Фудбалски клуб Манчестер јунајтед () професионални је фудбалски клуб из Манчестера у Енглеској. Као домаћин своје утакмице игра на стадиону Олд Трафорд, који има капацитет од 76.212 седећих места. Манчестер јунајтед је најтрофејни клуб у Енглеској откако се игра Премијер лига. Титулу шампиона Енглеске је освајао 20 пута, ФА куп 13 пута, Лига куп 6 пута, ФА Комјунити шилд 21 пут, Лигу шампиона 3 пута, а по једном Куп победника купова, Лигу Европе, УЕФА суперкуп, Интерконтинентални куп и Светско клупско првенство.
Историја Почеци (1878—1945) мини|лево|150п|ФК Њутон Хит основан 1878. године, претеча Манчестер јунајтеда Клуб је основан 1878. године под именом Фудбалски клуб Њутон хит ЛЈР (). Основали су га радници железнице у Њутон хелтуBarnes et al. (2001), pp. 8. Боје дресева су биле зелена и златна. Током првих 15 година постојања, клуб је своје утакмице као домаћин играо на Норт роуд стадиону, пре него што се 1893. преселио на Бенк стрит стадион. Током 1892. клуб је добио позив да се такмичи у Првој лиги, тада највишем рангу такмичења. Тада су прекинуте све везе са железницом и клуб је почео да функционише као самостална компанија. Њутон хелт се 1902. године налазио на ивици банкрота са дуговима који су били преко 2 500 фунти.
Непосредно пред само гашење, које је претило клубу, на његово чело долази Џон Хенри Дејвис, генерални директор Манчестерске пиваре. Према клупској легенди Дејвис је покушавао да убеди тадашњег капитена Њутон хелта, Херија Стефорда да му прода свог вишеструко награђиваног Бернардинца. То му није пошло за руком али је уместо тога, Стефорд убедио њега да инвестира у клуб и постане његов председникBarnes et al. (2001), pp. 9. На једном од првих састанака управног одбора, донета је одлука о промени име тима. Разматрана су имена Манчестер сентрал и Манчестер селтик. Млади италијански имигрант Луис Рока је предложио да клуб назову Манчестер јунајтед. Осталим члановима управе се име свидело и тако је клуб под тим именом званично почео да постоји 24. априла 1902. Дејвис је такође донео одлуку о промени клупских боја у црвену и белу.
Ернест Менгнал је дошао у клуб након што је Џејмс Вест поднео оставку на место тренера 28. септембра 1902. Менгнал је имао задатак да уведе Манчестер јунајтед у Прву дивизију. Већ у првој сезони, тај циљ му је за мало измакао јер је Манчестер ту сезону завршио као пети. Схватио је да су екипи била неопходна појачања, па је довео голмана Херија Могера, одбрамбеног фудбалера Дика Дакворта и нападача Џека Пикена. Највеће појачање је био центархалф Чарли Робертс, који је дошао из Гримзби тауна за тада рекордних 750 фунти. Сезону су тада завршили као трећи, са само бодом заостатка у односу на екипу која се пласирала у виши ранг. мини|десно|150п|ФК Њутон Хит мења име у Манчестер јунајтед 1902. године и нови лого је постао лого градске већнице У сезони 1905/06. Манчестер јунајтед је успео да избори пласман у Прву дивизију, по први пут под новим именом. Прву своју сезону у највишем рангу такмичења су завршили на осмом месту. Против Манчестер ситија је тада била покренута истрага због тога што су неким својим фудбалерима давали плате које су биле веће од максимума који је прописивала Фудбалска асоцијација. Манчестер сити је новчано кажњен а осморици играча су биле изречене суспензије и доживотна забрана играња за Манчестер сити. Јунајтед је то искористио и успео је да ангажује Билија Мередита и Сандија Турнбула. Они су стекли право да играју за нови клуб тек од почетка 1907. године. Тек у наредној сезони екипа је дошла до праве форме и укључила се у борбу за титулу. Сјајно су тада почели сезону победом над Шефилд јунајтедом (2—1), што је била њихова прва од десет узастопних победа. Сезону су завршили знатно слабије али им је и то било довољно да дођу до своје прве шампионске титуле у историји. Ту сезону 1907/08. су завршили са девет бодова више у односу на другопласирану Астон Вилу.
