мини|Симболи хомосексуалности
Хомосексуалност ( — исти + — пол) јесте љубавна и сексуална привлачност између припадника истог пола или рода. Поред хетеросексуалности и бисексуалности, хомосексуалност је један од три најраспрострањенија облика сексуалне оријентације.
Хомосексуалност може бити присутна код оба пола. У српском језику, термин геј (или једноставно хомосексуалац) се користи да означи хомосексуалне мушкарце, док се термин лезбијка (чешће неправилно лезбејка) користи за хомосексуалне жене.
Процењује се да хомосексуалне особе чине између 1% и 10% од свеукупног броја људске популације, при чему је нешто више хомосексуалних мушкараца него жена.
Етимологија појмова везаних за хомосексуалност мини|десно|200п|Сексуална психопатија (1886), др Ричарда фон Крафт-Ебинга у којој се први пут у медицинској литератури помиње реч хомосексуалност Реч хомосексуалност потиче од речи , што значи исти, и нема везе с латинском речју -{homo}-, која се односи на људско биће као јединку (као нпр. у термину homo sapiens). Појављује се први пут 1869. у анонимно објављеном памфлету Карла-Марије Кертбењија упућеном против пруског закона о содомији а у ширу употребу улази 1886. издавањем књиге Сексуална психопатија: клиничко-форензичка студија () немачког сексолога и психијатра Рихарда фон Крафт-Ебинга (1840—1902).
Појам хомосексуалности често се меша са појмом хомосексуализма, који се односи више на геј културу него на саму сексуалну оријентацију. Хомосексуализам се дефинише као скуп особина, склоности и понашања хомосексуалаца, док се појам хомосексуалност дефинише као сексуална наклоност према истом полу. Ипак, разлика између ова два појма је још увек доста неодређена, тако да има речника који ова два појма третирају као синониме. Матица српска.
Данас се енглеска реч геј () у већини језика користи као друштвено прихваћени термин за хомосексуалне особе. У енглеском језику, првобитно основно значење ове речи било је весео, безбрижан, али временом је дошло до промене, те се данас користи да означи истополно оријентисане особе. Термин геј разликује се од термина хомосексуалац, углавном по томе што се тим термином акценат ставља на културолошке и друштвене аспекте хомосексуалности, док се термин хомосексуалац односи на сам сексуални чин. Многи аутори термин геј користе искључиво за мушкарце, али реч се користи и за истополно оријентисане жене.The Free Dictionary: gay: Usage note., Приступљено 11. април 2013. Према сексологу Игору Кону, који је посветио неколико радова тумачењу речника сексуалних мањина, као и њиховим симболима (розе троугао, слово ламбда, застава дугиних боја), порекло употребе речи геј у погледу сексуалне оријентације није у потпуности јасно.
мини|200 п|десно|Сателитски снимак острва Лезбос у Грчкој по коме је настао термин лезбијка. У српском језику, употреба речи геј новијег је датума и у њега је дошла из енглеског језика. До релативно скоро, за хомосексуалност користила се реч педерастија () коју је Речник страних речи Милана Вујаклије из 1974. године дефинисао као болесну и противприродну сполну страст према истом полу, нарочито мушкарца према мушкарцу, а именицу педераст () као човека који осећа сполни нагон према особама истог пола, док реч педер, обилато коришћену у народу за хомосексуалне мушкарце, ни не помиње.Милан Вујаклија, Речник страних речи.
Временом, значење ових речи у српском језику се променило, па тако према Великом речнику страних речи и израза аутора Ивана Клајна и Милана Шипке из 2007, педерастија се дефинише прецизније и изједначава се са педофилијом, док се именица педераст не користи више за све хомосексуалне особе, већ се дефинише као педофил, то јест, као хомосексуалац који има склоност према дечацима. Такође, у овом речнику, по први пут се појављује и реч геј која се дефинише искључиво као истополно оријентисани мушкарац или жена, док једнотомни речник Матице српске, такође објављен 2007. године, дефинише термин педер искључиво као пејоратив.. Матица српска.
Термини лезбијка и лезбијка користе се искључиво за истополно оријентисане жене. Ова реч је настала према грчком острву Лезбос, на ком је у 7. веку п. н. е. живела старогрчка песникиња Сапфа, којој су због њене поприлично еротске поезије у којој има и неколико песама посвећених женама, доста дуго погрешно приписиване хомосексуалне склоности.
Медицинска карактеризација кроз историју Историјски гледано, медицина као и друга јавност средњег века, када је реч о хомосексуалности, своју пажњу је углавном фокусирала на сам сексуални чин, а не на особе које учествују у њему. Историчар Џон Босвел је приметио да се током средњег века сексуални однос особа истог пола сматрао грехом а они који су тај „грех” починили нису били дефинисани као одређени тип људи који се по неким особинама можда разликује од других људи. Између шеснаестог и осамнаестог века истополни секс сматран је криминалним преступом и грехом, а они који су га починили нису били категорисани као људска бића. Однос према хомосексуалности се променио у деветнаестом веку, када је модерна медицина, а посебно психијатрија, почела да на ову појаву гледа као на облик менталне болести све до осамдесетих година 20. века.
