Милић Станковић (Белотић, 30. октобар 1934 — Београд, 8. децембар 2000), познатији под уметничким именом Милић од Мачве, био је српски сликар.
Биографија 235п|мини|Милић од Мачве испред дома и атељеа, 1982.
Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академију ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности),Током студија Милић од Мачве илустровао текстове за „Политику” („Политика”, 9. новембар 2014) где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала”.
мини|лево|Атеље Милића од Мачве на Златибору
На његовим сликама доминирају лебдећи балвани по којима је нарочито познат, затим ужарене лопте и санте леда. Његови узори у сликарству били су Бош, Бројгел, Иван Генералић и Салвадор Дали, а за његово сликарство би се могло рећи да је својствена мешавина фигуративног надреализма и наивне уметности. Осим сликања бавио се и архитектуром (пројектовао је и саградио три атељеа), вајарством и писањем поезије.
Прва међународна монографија његових слика и цртежа је била публикована у Риму 1982. године у којој је 51 колор репродукција његових слика, преко 20 црно-белих илустрација, око 40 цртежа пером, и 10 фотографија. Аутор ове монографије, чији је наслов био Militch de Matchva, је био сам Милић којој је додано пет прегледа-есеја ликовних критичара о његовом раду.Serbian Studies, Volumes 11-12, North American Society for Serbian Studies, 1997. p. 198
У своме родном месту, селу Белотићу, Милић од Мачве подигао је Радован-кулу (по оцу Радовану) и основао Мачванску сликарску и песничку школу.Слободан Ристановић: Кроз Србију и Црну Гору, КСЕ-НА, 2005. стр. 120
Поводом комеморације 600. годишњице Косовске битке, 28. јуна 1989, Милић од Мачве је приредио изложбу слика у дворишту манастира Грачанице. Милић се на овој изложби представио са 40 слика у уљу и двадесетак цртежа инспирисаних косовском епопејом и легендом. Отварању изложбе, постављене у шатору у манастирском дворишту, претходио је церемонијал који који је уметник извео са својом "женском четом" (женом и његове четири кћери) и сарадницимаЂорђе Јевтић: Битка за Косово: шест векова после, свеска 1 Нови свет, 1995. стр. 189Поред изложбе слика, на овој комеморацији, кнежеву трпезу је осмислио Милић.
Имао је специфичан стил одевања: црни плашт сличан мантији, црну беретку и штап налик на владичански.
Граду Крушевцу оставио је око 120 слика, углавном уља на платну, уз неколико акварела и графика.
Његова ћерка је мултимедијална уметница Симонида Станковић, а супруга Верица Беба Марковић Станковић (1932–2023) је била конзерватор и фрескописац.
Преминуо је 8. децембра 2000. године у Београду. Сахрањен је 12. децембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Тема Атлантиде У сепарату „Сораби”, издатом поводом сценографије за драму „Сеоба Србаља” Ђуре Јакшића у Народном позоришту 1982, или „11490. године од пропасти Атлантиде”, износи своју верзију историје:Milić od Mačve. borislavpekic.com May 15, 2009
По његовом мишљењу, након пропасти Атлантиде и краја Леденог доба, „јединствено сорабско етничко и језичко језгро” се распада и настају језици касније познати као индоевропски.
Међу малим огласима „Студија Б” и „Борбе” 15. новембра 1985. читамо: „Галерију Атлантиду, као изгубљени рај, открива својим сликама Милић од Мачве. Вечерас у 18 часова почиње са радом Атлантида, Панчићева 6, Дорћол.”.„Мали огласи - Разно”, Борба 1985-11-15, стр. 10
Политичка активност и ставови Милић је једну своју изложбу слика 1962, која је тада била забрањена, посветио сликару Сави Шумановићу, „од усташког звериња умореног” како он тада рече, зато што је био Србин и што је своје слике потписивао ћирилицом, коју су усташке власти забраниле 1941. године.Milan Bulajić: Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine, Book 3 Izdavačka radna organizacija "Rad", 1988. str. 35
Небојша Попов пише да је Милић прославио посету Горбачова Југославији сликом на којој је Горбачов приказан као арханђел Михаило са шајкачом на глави и српским опанцима на ногама.Nebojša Popov: Radiographie d'un nationalisme: les racines serbes du conflit yougoslave, Editions de l'Atelier, 1998. p. 146
Историчар Граубар (-{Stephen Richards Graubard}-) пише да је Милић сликар-екстремист који тврди да је папински продор на исток заснован на креацији вештачке хрватске нације, а плод екстремног прозелитизма је Независна Држава Хрватска.
Хрватска ауторка Мирјана Прошић-ДворнићMirjana Prošić-Dvornić: Apocalyptic Thought and Serbian Identity: Mythology, Fundamentalism, Astrology, and Soothsaying as part of Political Propaganda in Ethnologia Balcanica, Vol 4 (2000), LIT Verlag Münster page 174. признаје да је Милић био светски познат академски сликар високог и неупитног уметничког нивоа, али га у исто време оптужује да је био "етно-генетички и етимолошки експерт" који је покушао да докаже, на основи псеудонаучних митова, да су Срби пранација света, пупак Европе.
Деведесетих година 20. века иступао је у јавности као заступник Српске аутохтонистичке школе, која сматра да су Срби, Словени и Индоевропљани аутохтони на Балканском полуострву од праисторије. Веровао је у Теслино тајно оружје и помињао га у виду претње „ако само једна бомба падне на Београд..."Теслино тајно оружје , Приступљено 13. 4. 2013.. Био је противник Српске академије наука и уметности и предлагао да се неким академицима одузму докторске титуле.
Галерија
Види још „Медиала — коб два мерила” (ТВ) Списак српских сликара Радован-кула Милића од Мачве Кућа Милића од Мачве Ликовно-еколошка колонија Бардача
Референце
Литература
Спољашње везе Краћа биографија и неколико радова (слика) Милића од Мачве Милић од Мачве: Клетва Америци Књига Милке Ђурић Капља на листу са илустрацијама Милића од Мачве Национална ревија: „Моћ епохалних идеја“ У кулама српског Далија живе тајне („Вечерње новости“, 15. фебруар 2016) Како Панчево умало да изгуби своје „јуче, данас, сутра” („Политика”, 4. јануар 2018)
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2000. Категорија:Милић од Мачве Категорија:Богатинци Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Људи под псеудонимом Категорија:Медиала Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду