Дом Народне скупштине Републике Србије је објекат на тргу Николе Пашића у Београду. Изворно позната под називом Народна скупштина Краљевине Југославије од 1936. до 1945. када је преименована у Савезну скупштину. Нов назив се одржао кроз времена постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и касније Савезне Републике Југославије. Након распада Државне заједнице Србије и Црне Горе, 23. јула 2006. године овај Дом постаје званично здање Народне скупштине Републике Србије.
Изградња парламента је трајала веома дуго, скоро 30 година. Камен темељац је 27. августа 1907. године положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, али је градња прекинута избијањем Првог светског рата. Наставак радова није отпочео одмах након завршетка рата, па је зграда довршена тек 1936. године, а прво заседање Народне скупштине Краљевине Југославије у овој згради је одржано 21. октобра 1936. године. Зграду парламента је пројектовао архитекта Јован Илкић, који је преминуо 1917. године, не дочекавши завршетак изградње.
Одлуком Скупштине града Београда из 1984. године Дом народне скупштине је проглашен за споменик културе.
Положај Дом Народне скупштине је једно од монументалних здање у Београду и налази се на простору омеђеном — тргом Николе Пашића, с предње стране и улицама Косовском, Таковском и Влајковићевом, с задње и бочних страна. Простор на коме се налази здање заузима око пола хектара и покривено је зеленилом, а у делу до Влајковићеве улице се налази мали парк. У непосредној близини Дома се налазе значајне државне институције — Нови двор (Председништво Републике) и Стари двор (Скупштина града Београда), зграда Историјског музеја Србије, здање Главне Поште и Пионирски парк. Заједно са овим здањима Дом Народне скупштине чини јединствену архитектонско-функционалну целину.
Простор на коме се данас налази Дом Народне скупштине у време почетка изградње, 1907. године је био зарастао у коров и шевар, а у првој половини 19. века овде се налазила једна од најлепших турских џамија у Београду. Она је била сазидана од тесаног камена, али је њена градња била напуштена и дуго је стајала тако недовршена па је прозвана Батал џамија. Њен назив потиче од турске речи батал што значи — порушена, запуштена. Поред џамије је пролазио Цариградски друм, који се пружао данашњом трасом Булевара краља Александра. На пољани у близини џамије, а на месту данашњег Дома народне скупштине, 1830. године је одржана Велика народна скупштина Србије на којој је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о правима Срба и султанов берат којим се кнезу Милошу Обреновићу потврђује право наследног кнеза. Након одласка Турака из Србије, 1867. године, Батал џамија је била срушена, али је читав крај још дуго времена носио назив по њој.
Историјат Идеја о изградњи мини|десно|200п|Скупштинско здање по пројекту Константина Јовановића из 1892. године. 200px|мини|Ентеријер, по пројекту архитекте Николаја Краснова Стара зграда Народне скупштине, налазила се на месту данашњег биоскопа „Одеон“, на углу улица Краљице Наталије и Кнеза Милоша."Време", 11. март 1937, стр. 18. -{digitalna.nb.rs}- Ово је била скромна грађевина и стицањем државне самосталности, а потом и проглашењем Краљевине Србије, 1882. године, изглед ове зграде је постао недостојан парламента суверене државе. Тада се јавила потреба за изградњом нове зграде Скупштине па је за њену локацију одабран простор марвене пијаце код некадашње Батал џамије. Тих година, овај простор се налазио на самој граници изграђеног дела београдске вароши.
Године 1892. Министарство грађевина Краљевине Србије је израду пројекта нове Скупштине поверило архитекти Константину Јовановићу, који је пре тога пројектовао зграду Народне банке, као и друге јавне грађевине. Због политичких превирања, као и материјалних разлога, градња објекта је била одложена за неколико година. Пошто је доношењем новог Устава из 1901. године Народна скупштина постала дводомни парламент био је потребан нови здања, које је под једним кровом требало да обједини Народну скупштину, Сенат и Државни савет, као и заједничке просторије, кабинете и одговарајући број канцеларија. Због тога је исте године Министарство грађевина расписало нови конкурс за пројекат „Дома народног представништва”. На овом конкурсу победио је београдски архитекта Јован Илкић, чији се пројекат у великој мери ослањао на Јовановићеве идејне нацрте из 1892. године. Због сличности два пројеката, био је изложен критици јавности, која је постављала питање оригиналности ауторства и предлагала расписивање новог конкурса који би предвиђао изградњу скупштинске зграде у националном стилу.
