је успела да освоји само бод против Чилеа, уз поразе од Источне Немачке и домаћина Западне Немачке, овај тим — сачињен углавном од аматерских фудбалера — елиминисан је на крају прве рунде, заузевши последње место у групи без иједног постигнутог гола. То ће остати једино учешће аустралијске селекције на Мундијалима све док се турнир није вратио у Немачку више од три деценије касније, 2006. године. Током тог периода од 40 година, аустралијски тим је постао препознатљив по драматичним неуспесима у самим завршницама квалификација; губили су одлучујуће бараж мечеве за одлазак на Светско првенство и то: 1966. од Северне Кореје, 1970. од Израела, 1986. од Шкотске, 1994. од Аргентине, 1998. од Ирана и 2002. године од Уругваја.
Први успеси и „златна генерација” Претходни лоши резултати тима у квалификацијама за Светско првенство нису се одражавали на њихове прилично добре наступе против јаких европских и јужноамеричких селекција. Аустралија је 1988. године савладала актуелног светског шампиона Аргентину резултатом 4:1 на Златном купу двовековности Аустралије. Репрезентација је 1997. године одиграла нерешено 0:0 са тадашњим актуелним светским прваком Бразилом у групној фази, а потом је у полуфиналу савладала Уругвај са 1:0 како би се пласирала у финале Купа конфедерација 1997. године.
Аустралија је 2001. године, након победе над актуелним светским шампионом Француском у групној фази, завршила такмичење на Купу конфедерација 2001. на трећем месту, пошто је у утакмици за бронзану медаљу победила Бразил са 1:0. Након тога, Аустралија је 2003. године савладала Енглеску резултатом 3:1 на стадиону Болејн граунд — тадашњем дому Вест Хем Јунајтеда — на утакмици на којој је Вејн Руни забележио свој дебитантски наступ за енглески национални тим.
Почетком 2005. године објављено је да је Фудбалски савез Аустралије отпочео преговоре о приступању Азијској фудбалској конфедерацији (АФК), чиме би се ставила тачка на скоро 40 година дуго чланство у Фудбалској конфедерацији Океаније (ОФК). Многи коментатори и навијачи, укључујући и познатог фудбалског коментатора и бившег капитена Аустралије Џонија Ворена (преминуо 2004. године), сматрали су да је напуштање Океаније једини начин да фудбал у Аустралији напредује. Извршни комитет АФК-а је 13. марта донео једногласну одлуку да упути званични позив Аустралији да се придружи конфедерацији. Након што је Извршни комитет ОФК-а једногласно подржао овај прелазак, Фифа је одобрила одлуку 30. јуна 2005. године. Аустралија се званично придружила азијској зони 1. јануара 2006. године, али је до тада морала да заврши свој квалификациони циклус за Светско првенство 2006. као чланица ОФК-а.
После успешне кампање унутар океанијске зоне, тим је начинио прве кораке ка самом Мундијалу. Пошто се селектор Френк Фарина повукао са функције услед лошег наступа Аустралије на Купу конфедерација 2005. године, холандски стручњак Гус Хидинк именован је за новог шефа стручног штаба. Аустралија, тада 49. на Фифиној ранг-листи, морала је да игра против 18. селекције света, Уругваја, у својеврсном реваншу међуконтиненталног баража из 2001. године. Након пријатељске победе над Јамајком резултатом 5:0, први меч баража у Монтевидеу завршен је минималним поразом Аустралије (1:0), док је реванш заказан четири дана касније, 16. новембра 2005. године у Сиднеју.
мини|Дуел између Аустралије и Уругваја на стадиону Аустралија у Сиднеју, који је одлучивао о последњем путнику за Светско првенство 2006. Реванш утакмица одиграна је пред 82.698 гледалаца на стадиону Аустралија. Аустралија је водила са 1:0 након регуларних 90 минута голом који је у првом полувремену постигао Марк Брешано. Пошто је укупан резултат био изједначен (1:1), утакмица је отишла у продужетке. Како ни у додатних 30 минута није било промене резултата, победника су одлучивали једанаестерци. Аустралија је тријумфовала у пенал-серији резултатом 4:2, поставши тако прва репрезентација у историји која је изборила пласман на Светско првенство након извођења пенала у баражу. Аустралијски чувар мреже Марк Шварцер одбранио је два пенала Уругвајцима, док је Џон Алоизи постигао одлучујући погодак са беле тачке, доневши Аустралији први пласман на Мундијал после 32 године чекања.
Аустралија је на Светско првенство 2006. отишла као друга најлошије рангирана селекција на турниру. Иако се њихов рејтинг значајно поправио у наредним месецима након низа пријатељских мечева против реномираних тимова — укључујући реми 1:1 са Холандијом и победу од 1:0 против тадашњег европског шампиона Грчке пред распродатим Мелбурн крикет граундом са 100.000 гледалаца — Аустралија је жребом смештена у групу Ф са Јапаном, Хрватском и браниоцем титуле Бразилом. У уводном мечу групне фазе, Аустралија је савладала Јапан са 3:1, при чему је Тим Кехил постигао два гола (у 84. и 89. минуту), а Џон Алоизи један (90+2') у самом финишу сусрета. То су били први голови које је мушка фудбалска репрезентација Аустралије икада постигла на Светским првенствима, а уједно и прва победа једне океанијске селекције у историји овог такмичења. Такође, то је био први пут на Мундијалима да је један тим постигао три гола у последњих седам минута утакмице. Аустралија је у другом колу поражена од Бразила резултатом 2:0, па су у одлучујућем, трећем мечу одмерили снаге са Хрватском. Коначан исход (2:2) био је довољан да Аустралија заузме друго место и прође у осмину финала, где је елиминисана након пораза од каснијег шампиона Италије са 1:0, примивши гол из контроверзног једанаестерца у 93. минуту. Овај пораз означио је и званични завршетак Хидинковог мандата на клупи Аустралије. Велики успех на Светском првенству донео је овом саставу признање за најбољи мушки национални тим године у избору АФК-а, а у историји овдашњег фудбала ова генерација је остала упамћена као „златна генерација” Сокеруса.
Каснији успеси Под вођством селектора Грејама Арнолда, Аустралија је 2007. године дебитовала на Азијском купу, повевши снажан састав који је укључивао 15 играча са претходног Светског првенства. У групној фази Аустралијанци су одмерили снаге са Оманом (реми 1:1), Тајландом (победа 4:0) и каснијим шампионом Ираком (пораз 3:1), што је било довољно за пласман у четвртфинале. Након што је меч против Јапана завршен резултатом 1:1 после 120 минута игре, Аустралија је елиминисана са турнира након слабијег извођења једанаестератака. Међународни пријатељски сусрет против Аргентине 11. септембра 2007. године (пораз 1:0) био је последњи меч Грејама Арнолда на клупи репрезентације у том мандату, а на селекторску функцију је 6. децембра 2007. именован Пим Вербек.
Аустралија је своју квалификациону кампању за Светско првенство 2010. године започела у трећој рунди, где је заузела прво место у групи коју су чинили још Катар, Ирак и Кина. Репрезентација је на крају осигурала пласман на завршни турнир у Јужној Африци након што је убедљиво прошла и четврту рунду квалификација, завршивши као прва у групи испред Јапана, Бахреина, Катара и Узбекистана. Аустралија је визирала мундијалску карту два кола пре краја такмичења, уједно освојивши прво место у групи са пет бодова више од Јапана.
мини|Дуел између Аустралије и Немачке на стадиону Мозес Мабида, током Светског првенства 2010.