На почетку наредне сезоне Јунајтед је освојио нови трофеј. Освојили су први Комјунити шилд, такмичење које је тада било установљено и у коме су се састајали победник првенства и освајач ФА купа из претходне сезонеBarnes et al. (2001), pp. 118. На крају те сезоне су освојили и свој први ФА куп. За освајање тог трофеја најзаслужнији су били Мередит и Турнбул, који је био стрелац победоносног гола у финалу. Следећи трофеј је освојен након две године када су били шампиони у сезони 1910/11. У међувремену су се преселили на нови стадион, Олд Трафорд који је отворен 19. фебруара 1910. године, утакмицом против Ливерпула коју је Манчестер јунајтед изгубио са 4-3 и поред предности од 3-0. У сезони 1911/12. поново су освојили Прву дивизију, када их је са клупе још увек предводио Менгнал. Он је касније прешао у Манчестер сити након десет сезона проведених на клупи Јунајтеда. На освајање наредне титуле првака Манчестер јунајтед је чекао пуну 41 годину.
Манчестер јунајтед је испао из лиге 1922. да би се поново вратио 1925. а затим опет испао 1931. године. Најслабији пласман су забележили 1934. када су сезону завршили на 20. месту Друге дивизије. Још једном су се пласирали и испали из највишег ранга такмичења пре него што су се у сезони уочи Другог светског рата вратили на дужи период.
Безбијева ера (1945—1969) Мат Безби је постављен за менаџера октобра 1945. Захтевао је да му се дозволи пуна контрола над свим селекцијама тима, као и потпуна слобода у пословима око трансфера играча и вођења тренингаBarnes et al. (2001), pp. 13. Са клупе је водио тим до освајања друге позиције у првенству у три узастопне сезоне 1946, 1947. и 1948, као и до освајања ФА Купа 1948. Манчестер јунајтед је прву титулу првака након 41 године, а трћу укупно, освојио 1952.Barnes et al. (2001), pp. 10 Првенство су поново освојили 1956, са тимом чија је просечна старост износила 22 године, и због те њихове младости новинари су ови генерацију клуба прозвали Безбијевим бебама. Манчестер јунајтед је 1957. постао прва Енглеска екипа која је наступила у Купу шампиона, упркос противљењу званичника лиге, који су сезону раније забранили Челсију да заигра у Европи. На путу до полуфинала у којем су елиминисани од Реал Мадрида, савладали су Андерлехт са 10-0, што је остала најубедљивија победа у досадашњој историји клубаBarnes et al. (2001), pp. 14–15.
220п|десно|мини|Плоча на Олд Трафорду постављена у част страдалих у Минхенској трагедији на којој су исписана имена погинулих фудбалера Манчестер јунајтеда Наредне сезоне при повратку са четвртфиналне утакмице Купа шампиона са Црвеном звездом, авион који је превозио новинаре, играче и званичнике Манчестер јунајтеда се срушио при покушају узлетања са минхенског аеродрома. Минхенска трагедија, како су ову несрећу назвали новинари, одиграла се 6. фебруара 1958. и у њој су страдале 23 особе укључујући и осам фудбалера Јунајтеда (Џеф Бент, Роџер Берн, Еди Колман, Данкан Едвардс, Марк Џонс, Дејвид Пег, Томи Тејлор и Били Велан) док је велики број путника био теже и лакше повређенBarnes et al. (2001), pp. 16–17.