До краја четрдесетих година 20. века, хомосексуалност се сматрала видом психопатских, параноичних и шизоидних поремећаја личности. Пошто су дефинисали хомосексуалност као патологију (болест), психијатри и остали лекари су се постарали и о њеном „лечењу”. Према Џејмсу Харисону (1992) медицинске струка је посматрала хомосексуалност са таквим гађењем па је у пракси примењивала лечење засновано на забранама и суровим медицинским „третманима” који нису имали никаквог ефекта — лезбијке су биле примораване да се подвргну хистеректомији и терапији инјекција естрогена, иако је пракса показала да ниједна од ових метода није имала утицаја на сексуалну оријентацију тих особа, док су геј мушкарци такође били излагани сличним бесмисленим третманима који нису давали никакве резултате. Харисон је у свом документарном филму приказао снимке из 1950. преузете из образовног филма у продукцији америчке морнарице у коме геј мушкарац лежи у болничком кревету, а лекари му стављају електроде на главу и „лече га” електрошоковима. Поред кастрације, такође су биле примењиване и разне врсте аверзивних терапија. Међутим, и поред свих настојања медицине тога времена, ниједна од ових метода није успела да промени сексуалну оријентацију људи који су им били подвргнути.
Кинси и његови сарадници годинама су покушавали да пронађу пацијенте који су прешли из хомосексуалности у хетеросексуалност након „терапије”, и били су изненађени када нису могли да међу леченим хомосексуалцима пронађу ниједно лице које је променило своју сексуалну оријентацију. Када су подробно интервјуисане особе које су тврдиле да су били хомосексуалци, а да сада функционишу као хетеросексуалци, откривено је да су сви ови људи једноставно потискивали своје хомосексуално понашање „и да су користили хомосексуалне фантазије како би компензовали сексуални однос”.
Став данашње науке Научна заједница данас више не сматра хомосексуалност менталним поремећајем. Америчко удружење психијатара је 1973. уклонило хомосексуалност као поремећај из одељка „Сексуалне девијације” Дијагностичког и статистичког упутства о менталним поремећајима (, -{DSM-II}-).JAMA: Gay Is Okay With APA (American Psychiatric Association); доступно на:
Дана 17. маја 1990, Генерална скупштина Светске здравствене организације (СЗО) одобрила је 10. Ревизију Међународне класификације болести и сродних здравствених проблема. У овој ревизији стоји да сексуална оријентација (хетеросексуално, хомосексуално или бисексуално), само по себи није здравствени поремећај. У ранијој верзији (МКБ-9 Светске здравствене организације из 1977) хомосексуалност је приказивана као ментално обољење и класификована као „сексуални поремећај”. Зато је 1993. СЗО у МКБ-10 додала его-дистоничну сексуалну оријентацију, која се односи на особе које желе да промене свој полни идентитет или сексуалну оријентацију због психолошког поремећаја или поремећаја у понашању. -{pinknews.co.uk}-
У част проглашења 10. ревизије МКБ СЗО, цивилне организације су 17. мај прогласиле за Светски дан борбе против хомофобије. . Приступљено 11. април 2013.
Истраживање природе хомосексуалности
мини|200п|Жена посматра мушке љубавнике (Кина, Династија Ћинг) Када су се сазнања о хомосексуалности преселила из области психијатријске патологије у домен нормалног физиолошког људског сексуалног понашања, истраживања су започета у новим областима. Психијатрија је успела да дефинише хомосексуалност, али не и њену етиологију, тј. узроке. Зато је етиологија, у овом као и у другим психијатријским питањима везаним за сексуалност ушла у област неуробиологије.
Америчко удружење психолога тврди да се сексуална оријентација одређује код већина људи у раном узрасту, и тврди: по свему судећи, постоји много узрока који усмеравању сексуалну оријентацију, а разлози могу бити различити за различите људе. Sexual orientation and homosexuality, APA, Приступљено 11. април 2013. Концепт више узрока сексуалне оријентације као мулти-факторски модел тренутно је данас највише прихваћен међу стручњацима
Основно питање које су себи поставили биолози било је да ли су хомосексуалци и хетеросексуалци биолошки различити. У размишљањима о овом питању, биолози су у великој мери под утицајем сазнања о разликама између мушкараца и жена с неуролошке тачке гледишта.
Многи научници верују да се у природи хомосексуалности налази биолошка функција организма, одређена генетичким или другим урођеним факторима.Qazi Rahman, Glenn D.Wilson, Born gay? The psychobiology of human sexual orientation, Personality and Individual Differences 34 (2003) 1337—1382. Зато се биолошка истраживања (на основу резултата објављених у бројним специјализованим часописима о хомосексуалности) Journal of Homosexuality, Приступљено 11. април 2013. више година спроводе у следећим областима: истраживања хомосексуалних манифестација код животиња; генетичка истраживања хомосексуалности; хормонска и неурохуморална истраживања узрока хомосексуалности; биолошки и психолошки узроци и социјални аспекти хомосексуалности.
Хомосексуалност у животињском свету мини|десно|196п|Хомосексуалност се среће и код животиња.