2023. је била проста година, која је почела у недељу. 2023. је двадесет и трећа година 3. миленијума, двадесет и трећа година 21. века и четврта година 2020-их.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Хрватска је постала 20. члан Еврозоне и 27. члан Шенгенске зоне. Нови бразилски председник Лула да Силва ступио је на дужност. У нападу украјинских снага на град Макејевку погинуло 89 руских војника.
1. јануар — На иницијативу председника Србије Александра Вучића, три балканска лидера Вучић, Рама и Заев потписала су споразум да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.
2. јануар — Нови бразилски председник Лула да Силва суспендовао је приватизацију великих државних компанија коју је најавио његов претходник Жаир Болсонаро. 4. јануар — Председник Србије Александар Вучић објавио је нових девет земаља које су повукле признање независности Косова међу којима су Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Света Луција, Малдиви и Антигва и Барбуда. 5. јануар — Кијевско-печерска лавра одузета украјинској канонској цркви под управом Московске патријаршије. 8. јануар — Присталице бившег председника Бразила Жаира Болсонара пробиле су безбедносну блокаду и упале у Национални конгрес, зграду Председништва и Врховни суд у знак протеста против изборне победе Луле да Силве који је положио заклетву прошле недеље. Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала. 13. јануар — Први брод на свету са хиперсоничним оружјем, руска фрегата Адмирал Горшков, прошао је Ламанш и ушао у Атлантик. Гасовод који повезује Литванију са Летонијом експлодирао је у округу Пасвалски у Литванији. 14. јануар — Током масивних ракетних напада руске војске на град Дњепропетровск погинула је 41 особа, а 73 повређено. 16. јануар — Руске снаге су после вишемесечних жестоких борби преузеле пуну контролу над градом Соледаром и тако остварили прву значајнију победу после шест месеци позиционих борби. Украјинске оружане снаге су започеле повлачење из стратешки важног града Бахмута због великих губитака и претње од опкољавања. Најмање две особе су погинуле, а 12 се води као нестало у великој експлозији у хемијској фабрици на североистоку Кине. Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт поднела је оставку канцелару Олафу Шолцу и затражила да је разреши дужности. Министар спољних послова Републике Того Робер Дисе изјавио је да је шефу српске дипломатије Ивици Дачићу рекао да га уверава да је његова држава дефинитивно повукла признање Косова. Председница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић расписала је председничке изборе за 19. март. 17. јануар — Председник Вијетнама Нгујен Суен Фук поднео је оставку. Саветник украјинског председника Алексеј Арестович поднео је оставку након његових коментара да је украјинска противваздушна одбрана оборила руски пројектил од чије је експлозије погинула 41 особа у Дњепропетровску. 18. јануар — Министар унутрашњих послова Украјине Денис Монастирски, његов заменик Јевген Јењин и државни секретар Јуриј Лубкович, погинули су приликом пада хеликоптера од чијег пада је погинуло осамнаест особа и троје деце у граду Бровари. 19. јануар: Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници одлуку о укидању кризног штаба за сузбијање вируса корона. Обилне падавине погодиле су већи део југозападне Србије, Косово и Метохију и Црну Гору, а две особе су изгубиле живот у Новом Пазару када су се утопиле у набујалој реци Травници. Оружане снаге Руске Федерације су започеле офанзиву у правцу Запорошке области после више месеци мировања. Република Србија се задужила за 1,75 милијарди долара продајући на међународном тржишту две емисије еврообвезница - једна на наплату доспева за пет година, а друга за десет. Овај доларски дуг је, кроз такозване "хеџинг трансакције" одмах конвертован у евро дуг. Тако је на овај начин Србија, од међународних инвеститора, позајмила 750 милиона долара по каматној стопи у износу шестомесечни еурибор плус 2,9 одсто, и још милијарду долара на коју ћемо инвеститорима платити каматну стопу у износу шестомесечни еурибор плус 3,1 одсто. Уз шестомесечни еурибор од 2,832 одсто, каматна стопа на обвезнице краћег доспећа тренутно 5,7 одсто, а на хартије које доспевају на наплату за десет година - 5,9 процената. 