Изградња лево|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи. Династичка смена 1903. године и доношење новог Устава, којим је Народна скупштина поново постала једнодомна, нису утицали на измене пројекта који је израдио Јован Илкић. Ипак одређени политички проблеми, попут Царинског рата одложили су почетак градње, која је почела тек 1907. године. Полагање камена темељца одржано је 27. августа (9. септембра) 1907. године, у присуству краља Петра I Карађорђевића и престолонаследника Ђорђа, народних посланика и дипломатског кора. Повеља која је том приликом узидана у темеље садржала је имена краља, митрополита, и главног архитекте Јована Илкића."Политика", 18. окт. 1936, стр. 7
Извођење радова поверено је београдском предузимачу Васи Тешићу. Градња је текла веома споро, па је до 1910. године изграђен само сутерен зграде. Бурни историјски догађаји, утицали су на то да до завршетка Првог светског рата, 1918. године здање буде изграђено само до нивоа првог спрата. Након завршетка рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлучено је да радови буду обновљени. Због смрти архитекте Илкића, руковођење радовима, који су се тицали не само измена већ и рестаурације изгубљених нацрта, поверено је његовом сину архитекти Павлу Илкићу. Према обновљеним пројектима, изградња је настављена 1920. године. Најпре су морали да се обнове завршени делови, који су пропали, јер нису били заштићени у току четири ратне године.„Као Скадар на Бојани” новости.рс Било је потребно проширити свечану дворану и дворану за седнице, јер је КСХС имала више посланика од Србије."Политика", 11. нов. 1923, стр. 6 У новембру 1923. је јављено да је "нова скупштина под кровом", тј. да је подигнуто "мало кубе над великим средњим кубетом", на коме су затим истакнути државна застава и "уобичајена зелена грана"."Политика", 8. нов. 1923, стр. 5"Илустровани лист", бр. 47 - 1923, стр. 12
Домаће занатлије траже најесен 1926. да се унутрашњи радови повере њима, након што су се пронели гласови да влада намерава ангажовати стране фирме, на име репарација (мада су прописи одређивали да се на терет репарација могу набављати материјал и готова роба, а не занатски послови).„Радови на новој згради Народне Скупштине”, Политика 22. окт. 1926, стр. 5 (фото)
десно|мини|250п|Дом Народне скупштине у изградњи. Обновљена градња Дома Народне скупштине ишла је такође споро и трајала је до 1926. године када је потпуно обустављена. Као један од разлога споре градње, као и прекида радње, неки наводе страх краља Александра Карађорђевића да је здање уклето и да ће он по његовом завршетку страдати. Неки од савременика причу и „уклетом здању” су поткрепљивали причом да је градња почета на погрешном месту — јер се према народном обичају кућа не зида на раскрсници путева, а такође на простору где се налази Скупштина некада налазила једна од три римске некрополе. Ови последњи наводи потврђени су 1993. године, када су приликом копања топловода за зграду Скупштине пронађени делови некрополе са 13 гробова, који припадају времену из друге половине другог века пре нове ере. С обзиром да је 6. јануара 1929. године краљ Александар завео Шестојануарску диктатуру и распустио парламент, потребе за изградњом парламента је било све мање.„Страх од уклетог здања” новости.рс
250px|мини|лево|Зграда Скупштина, тридесете године 20. века Трећа фазе извођења Скупштине уследила је након смрти краља Александра, 1934. године, од пролећа 1935."Политика", 30. март 1935 Извођач радова тада је постало Архитектонско одељење Министарства грађевина, а главни пројектант овог Одељења био је руски архитекта Никола Краснов. Он је био руски емигрант, који је током свог тридесетогодишњег искуства титулу „архитекте Руског царског двора“, а потом и „академика архитектуре“. Посебан допринос репрезентативности Краснов је дао пројектом ентеријера са свим детаљима. За мање од две године изградња је била приведена крају и Палата Народне скупштине је свечано освећена 18. октобра 1936. године у присуству краља Петра II Карађорђевића. Сутрадан је одржана и прва седница у новом здању, и то последња седница старог сазива."Политика", 20. окт. 1936 Два дана касније, 21. октобра 1936. године, одржана је у прва седница Народне скупштине Краљевине Југославије уз присуство свих чланова тадашње Владе Милана Стојадиновића.
Рад парламента Рад парламента у новом здању Скупштине није потрајао дуго — свега три године, јер је септембра 1939. године, након склапања споразума Цветковић—Мачек, Народна скупштина Краљевине Југославије била распуштена. У исто време у Европи је избио Други светски рат, а ратни пожар је априла 1941. године захватио и Краљевину Југославију. Дом Народне скупштине је готово неоштећен преживео немачко бомбардовање 6. априла 1941. године. А одмах по окупацији Београда, у ово здање се уселила цивилна окупациона управа за Србију. Зграда Скупштине је остала неоштећена током савезничког бомбардовања априла 1944, као и током борби за ослобођење Београда, октобра 1944. године. Убрзо после ослобођења Београда, у Дому Народне скупштине је 19. новембра 1944. године одржана седница Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), на којој је донета одлука да се маршал Југославије Јосип Броз Тито одликује Орденом народног хероја.„У знаку великог вође” новости.рс
мини|Председник Републике Јосип Броз Тито на свечаној седници на којој му је додељен други Орден народног хероја, 15. маја 1972. године.
Након Другог светског рата, Дом Народне скупштине је постао место збивања многих историјских догађаја. Овде је након споразума Тито—Шубашић, 7. марта 1945. године проглашена Демократска Федеративна Југославија, а од 7. до 10. августа 1945. је одржано Треће заседање АВНОЈ-а на коме је АВНОЈ прерастао у Привремену народну скупштину, у коју је ушао и део народних посланика, изабраних на изборима 1938. године. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 11. новембра 1945. године, овде је на другу годишњицу заседања АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1945. донета „Декларација о проглашењу Републике”, којом је успостављена Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Два месеца касније, 31. јануара 1946. године овде је проглашен и први Устав ФНРЈ, према коме је Народна скупштина ФНРЈ имала два дома — Савезно веће и Веће народа.
Један од свакако најзначајнијих догађаја одржаних у Дому Народне скупштине била Прва конференција Покрета несврстаних, одржана од 1. до 6. септембра 1961. године. На овој Конференцији учествовале су делегације 25 земаља учесница, три земље посматрача и 24 представника ослободилачких покрета из свих делова света. Најважнији документ усвојен на овој Конференцији била је „Београдска деклерација” у којој су изнесени — ставови учесника о суштинским проблемима света, закључци о одређеним отвореним питањима и предлози за њихово решавање. Са ове Конференције су била упућена и посебна писма председнику САД Џону Кенедију и премијеру СССР Никити Хрушчову, у којим су позвани да обнове преговоре како би се отклонила ратна опасност.„Дом за трећи свет” новости.рс