Џими Марфи, тренер резервног тима је заменио Безбија на месту тренера првог тима, док се он опорављао од последица авионске несреће. Јунајтед је предвођен Марфијем стигао до финала ФА Купа у којем су поражени од Болтон Вондерерса. УЕФА је због трагедије која је задесила клуб одлучила да им упути позив да се и у сезони 1958/59. такмиче у Купу шампиона. Међутим, челници енглеске лиге нису им то дозволили, уз образложење да би учешће у том такмичењу требало да узму само екипе које су то и избориле на терену.White, Jim (2008), pp. 136Barnes et al. (2001), pp. 17
Током шездесетих Безби је створио нови тим од играча из Јунајтедове омладинске школе, предвођених Џорџ Бестом и од играча које је купио, међу којима су били Денис Лоу и Пат Креранд. ФА Куп су освојили 1963. док су сезону након тога у првенству завршили на другом месту. Титулу првака су освојили 1965. и 1967. Куп шампиона су освојили 1968. чиме су постали први енглески и други британски тим којем је то пошло за руком. У финалу су савладали Бенфику са 4:1.Barnes et al. (2001), pp. 18–19 Мат Безби је 1969. поднео оставку након 24 године проведене у клубу, а наследио га је тренер резервног тима и бивши играч Вилф Макгинис.The Official Manchester United Illustrated Encyclopedia (треће издање; 2001), Лондон, pp. 19
1969—1986. мини|upright|Брајан Робсон је био капитен Манчестер јунајтеда пуних 12 година, и најдуже од било ког другог играча. Након освојеног осмог места у финишу сезоне 1969/70. и лошег старта у сезони 1970/71, управа је Безбија убедила да се привремено врати на место менаџера а дотадашњи тренер Макгајнес се вратио на место тренера резервног тима. У јуну 1971. године, Френк О’Фарел је именован за менаџера али његов ангажман је трајао мање од 18 месеци а након тога је замењен Томијем Доертијем у децембру 1972. године. Доерти је те сезоне спасио клуб од испадања, али му то није пошло за руком наредне сезоне, па је Јунајтед 1974. испао из лиге. До тада је чувени трио, Бест, Лоу, Чарлтон већ напустио клуб. Већ наредне сезоне су изборили повратак у највиши ранг. Пласман у финале ФА Купа су изборили 1976. али су у њему поражени од Саутхемптона. И наредне сезоне су стигли до финала овог такмичења, само што су овога пута савладали Ливерпул 2:1. Убрзо након тога Доерти је отпуштен, након што је избио „скандал“, када су медији открили да је у вези са супругом клупског физиотерапеута..Barnes et al. (2001), pp. 19
Дејв Секстон је заменио Дортија на месту менаџера током лета 1977. Упркос бројним појачањима међу којима су били и Џо Џордан, Гордон Маквин, Гери Бејли и Реј Вилкинс, Јунајтед није успео да оствари неки значајнији резултат. Били су други у првенству у сезони 1979/80. и стигли су до финала ФА Купа 1979. у којем су поражени од Арсенала. Секстон је отпуштен 1981. у тренутку када је клуб ушао у серију од седам узастопних победа под његовим водством.Barnes et al. (2001), pp. 20 Заменио га је Рон Еткинсон који је одмах довео Брајана Робсона из Вест Бромвич албиона, чиме је оборио дотадашњи британски рекорд у износу обештећења плаћеног за једног играча. Са њим на клупи Јунајтед је освојио два ФА Купа у три године (1983. и 1985). У сезони 1985/86. јунајтед је одлично почео сезону и био непоражен у првих 15 кола (13 победа и две нерешене) али је након слабијих партија у остатку сезоне првенство завршио на четвртом месту. Наредну сезону су доста лоше почели, па су се у новембру нашли у зони испадања, што је довело до отказа Еткинсону.Barnes et al. (2001), pp. 20–21
Фергусонова ера (1986—2013) 220п|десно|мини|Алекс Фергусон је био тренер Манчестера од 1986. до 2013.
Алекс Фергусон и његов помоћник Арчи Нокс су прешли из Абердина у Јунајтед истог дана када је Еткинсон смењен.Barnes et al. (2001), pp. 21 Преузели су клуб док се налазио у опасној зони и успели да га доведу до 11. места на крају те сезоне.Barnes et al. (2001), pp. 148 У сезони 1987/88. су заузели друго место али су већ наредне сезоне поново били 11.Barnes et al. (2001), pp. 148–149 Пред финале ФА Купа 1990. Фергусону је претио отказ али му је победа над Кристал паласом у реваншу (3:3 у првој утакмици) сачувала посао. Наредне сезоне је Манчестер јунајтед освојио свој први трофеј у Купу победника купова а потом и УЕФА суперкуп победом над освајачем Купа шампиона Црвеном звездом (1:0) на Олд Трафорду. До другог узастопног финала у Лига купу су стигли 1992. и тада су били бољи од Нотингем фореста за разлику од претходног у којем су поражени од Шефилд венсдија. Своју прву титулу у првенству након 1967. су освојили 1993, а већ наредне су је одбранили, што им је пошло за руком први пут од 1957. Одбраном титуле првака и освајањем ФА Купа успели по први пут у својој историји да освоје дуплу круну.