20. јануар — Канадска рударска компанија Дундее Прециоус Металс (ДПМ) саопштила је да је открила висококвалитетно лежиште злата на локалитету Чока Ракита у атару села Тисница код Жагубице. Чока Ракита се налази три километра југоисточно од места где се реализује још један пројекат те компаније, који је 100% у њеном власништву, под називом Тимок Голд. 24. јануар — Немачка, Пољска, САД и УК су донеле одлуку о испоруци тенкова Украјини марке Леопард 1, Леопард 2, М1 Абрамс, Чаленџер 1 и Чаленџер 2. 27. јануар — Три особе су погинуле, једна нестала у поплавама на Новом Зеланду. Поплаве су изазване обилним кишама које су погодиле западни део Грчке. 28. јануар — Украјинске снаге су извеле циљани напад „хајмарсима” на локалну болницу у Новоајдару на територији ЛНР и том приликом погинуло је 14, а рањено je 24 пацијената и особља болнице. Израелски дронови, највероватније „камиказе”, напали су фабрику одбрамбене индустрије Ирана у Исфахану и у другим градовима. Министарство одбране поручује да је напад осујећен. Два индијска војна авиона срушила су се у близини града Гвалиор у индијској савезној држави Мађа Прадеш, а један пилот је погинуо. 29. јануар — Израелски дронови поново су напали фабрику беспилотних летелица и пројектила у Исфахану. Нови ваздушни напад на „шверцерску” руту којом Иран превози оружје Хезболаху.
Фебруар 6. фебруар — Више од 52.000 особа страдало је у земљотресу јачине 7,9 јединица Рихтерове скале који је погодио делове Турске и Сирије. 7. фебруар — У руском граду Јефремов у Тулској области срушила се петоспратница, највероватније због експлозије гаса. Немачка влада одобрила испоруку 178 тенкова Леопард 1 Кијеву. 10. фебруар — САД укинуле санкције Сирији на 180 дана. Молдавска влада на челу са премијером поднела оставку. 12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3. Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова. Српска напредна странка (СНС) у Новом Саду је раскинуо коалицију са Лигом социјалдемократа Војводине (ЛСВ). 14. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,7 степени Рихтерове скале погодио је Румунију, а потрес се осетио и широм Србије: у Београду, Нишу, Новом Саду, Јагодини, Крагујевцу, Пожаревцу и Неготину. 15. фебруар — Премијерка Шкотске Никола Стерџон поднела оставку. 16. фебруар — Земљотрес јачине 5,2 степена догодио се поново у турској провинцији Хатај што је проузроковало да се сруши неколико зграда, које су оштећене у разорном земљотресу 6. фебруара. 18. фебруар — Севернокорејске трупе тестирале интерконтиненталну ракету Хвасон-15 — Јонхап балистички пројектил је прелетео 989 км на максималној висини од 5.768 км. 20. фебруар — Снажан земљотрес јачине 6,3 степена по Рихтеровој скали погодио је поново турско-сиријску границу. У олуји на Новом Зеланду погинуло 11 људи, штета већа од 8 милијарди долара. 21. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин објавио је на великој конференцији за медије да Русија обуставља учешће у споразуму СТАРТ. 22. фебруар — Председник Руске Федерације Владимир Путин опозвао декрет који је подржавао суверенитет Молдавије. У Белорусији је уведена смртна казна за функционере за издају. Снажан земљотрес јачине 7,2 јединица Рихтера погодио је Таџикистан. 25. фебруар — Европска унија усвојила је 10. пакет санкција против Русије који укључује нова ограничења за увоз и извоз и забрану рада руских медија. 26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије. 27. фебруар — Земљотрес магнитуде 5,6 погодио је провинцију Малатија на истоку Турске. Уједињено Краљевство и Европска унија постигле су нови споразум око измена услова Протокола о Северној Ирској. 27. фебруар — Нацрт споразума о путу ка нормализацији односа Косова и Србије предложен од стране Европске уније који има за циљ нормализацију дипломатских односа између Републике Косово и Републике Србије, усмено су је прихваћен од стране премијера Косова Аљбина Куртија и председника Србије Александара Вучића, а план за његову имплементацију усаглашен је 18. марта 2023. у Охриду. 28. фебруара — У судару два воза у Грчкој погинуло је 57 људи, док је 85 повређено. Русија предала САД службену ноту о суспензији учешћа у Новом СТАРТ уговору.
