Награда Исидора Секулић је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац. Награда се састоји од Плакете, Повеље и новчаног износа.
Историјат Награда је понела име по Исидори Секулић, књижевници која је живела и стварала на територији ове општине. Награда се додељује сваког јуна од 1968. године за најбољу књигу објављену претходне године и има велики значај у српској књижевности. До сада је проглашен укупно 75 добитник, укључујући и 12 жена; за два победника направљен је следећи изузетак: књига Рајка Петрова Нога објављена 1967. године добила је награду за треће издање 1984. и кратке приче Видосава Стевановића први пут су објављене у студентском часопису 1967. а као књига 1968. године.ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ФОНДА „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ" , Градска општина Савски венац.
Председници Скупштине „Фонда Исидора Секулић” били су Милан Орлић (2001–2005), Вида Огњеновић (2006–2008) и Ратко Адамовић (2009–2016). Након тога, ниједан други председник није номинован за ту функцију.Žiri nagrade "Isidora Sekulić": Smenili su nas sramno i tajno ,(„Вечерње новости ”, 20. мај 2017). Председник жирија је био Петар АрбутинаБиографија, Портал Град Суботица, Приступљено 4. 11. 2019. од 2017. до 2018. године, а Александар Јерков 2019. и 2021. године.АЛЕКСАНДРУ ГАТАЛИЦИ КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“ (Градска општина Савски венац), Приступљено 12. 10. 2019.
Лауреату за 2008. уручено три хиљаде евра у динарској противвредности. Наградни фонд је први пут смањен на представљању награде за 2017. годину на 120.000 динара, претходних година добитници су добили 300.000 динара (од 2009. год).Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)Basari uručena nagrada "Isidora Sekulić"(„Blic“, 16. јун 2018)Бајцу награда "Исидора Секулић" за роман "Хамам Балканија"(„РТВ“ 18. јун 2009)
Добитници Година Аутор Слика Дело Референца 2024. Сања Савић Милосављевић center|70px „Мартин удио“ Сања Савић Милосављевић добитница награде „Исидора Секулић" 2023. Александар Јерков center|70px „Истина (српске) књижевности“ Награда "Исидора Секулић" уручена Александру Јеркову 2022. Драган Стојановић „Трипл Даблин“ НАГРАДА „ИСИДОРА СЕКУЛИЋ“ СВЕЧАНО УРУЧЕНА У КУЋИ КРАЉА ПЕТРА 2021. Јовица Аћин center|70px „Бања и друге последње приче“ Nagrada „Isidora Sekulić 2021. “, Beogradski Portal, 25. јун 2022) 2020. Слободан Мандић „Панонски палимпсести“ и „Дух приче и друга имена“ Nagrade „Isidora Sekulić“ Nini Savčić i Slobodanu Mandiću („Нова С“, 27. јун 2021) 2019. Нина Савчић center|70px „Власник свега нашег“ Nini Savčić nagrada “Isidora Sekulić” („Данас“, 27. јун 2021)„Власник свега нашег“, Arhipelag, Приступљено 17. 07. 2021 2018. Александар Гаталица center|70px „Последњи аргонаут“ SENOVITI PROSTORI PROŠLOSTI: Gatalici uručena nagrada "Isidora Sekulić"(„Вечерње новости ”, 5. јун 2019)]Књижевна награда "Исидора Секулић" („Прва Српска Телевизија ”, 6. јун 2019)Гаталичином „Последњем аргонауту“ награда „Исидора Секулић“ („РТС”, 4. јун 2019).Александар Гаталица, „Последњи аргонаут“: Освајање незаборава („Друштво Новосадских Књижевника”, 12. јун 2019). 2017. Угљеша Шајтинац „Жена из Хуареза“ Угљеша Шајтинац добитник награде "Исидора Секулић" („РТС”, 7. јун 2018)Књижевна награда „Исидора Секулић” уручена Угљеши Шајтинцу („Политика”, 7. јун 2018)Uglješi Šajtincu književna nagrada "Isidora Sekulić" („Telegraf”,7. јун 2018).Угљеша Шајтинац: СВАКИ ДАН ГУБИМО ПО ЈЕДАН РАЈ („НИН”, 3. маја 2018).УГЉЕША ШАЈТИНАЦ: ЖЕНА ИЗ ХУАРЕЗА, 2017 („Српско књижевно друштво”, 8. феб 2018). 2016. Лабуд Драгић „Кукавичја пилад“ „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу („Политика”, 12. јун 2017)Награда „Исидора Секулић” уручена Лабуду Драгићу (Вести на веб страници Града Београда) 2015. Светислав Басара center|70px „Анђео атентата“ Басари награда „Исидора Секулић” („Блиц”, 2. јун 2016)] 2014. Давид Албахари center|70px „Животињско царство“ Давиду Албахарију награда „Исидора Секулић“ („Блиц“, 19. мај 2015) 2013. Соња Веселиновић „Кросфејд“ Награда "Исидора Секулић" роману "Кросфејд" („РТС”, 26. јун 2014) 2012. Жанета Ђукић-Перишић „Писац и прича – Стваралачка биографија Иве Андрића“ 2011. Слободан Владушић „Црњански, мегалополис“ 2010. Владан Матијевић „Врло мало светлости“ Владану Матијевићу „Исидора Секулић“ („Политика“, 26. мај 2011)], Приступљено 13. 