2011. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Естонија је усвојила евро као националну валуту. 9. јануар — У Јужном Судану је почео да се одржава референдум о независности од Судана 6 година након завршетка грађанског рата у Судану. 14. јануар — Председник Туниса Зин ел Абидин ибн Али свргнут је са власти после масовних протеста. 19. јануар — Европски парламент је ратификовао Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом (потребно је да то учини још 16 чланица). 19. јануар — У Лондону је одржан нордијско-балтички састанак 9 државних лидера из два региона. 21. јануар — Троје мртвих на демонстрацијама опозиције у Тирани. 21. јануар — Влада Србије усвојила је „Стратегију за очување и јачање односа између матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону“ којом се предлаже конститутивност Срба у Црној Гори и Хрватској. 24. јануар — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово. 25. јануар — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти. 25. јануар — Скупштина Савета Европе усвојила Резолуцију о нехуманом поступању према људима и нелегалној трговини људским органима на Косову и Метохији, коју је предложио специјални известилац Дик Марти. За гласало 169 посланика. 30. јануар — Новак Ђоковић освојио Отворено првенство Аустралије, победом над Ендијем Маријем 3:0.
Фебруар
1. фебруар — Јордански краљ Абдулах смењује владу због протеста. 2. фебруар — Дан након „Марша милиона“ у Каиру и Мубаракове изјаве да ће остати на функцији до септембарских избора, на којима се неће кандидовати, промубаракова гомила напала је демонстранте на тргу Тахрир. 2. фебруар — Јеменска револуција: Јеменски председник Салех објавио је да се неће поново кандидовати 2013. године. 4. фебруар — Гранични сукоб између Тајланда и Камбоџе. 5. фебруар — Митинг опозиције у Београду (Српска напредна странка, Нова Србија итд.), захтевајући расписивање превремених избора у року од два месеца. 11. фебруар — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти. 14. фебруар — Председник Владе Србије Мирко Цветковић предложио разрешење потпредседника Владе Млађана Динкића. Динкић сутрадан подноси оставку, странка Г17 плус остаје у влади. 17. фебруар — Влада Србије је усвојила Национални програм руралног развоја 2011-2013 Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, који омогућава субвениционисање пољопривреде и друге мере развоја села у Србији. 22. фебруар — Бехђет Пацоли изабран за председника Републике Косово. 27. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију којом уводи санкције либијском лидеру Моамеру Ел Гадафију, његовој породици, и блиским сарадницима његовог режима. У Бенгазију, на истоку Либије, формирана прелазна Влада на челу са бившим министром правде Либије Мустафом Абделом Џалилом.
Март
2. март — Косовски Албанац убио је два америчка војника на аеродрому у Франкфурту, у „освети за Авганистан“. 3. март — „Делта холдинг“ продао је трговачки ланац „Макси“ белгијском „Делезу“ за 950 милиона евра, што укључује нето дугове од 300 милиона евра (остварени 27. 7.). 3. март — Бивши генерал АРБиХ Јован Дивјак ухапшен у Бечу, на основу српске оптужбе за ратне злочине (Добровољачка) - протести у БиХ.
3. март — Бивши генерал Армије Босне и Херцеговине, Јован Дивјак, ухапшен на аеродрому у Бечу на основу потернице коју је за њим издала Србија због сумње да је одговоран за ратни злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. 4. март — Еулекс је покренуо кривични процес против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији. Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја везано за њихове активности у приштинској клиници „Медикус“. Међу осумњиченима су и бивши секретар за здравство Речај који је противзаконито издао лиценцу приштинској клиници „Медикус“ за трансплантацију људских органа. Један од осумњичених је и Турчин Јусуф Сонмез. 8. март — У Бриселу отпочели преговори Београда и Приштине, уз посредовање Европске уније, а који су предвиђени резолуцијом Генералне скупштине УН из септембра 2010. 11. март — Снажан земљотрес, јачине око 9 рихтера, је погодио север Јапана и изазвао цунами. 12. март — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија. 14. март — Скупштина Србије изабрала реконструисану Владу Србије, која уместо ранија 24 ресора, сада има 17. 17. март — Савет безбедности УН усвојио Резолуцију о забрани зоне летења изнад Либије. 19. март — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату. 21. март — Западне војне снаге, предвођене САД и Француском, отпочеле другу фазу ваздушних удара против Либије. 23. март — Премијер Русије, Владимир Путин, посетио Београд. 25. март — Земљотрес јачине 6,8 Рихтерове скале погодио Мјанмар. Погинуло најмање 75 људи. 31. март — Експлозија у швајцарској нуклеарној агенцији "Свиснуклеар".