Март 1. март — Фински парламент одобрио нацрт закона о ступању у НАТО. 2. март — Током напада украјинских диверзаната у Брјанској области погинуло двоје цивила. Русија затражила од Београда званичан став о продаји српског оружја Украјини. 3. март — У експлозији бомбе у Основном суду у Подгорици једна особа погинула, а петоро повређено. 6. март — Никола Петровић, бивши директор ЈП "Електромрежа Србије" и кум председника Србије Александра Вучића, учествовао је у саобраћајној незгоди на Дедињу, а том приликом су повређене две особе. Он је управљао возилом марке „мекларен“, и закуцао се у ограду у Ужичкој улици. Оборио је три стуба и ударио у ауто марке „опел корса“. 7. март — Два школска авиона италијанског ваздухопловства сударила су се у близини Рима, оба пилота су погинула. У Београду одржан студентски протест под називом „Не дамо Косово и Метохију, не дамо светиње“, са слоганом „против издаје Косова и Метохије“. На догађају, који је почео нешто после 18.00 часова, присутно је нешто више од 1,000 људи. Окупљени студенти су узвикивали „Не дамо Косово“, „Косово је срце Србије“, „Србија Србима“, „Издаја, издаја“, као и слогане против председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић. 9. март — Оружане снаге Руске Федерације извршиле су масиван напад на територију Украјине у знак одмазде због диверзантских напада у Брјанској области. У пуцњави која се догодила у Хамбургу испред центра организације „Јеховини сведоци” погинуло је најмање шест особа. 10. март — Си Ђинпинг је постао прва особа у историји Кине која је изабрана за трећи мандат на месту председника земље. Споразумом у Пекингу Саудијска Арабија и Иран су после више деценија обновили дипломатске односе најавом отварања амбасада. Бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис нападнут је, док је вечерао са сарадницима из ДиЕМ25 у центру Атине, када је група маскираних насилника ушла у ресторан и након што су изашли напоље, претукла га, којом приликом му је сломљен нос. Најмање једна особа, тинејџер, оптужена је за напад. 11. март — Вулкан Мерапи у Индонезији активирао се око подне по локалном времену и избацио у атмосферу облак врелог дима и пепела од приближно седам километара, који је прекрио оближња села. 12. март — „Сигначур банка” и „Банка Силицијумске долине” су доживеле банкрот. 13. март — Америчка публикација ТИД известила је да је тајни бункер Оперативне команде САД/НАТО у Украјини уништен високопрецизним ударима 9. марта, а да је у гранатирању погинуло неколико десетина високих америчких официра, укључујући неколико пуковника. 15. март — Обилна киша изазвала је поплаве у две турске провинције погођене земљотресом Шаниурфа и Адијаман у којима је погинуло 12 особа. Влада Србије узела је зајам од ЕБРД зајми 300 милиона евра за ликвидност ЕПС-а и реформу енергетског сектора. 16. март — Председник Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је са администратором Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Самантом Пауер, којој је изразила захвалност на помоћи агенције српском друштву и привреди. Француска премијерка Елизабет Борн објавила је усвајање реформе у свом обраћању Народној скупштини иако је реформа усвојена без гласања у парламенту применом закона 49.3 што је изазвало свакодневне вишенедељне нереде и сукобе широм Француске.