4. 2013.NAGRADA URUČENA VLADANU MATIJEVIĆU , Градска општина Савски венац, Приступљено 14. 10. 2019. 2009. Ђорђе Милосављевић „Ђаво и мала госпођа“ 2008. Владислав Бајац center|100px „Хамам Балканија“ 2007. Мирјана Бјелогрлић-Николов „Приче за досадно поподне“ 2006. Зоран Живковић center|70px „Мост“ 2005. Ратомир Дамјановић „Џонијев соло“ (Вести на веб страници Града Београда, Приступљено 13. 4. 2013). 2004. Ивана Хаџи-Поповић center|70px „Замка“ 2003. Владета Јеротић center|70px „Путовања, записи, сећања“ 2002. Борис Миљковић „Чај на Замелеку“ 2001. Милован Станковић „Све о породици Фулер“ Мирјани Новаковић уручена награда „Исидора Секулић“ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/06/26/srpski/BG02062507.shtml („Глас јавности“, 26. јун 2002). 2000. Мирјана Новаковић center|80px „Страх и његов слуга“ Мирјани Новаковић уручена награда „Исидора Секулић“ („Глас јавности“, 28. јун 2001, Приступљено 13. 4. 2013). 1999. Зоран Богнар center|100px „Нови човек“ 1998. Марица Јосимчевић „Пут коже“ 1997. Ратко Адамовић „Бесмртни Калеб“ Ратко Адамовић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013. 1996. Срба Митровић „Снимци за панораму“ 1995. Милан Орлић center|90px „Из поларне ноћи“ 1994. Ђорђе Трифуновић Стара српска књижевност: Основе 1993. Доброслав Смиљанић „Вилин камен“ 1992. Петар Пијановић „Проза Данила Киша“ Петар Пијановић - биографија, Приступљено 13. 4. 2013. 1991. Мирослав Максимовић center|70px „55 сонета о животним радостима и тешкоћама“ 1990. Новица Петковић center|70px „Огледи из српске поетике“ 1989. Душан Иванић „Модели књижевнога говора: из историје и поетике српске књижевности“ 1988. Јован Радуловић center|70px „Даље од олтара“ 1987. Љубиша Јеремић „Трагички видови старијег српског романа: од Јакова Игњатовића до Светолика Ранковића“ 1986. Хатиџа Диздаревић-Крњевић „Лирски источници: из историје и поетике лирске народне поезије“ 1985. Данко Поповић center|70px „Књига о Милутину“ 1984. Рајко Петров Ного center|70px „Зимомора“ 1983. Слободан Зубановић „Домаћи дух“ 1982. Лазар Трифуновић center|70px „Од импресионизма до енформела“ 1981. Слободан Ракитић center|70px „Жудња за југом“ 1981. Никола Милошевић одбио да прими 1980. Радослав Братић center|70px „Сумња у биографију“ 1979. Милован Данојлић center|70px „Змијин свлак“ 1978 colspan="4" 1977 colspan="4" 1976. Тања Крагујевић center|70px „Митско у Настасијевићевом делу“ 1976. Драгомир Брајковић center|70px „Крвава свадба у Брзави“ 1976. Мирјана Павловић „Заједнички именитељ“ Мирјана Павловић - живот и дело, Приступљено 13. 4. 2013. 1975. Милан Комненић center|60px „Ерос и знак“ 1975. Мирко Магарашевић „Сенке бесмртности“ 1975. Миленко Вучетић „Гласови“ 1974. Ђуро Дамјановић center|70px „Магла у рукама“ 1974. Ибрахим Хаџић center|70px „Оформити јединствено животињу“ 1974. Чедомир Мирковић center|70px „Есеји и критике“ 1973. Митко Маџунков center|70px „Убиј говорљивог пса“ 1973. Миодраг Станисављевић „Књига сенки“ 1973. Милорад Блечић „Како се рађала југословенска револуционарна поезија“ 1972. Миладин Ћулафић center|70px „Нешто“ 1972. Марко Недић „Магија поетске прозе. Студија о Растку Петровићу“ 1971. Светозар Влајковић center|70px „Неко друго лето“ Романи Светозара Влајковића , Приступљено 13. 4. 2013. 1971. Радомир Андрић center|70px „Шумска црква“ 1971. Александар Петров „Поезија Црњанског и српско песништво“ 1970. Бранислав Петровић center|70px „О проклета да си улицо Риге од Фере“ 1970. Божидар Милидраговић center|70px „Уметник Золт“ 1970. Срба Игњатовић center|80px „Саломина чинија“ 1969. Мирослав Јосић Вишњић center|70px „Лепа Јелена“ Добро скројено одело за једног јунака („Политика”, 13. Октобар 2007) 1969. Вито Марковић „Пакао” 1969. Богдан А. Поповић „Есеји и критике” 1968. Видосав Стевановић center|70px „Рефуз мртвак“ Југословенски савременици. Ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд 1970. 1968. Јован Христић center|70px „Облици модерне књижевности” 1967. Живојин Павловић center|70px „Две вечери у јесен” 1967. Љубомир Симовић center|70px „Шлемови” 1967. Светлана Велмар Јанковић center|70px „Савременици” Ко је ко у Србији: лексикон, Библиофон,Београд 1991.
Референце
Исидора Категорија:Књижевност Београда Категорија:Југословенске награде