__БЕЗКН__
Продиџи (, IPA: ) британски је брејк бит бенд чија музика садржи разне стилове, почевши од рејва и хардкор техна почетком '90-их до алтернативног рока и биг бита са вокалним елементима панка на каснијим албумима.
Тренутну поставу бенда чине Лијам Хаулет (-{Liam Howlett}-) — композитор/ клавијатуре, Кит Флинт (-{Keith Flint}-) — играч/ певач и Максим Ријалити (-{Maxim Reality}-) — ем-си/певач. Лирој Торнхил (-{Leeroy Thornhill}-) — играч био је члан бенда од 1990. до 2000, као и играчица/ певачица по имену Шарки (-{Sharky}-), која је напустила бенд убрзо по његовом настанку.
Продиџи се први пут појавио на андерграунд рејв сцени почетком 90-их и убрзо након тога доживео велику популарност и постао познат у целом свету. Неке од њихових најпопуларнијих песама су -{Charly}-, -{Out of Space}-, -{No Good (Start the Dance)}-, -{Voodoo People}-, -{Firestarter}-, -{Breathe}-, -{Girls}- и -{Smack My Bitch Up}-.
Историја Почетак Продиџија означио је почетни демо Лијама Хаулета од десет песама направљених на синтисајзеру марке -{Roland W}--30, у Есексу, Енглеска. Издавачка кућа -{XL Recordings}- је узела демо и издала 12-инчно издање -{What Evil Lurks}- у фебруару 1991. Име бенда потиче од назива Moog -{The Prodigy}- аналогног синтисајзера. Иако је изгледало да се име бенда променило из -{The Prodigy}- у -{Prodigy}- између издања -{Music for the Jilted Generation}- и -{The Fat of the Land}- 1996. и поново вратило на претходни назив са изласком албума -{Always Outnumbered, Never Outgunned}- 2004, по речима Лијама Хаулета то се догодило само да би се име уклопило у нови лого.-{Nekozine}-, интернет магазин (новембар 2005) Промена имена поменута је у интервјуу са Лијамом Хаулетом. Интервју је водила новинарка Андреа Шнеф (-{Andrea Schnepf}-). Последњи пут измењено 25. маја 2005. (веза).
Продиџијев први јавни наступ (када су се Хаулету прикључили играчи Кит Флинт, Лирој Торнхил и Шарки) био је у клубу -{Four Aces}- у Далстону, Лондон.From the Dug Out and dreads to DMZ and dubstep: 10 classic club nights The Guardian. Приступљено 20. 5. 2013. Сингл -{Charly}-, који је изашао шест месеци касније, августа 1991, био је велики хит на тадашњој британској рејв сцени, доспевши на треће место британске листе синглова и по први пут скренувши већу пажњу публике на бенд. Неки критичари су касније изјавили како је излазак сингла -{Charly}-, са својим упечатљивим семплом у коме се користи глас из истоимене дечје серије на државној телевизији, означио коначан слом андерграунд рејв сцене, отварајући врата поплави рејв песама које се сматрају мање квалитетним, попут -{Trip to Trumpton}- и -{Sesame's Treet}- групе -{Smart E's}- .
Каријера и албуми
-{Experience}- (1992)
Мање од годину дана након успеха сингла -{Charly}-, бенд је у новембру 1992. избацио први студијски албум — -{The Prodigy Experience}-, албум који је оставио значајан траг у историји британске рејв музике. Албуму су претходили ништа мање успешни синглови -{Out Of Space}- и -{Everybody In The Place}-. На песми -{Death of the Prodigy Dancers}- гостовао је ем-си Максим Ријалити, који се убрзо прикључио бенду као четврти, пуноправни члан, након што их је Шарки напустила.
Након -{The Prodigy Experience}- и изласка пратећих синглова, група се одмакла од репутације „детињастог рејва“, која их је до тада пратила пошто је албум био иновативнији од већине албума у то време. На албуму је било алтернативних верзија хитова, као и потпуно нових попут -{Jericho}- и -{Music Reach}- (1/2/3/4). Албум је „преко ноћи“ постао врло популаран, а реч „Продиџи“ постала је синоним за одличне живе наступе. Једна од најзначајнијих песама са албума, -{Weather Experience}-, показала је да је Лијам способан за много више од само лудо брзог хардкора.
-{Music for the Jilted Generation}- (1994)
У периоду након албума -{The Prodigy Experience}- и синглова који су га пратили британска рејв сцена била је пред гашењем што је пропраћено бројним претњама власти о „антирејв“ законима који би требало да буду донети. Године 1993. Хаулет је издао плочу са такозваном белом етикетом на којој је само наведен наслов -{Earthbound I}-. Њен хипнотички, тврди звук наишао је на широко одобравање андерграунд сцене. Многи који су пре тога критиковали бенд били су запањени када су сазнали ко стоји иза сингл плоче која је званично издата под именом -{One Love}- касније те године и доспела на 8. место британских топ-листа.
Дана 14. јула 1994. године изашао је Продиџијев други албум — -{Music for the Jilted Generation}- (Музика за изневерену генерацију). Албум почиње Интроом: "И тако, одлучио сам да свој рад вратим у подземље — како бих спречио да падне у погрешне руке.""-{So, I've decided to take my work back}- underground — -{to stop it falling into the wrong hands}-." Ово је реченица из -{SF}- хорор филма Косач. Тринаест песама са хип-хоп, рок, амбијенталним, хард денс, понегде и џез звуком (3 -{Kilos}-) стале су на 79 минута албума који је након изласка одмах доспео на прво место топ-листа. За само три недеље продато је 100.000 примерака, а за два месеца надмашио је албум -{Experience}-. Након пет месеци продато је пола милиона копија. Номинован је за награду -{Mercury Music}-, а по многима је проглашен за албум године. Лијам је овим албумом хтео да потврди своју оданост рејв сцени. На задњој страни буклета налазила се реченица:
У преводу: „Како влада може да спречи људе да се забављају? Борите се против тих јајара." Лијам је касније образложио да албум представља протест против закона којим је британска влада полицији дала већа овлашћења против рејвера. Називом албума желео је да поручи како је британска влада издала/изневерила младе, а на његовим средњим странама налазила се метафорична слика која то илуструје. Албум је садржао и концептуални део -{The Narcotic Suite}-Лијам: „Све те песме настале су од слика у мојој глави. За 3 -{Kilos}- сам замислио гомилу људи која лежи на леђима у задимљеној соби; -{Skylined}- је имао замах који иде ка узбуђењу; а -{Claustrophobic Sting}- је била параноидна, „дубине пакла“ песма, вероватно најнедопустивија музика коју сам икада написао." (веза ). (задње три песме), као и нагињање ка року (-{Their Law}-, на којој је гостовао -{Pop Will Eat Itself}-). Интернационални успех албума значио је да је турнеја изван Уједињеног Краљевства сада могућа. Бенду се као подршка придружио гитариста Џим Дејвис (-{Jim Davies}-) (из групе -{Pitchshifter}-) 1995. године, ради извођења песама -{Their Law, Break And Enter}- 95, као и разних интермецоа и варијација осталих песама на живим наступима. На великој светској турнеји која је уследила наступили су, између осталог, у Бејруту, на московском Црвеном тргу и у Београду-{Prodigy}- у Београду 08.12.1995, Хала Пионир , Приступљено 5. 5. 2013..
-{The Fat of the Land}- (1997)
Године 1996. појавио се хит сингл -{Firestarter}- на коме по први пут пева Кит Флинт, који се тада појавио у свом новом, касније свуда препознатљивом имиџу. Песма је доспела на прво место свих топ-листа у Британији, а бенду омогућила да начини пробој на америчко тржиште као и тржиште осталих прекоокеанских земаља. Исте године наступили су и на Лолапалуза фестивалу.
У понедељак 30. јуна 1997. године појавио се њихов трећи албум — -{The Fat of the Land}-. Као и његови претходници, албум је био прекретница како за бенд, тако и за ширу мејнстрим денс сцену. Албум су чиниле упрошћене мелодије, мање семплова и панк вокали. -{The Fat of the Land}- је и поред тога задржао изворне ритмичне прекиде и „завијајуће“ клавијатуре и потврдио репутацију бенда као једног од најпознатијих и најутицајнијих хард денс бендова на свету, заузевши прва места на британским и америчким топ-листама. На албуму се налазио и њихов до тада најпродаванији сингл — -{Breathe}-.
„-{Smack My Bitch Up}-“ контроверза (САД) Група је имала доста простора на рок станицама које су пуштале њихову песму -{Smack My Bitch Up}-, чиме је она добијала све већи негативни публицитет. -{Time-Warner}-, њихов амерички партнер, осетио је шта се кува у Националној организацији жена (-{NOW}-) у вези са овом песмом. Иако су речи песме само понављање реченице „-{Change my pitch up, smack my bitch up}-“Буквалан превод могао би да буде нешто попут „Појачај моју снагу, развали моју кучку“., -{NOW}- је тврдила да су речи песме „...опасна и увредљива порука која охрабрује насиље према женама“. десно|250пХаулет је одговорио на нападе тврдећи да су речи песме погрешно схваћене и да песма значи „радити нешто жестоко, као када си на сцени — када добијаш екстремно моћну енергију“. Бенд није написао речи песме, већ је узео семпл из класика групе -{Ultramagnetic MCs}-' — -{Give The Drummer Some}-, која се такође појављује и на албуму -{Dirtchamber Sessions}-, а већ раније су користили семпл из њихове песме -{Critical Beatdown}- за сингл -{Out of Space}-. Пар радио станица бранило је песму, али су је ипак пуштале само ноћу. Видео спот, који је режирао Јонас Екерлунд (-{Jonas Åkerlund}-), представљао је поглед из првог лица некога ко иде у клабинг, конзумира огромну количину дроге и алкохола, упушта се у туче, вређа жене и на крају покупи проститутку. Крај спота представља изненађење, када камера пада на огледало, откривајући ко је у ствари та особа — жена. -{MTV}- је пуштао спот само између 1 и 5 ујутру како би старији гледаоци имали прилику да виде „вруће“ снимке. Режисер је рекао да је добио инспирацију за спот након ноћи проведене у пићу и забавама у Копенхагену.
Ланци америчких супермаркета Волмарт и Кмарт су касније објавили како ће повући -{The Fat of the Land}- са својих штандова. Иако се плоча налазила на њиховим полицама више од 20 недеља, обе продавнице тврдиле су да је маркетиншка кампања за нови сингл увредљива. Средином 2002. године целовита, нецензурисана верзија овог музичког спота пуштена је на MTV2 као део специјалне емисије која је представљала топ-листу најконтроверзнијих спотова икада пуштених на -{MTV}--ју. Емисија је приказивана касно ноћу. -{Smack My Bitch Up}- је добио епитет „Најконтроверзнији видео“ и заузео прво место на топ-листи.
Случај -{Reading}- Продиџи и Бисти бојс били су умешани у вербални рат на Рединг фестивалу 1998. године. Бисти бојс су затражили од Продиџија да избаце -{Smack My Bitch Up}- са репертоара, тврдећи да је песма увредљива — али је Продиџи свирао песму, док је Максим викао маси: „Радим шта ми се јебено хоће!"Максим: Прошле ноћи примили смо позив од једног члана Бисти Бојса. [Маса кличе] Чекајте мало, саслушајте ме! Нису желели да свирамо јебену ствар. Али како ствари стоје, ја радим шта ми се јебено хоће. [Громогласан усклик, почиње -{Smack my bitch up}-] Касније је Ад Рок (-{Ad Rock}-) из Бистија прокоментарисао: „Тамо одакле долазим то није кул“. Интересантно је да Лијам заправо и није желео да свирају на Редингу 1998. јер је цео бенд у то време био уморан од турнеје.
Упркос ономе што се догодило између њих, групе су закопале ратну секиру. Бисти бојс су чак дозволили да Лијам узме део њихове музике за његов микс албум -{Dirtchamber Sessions}-. Лијам је изјавио: „Без обзира на то шта се десило између мене и Ад-Рока, није се изгубило поштовање, барем што се музике тиче. Без обзира шта су урадили, не мислим ништа мање добро о њима као музичарима. А у суштини, уколико правим олд-скул плочу, било би глупо с моје стране да њих тамо нема“.
Адам Јоук (-{Adam Yauch}-) из Бистија је изнео њихов став: „Мислим да се све добро завршило. Само смо желели да Продиџију ставимо до знања да је та песма имала тачно одређено значење са тим речима... Желели смо да им кажемо нешто у смислу: „Прошли смо кроз то, осећамо се лоше због те песме и желели бисмо да вам предложимо да је не свирате." Бенд је закључио да остави да цела ствар одстоји, иако се никада нису сложили са садржајем песме.
-{The Dirtchamber Sessions}- (1999)