Април 4. април — Ухапшен некадашњи градоначелник Требиња, Божидар Вучуревић, за којим је Хрватска расписала потерницу због гранатирања Дубровника 1991. 9. април — У тржном центру недалеко од Амстердама, наоружани нападач убио шест особа, а ранио 13. 10. април — Четири особе погинуле у паду авиона типа „Цесна 172“ у Мрчајевцима код Чачка. 11. април — 11 особа погинуло у терористичком нападу у Минску. 15. април — Хашки трибунал осудио хрватског генерала Анту Готовину на 24 године, а Младена Маркача на 18 година затвора због злочина почињених над Србима у лето и јесен 1995. Трећи оптужени, генерал Иван Чермак, ослобођен оптужбе. 16. април — Опозиционе странке, предвођене Српском напредном странком, одржале митинг испред Скупштине Србије у Београду са којег је затражено расписивање ванредних парламентарних избора. Лидер СНС, Томислав Николић, отпочео штрајк глађу до испуњења захтева. 23. април — Одигран 140. вечити дерби у фудбалу између Партизана и Црвене звезде, резултат 1:0. 29. април — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.
Мај 2. мај — Америчке снаге убиле вођу Ал Каиде, Осаму бин Ладена, у Пакистану. 4. мај — Хашки трибунал одбио да усвоји захтев лидера Српске радикалне странке, Војислава Шешеља, за прекид суђења и ослобађање.
8. мај — Новак Ђоковић побеђује Рафаела Надала у финалу Мадрид Опена, на шљаци (32. узастопна победа). 10. мај — Комунистичка партија Индије (марксистичка) губи власт у Западном Бенгалу после 34 године. 11. мај — Фудбалери Партизана освојили Куп Србије, пошто су фудбалери Војводине, десет минута пре краја утакмице, напустили терен протестујући због суђења. 12. мај — Нереди у Приштини током посете српског преговарачког тима.
14. мај — Певачки дует Ел и Ники, представници Азербејџана, освојили Песму Евровизије у Немачкој са нумером „Running scared“. Представница Србије, Нина Радојичић са песмом „Чаробан“, освојила 14. место. 26. мај — У месту Лазарево код Зрењанина је ухапшен ратни командант Војске Републике Српске и хашки оптуженик Ратко Младић. 29. мај — Више од тридесет особа повређено, а око стотинак приведено након нереда који су избили током митинга Српске радикалне странке у центру Београда, који је одржан у знак протеста због хапшења Ратка Младића. 31. мај — Ратко Младић испоручен Хашком трибуналу.
