Тајван (; раније Формоза, од — „лепо острво”) је кинеско острво у источној Азији. Главни град Тајвана је Тајпеј. Административно, острво представља једину кинеску покрајину која није под суверенитетом Народне Републике Кине, односно представља гро преостале територије под контролом Републике Кине. Често се термин „Тајван” користи као синоним за Републику Кину.

Од континенталне Кине ово пацифичко острво је удаљено 120 километара. Између њих је Тајвански пролаз. Тајван је дуг 394, а широк 144 километра. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источно кинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Површина Тајвана је 35.801 -{km}-². Највиши врх Јушан је на 3.952 метара, док је још 5 врхова више од 3.500 метара. Према подацима из 2009. на острву живи 23.046.177 становника.

Физичке границе

Укупна копнена површина Тајвана је , нешто већа од Белгије. Он има обалу од . ROC тврди да има ексклузивну економску зону од са и територијално море од .

Тајван, главно острво архипелага, на Западу је до после Другог светског рата био познат као Формоза, од португалског -{(Ilha) Formosa}-, „лепо острво”.. Дугачак је и широк , и има површину од . Најсевернија тачка острва је рт Фугуи у округу Шимен у Новом Тајпеју. Централна тачка острва је у граду Пули, округ Нантоу. Најјужнија тачка на острву је рт Елуанби у граду Хенгчун, округ Пингтунг.

Острво Тајван је одвојено од југоисточне обале континенталне Кине Тајванским мореузом, који се креће од на најширој тачки до на најужем. Као део епиконтиненталног појаса, мореуз није дубок више од и постао је копнени мост током глацијалних периода.

На југу, острво Тајван је одвојено од филипинског острва Лузон широким Лузонским мореузом. Јужно кинеско море лежи на југозападу, Источно кинеско море на северу, а Филипинско море на истоку. Ннајближе острво Тајвану (главном острву) је острво Ниушан под кинеском управом (НРК) у селу Нанлај, код града Аоћен, округ Пингтан, Фуџоу, Фуџиан.

Мања острва архипелага укључују острва Пенгу у Тајванском мореузу западно од главног острва, са површином од , мало остро Сјаољућу на југозападној обали и острво Орхидеја и Зелено острво на југоистоку, одвојено од најсевернијих острва Филипина Баши каналом. Острва Кинмен и Мацу близу обале Фуђена преко Тајванског мореуза имају укупну површину од ; острвима Пратас и Тајпинг у Јужном кинеском мору такође управља ROC, али она нису део тајванског архипелага.

Геологија thumb|250px|Тајван лежи на западној ивици Филипинске плоче.

Острво Тајван је настало пре отприлике 4 до 5 милиона година на сложеној конвергентној граници између Филипинске морске плоче и Евроазијске плоче. На граници која се протеже дуж острва и наставља ка југу у вулканском луку Лузон (укључујући Зелено острво и острво Орхидеја), Евроазијска плоча клизи испод плоче Филипинског мора.

Већи део острва обухвата огроман блок раседа нагнут на запад. Западни део острва, и већи део централног ланца, састоји се од седиментних наслага саструганих са силазне ивице Евроазијске плоче. На североистоку острва, и настављајући ка истоку у вулканском луку Рјуку, плоча Филипинског мора клизи испод Евроазијске плоче.

Тектонска граница остаје активна, а Тајван доживи 15.000 до 18.000 земљотреса сваке године, од којих људи примећују 800 до 1.000. Најкатастрофалнији недавни земљотрес био је земљотрес Чи-Чи магнитуде 7,3 степени по Рихтеровој скали, који се догодио у центру Тајвана 21. септембра 1999. године и усмртио више од 2.400 људи. Дана 4. марта 2010. око 01:20 UTC, земљотрес магнитуде 6,4 погодио је југозападни Тајван у планинском подручју округа Каосјунг. Још један велики земљотрес догодио се 6. фебруара 2016. године, магнитуде 6,4. Највише је оштећен Тајнан, са 117 мртвих, од којих је већина узрокована урушавањем стамбене зграде од 17 спратова.

Клима thumb|250px|Кепенова класификација климе Тајвана

Острво Тајван лежи поред Тропика Рака, а на његову климу утиче Источноазијски монсун. Северни Тајван има влажну суптропску климу, са значајним сезонским варијацијама температура, док делови централног и већине јужног Тајвана имају тропску монсунску климу где су сезонске варијације температуре мање приметне, са температурама које обично варирају од топлих до врућих. Током зиме (од новембра до марта) на североистоку пада киша, док су централни и јужни делови острва претежно сунчани. Летњи монсун (од маја до октобра) чини 90% годишњих падавина на југу, али само 60% на северу. Просечна количина падавина је приближно 2.600 mm годишње.

Тајфуни су највероватнији између јула и октобра, са у просеку око четири директна удара годишње. Интензивна киша од тајфуна често доводи до катастрофалних одрона блата.

Подаци

Површина Максимална температура Датум Најранији запис°C°FТајпеј Сити8. август 20131896Каосјунг Сити15. септембар 20141932Тајтунг округ9. мај 2004Таојуен Сити15. септембар 2014

Види још Историја Тајвана

Референце

Литература

Спољашње везе

Сателитски снимак Тајвана Taiwan datums, Open Source Geospatial Foundation Wiki National Parks of Taiwan, Construction and Planning Agency, Ministry of the Interior, Taiwan (ROC) Taiwan Pass, Tourism Bureau, Ministry of Transportation and communications, Taiwan (ROC)

* Категорија:Острва у Кини