Јул 3. јул — Новак Ђоковић освојио Вимблдон, пошто је у финалу савладао Рафаела Надала резултатом 3:1. 4. јул — Новак Ђоковић први пут доспео на прво место АТП листе у појединачној конкуренцији у својој каријери. 8. јул — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла. 9. јул — Јужни Судан, одвојивши се од Судана, постао самостална држава. 10. јул — Потонуо Булгарија (брод) на реци Волги у Руској Федерацији. Булгарија је приликом потопа превозила 208 путника од којих је 105 страдало у несрећи 18. јул — Хрватској је испоручен Иво Санадер, бивши премијер кога хрватско правосуђе терети за корупцију, након што је седам месеци провео у притвору у Салцбургу, Аустрија. 20. јул — На Фрушкој гори ухапшен једини преостали хашки оптуженик, Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине. 21. јул — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетање шатла Атлантис после мисије СТС-135. 22. јул — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа. 25. јул — Косовске специјалне јединице РОСА заузеле административне прелазе Јариње и Брњак на граници са централном Србијом. Срби одговорили постављањем барикада и даноноћним блокадама магистралних и других путева на северу Косова. 27. јул — У немирима на северу Космета, спаљени гранични прелази на административној линији са Србијом — Јариње и Брњак. 31. јул — Погинуо је Љубиша Стојановић Луис на ауто-путу код Фекетића.
Август
9. август — Завршена је конструкција Моста на Ади и пуштен је у пробни рад.
14. август — Новак Ђоковић осваја Роџерс куп у Монтреалу (први тенисер који је освојио пет Мастерс титула у сезони). 15. август — Гугл најављује аквизицију Моторола Мобилити за 12,5 милијарди долара. 15. август — Споразум о повратку српског језика у црногорски образовни систем (премијер Лукшић и представници опозиције, предуслов за изборни закон, неопходан за почетак преговора са ЕУ) - али дебата није завршена. 16. август — Хрватски предузетник Томислав Хорватинчић убио двојицу Италијана у глисеру код Примоштена. 18. август — Исламски милитанти убили осам Израелаца код Еилата, пет египатских обезбеђења гине у израелској потери на Синају - криза у односима две земље. 19. август - Саудијски краљ Абдулах званично је отворио Краљевски сат-кулу у Меки, високу 601 метар, са четири бројчаника од 43 метра, највећу на свету - део комплекса Абраџ ал-Баит поред Велике џамије, која се такође проширује. 23. август — Председник Србије Борис Тадић сусрео се са немачком канцеларком Ангелом Меркел. Пошто нису успели да помире ставове о Косову и укидању српских институција, Меркел је изразила незадовољство и најавила подршку опозицији.
26. август — У пожару који је избио након напада мафијашке банде на један казино у Монтереју, на северу Мексика, погинуле су 53 особе. Мексички председник Фелипе Kалдерон прогласио је тродневну жалост и понудио награду од 2,4 милиона долара за проналажење одговорних за напад.
Септембар 1. септембар — У операцији "Пројекат делиријум", изведеној у 12 савезних америчких држава и у престоници Вашингтону, ухапшено је укупно 1.985 људи и заплењено 62 милиона долара и више од 12 тона дроге. 7. септембар — У авионској несрећи код Јарослављa у Русији погинуло је 44 особа, међу којима и хокејаши Локомотиве Јарославље. Шведски произвођач аутомобила "СААБ" птогласио је контролисани банкрот.
16. септембар — Еулекс, косовска полиција и царина преузимају граничне прелазе Јариње и Брњак на северу Косова, Срби блокирају прелазе; увоз робе из Србије дозвољен на Мердару (ембарго уведен у јулу).
16. септембар — Велики шумски пожар локализован код Ушћа, недалеко од Краљева. 17. септембар — Центар хармоније, проруска странка, осваја релативну већину на изборима у Летонији (не очекује се улазак у владу). 17. септембар — У Њујорку почињу протести покрета „Окупирајмо Вол Стрит“. 18. септембар — Завршено Европско првенство у одбојци 2011. у Аустрији и Чешкој - Србија је шампион. 18. септембар — Евробаскет 2011. у Литванији: Шпанија 1, Македонија 4, Словенија 7, Србија 8, Хрватска дели 13, Босна дели 17, Црна Гора дели 21. место. 20. септембар — Гласање о неповерењу левичарском премијеру Словеније, Боруту Пахору. 21. септембар — Канцеларија београдског тужиоца шаље 40 оптужница за ратне злочине у Загреб (укључујући Шекса, Мерчепа, Векића, Главаша).