Тамиш (; ; ) је река која извире у северним деловима румунских Карпата у делу који се зове Цернеи планине (Cernei Mountains). Под највишим врхом планине Семеник-Пјатра Гонозеи на 1.445 m, налази се извориште градиштанског потока, једног од три изворишна крака Тамиша. Пролази кроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав.
Карактеристике слива Укупна дужина, од извора па до ушћа, реке Тамиш износи 359 km. Од 359 km у румунском делу се налази 241 km, а у српском делу 118 km.
Дренажни део Тамиша обухвата површину од 13.085 km², од тога у Румунији 8.085 -{km²}-, а у Војводини (Србија) 5.000 -{km²}-. Пошто се улива у Дунав, Тамиш припада црноморском сливу (Дренажном базену).
Уласком у Банат, Тамиш постаје спора, равничарска река која је тек у задњих 60 km пловна. Најважнија лука на Тамишу се налази у Панчеву, док узводно постоје многи рибњаци, а највећи су у Банатском Деспотовцу и Сутјесци, Уздину, Сакулама и Слатини
Притоке Тамиш има велики број малих притока. Највећи број му је у Румунији : Раул Реце (), река Слатина (), Валеа Маре (), Ругиу (), Параул Лунг (), Армениш (), река Себеш (), Бистра Река (), Шургани (), Тимишана (), Поганиш (), Тимишул Морт () и Вена Маре (). На свом путу кроз Војводину, Тамиш, има само једну једину притоку а то је Брзава.
Насеља Током векова дуж река су се оснивала многобројна насеља, тако је и са Тамишом, на 359 km дугом путу Тамиш спаја села и градове двеју држава. Од већих градове ту су Карансебеш и Лугош у Румунији и Панчево у Србији. Од села се могу набројати: Армениш (), Слатина Тимиш (), Каваран (), и Рудна () у Румунији и Јаша Томић, Бока, Шурјан,Сутјеска, Сечањ, Неузина, Ботош, Томашевац, Орловат, Уздин, Идвор, Фаркаждин, Сакуле, Чента, Опово, Сефкерин, Глогоњ и Јабука у Војводини (Србија).
Историја Још у античким, римским, временима помиње се име Тамиша као Тибискус и Тибисис (-{Tibiscus}- и -{Tibisis}-).
Темишвар највећи банатски град, у Румунији, носи погрешно име по реци Тамишу, мада по средини града протиче каналисани ток Бегеја. Сама реч Тамиш означава "тамну реку" која асоцира на пролећне бујице са Карпата.
Старо ушће Тамиша се налазило неких 40 km удаљено од данашњег ушћа, између данашњих села Чента и Сурдук. Данашњи канал Караш је једино што је преостало од старог тамишког корита. Троугао који је омеђен Дунавом, старим ушћем Тамиша и данашњим Тамишем је данас познат као Панчевачки Рит и захвата површину од 400 km².
Први пароброд је стигао Тамишем (из Дунава) у Панчево 15. марта 1844. године. Између 1873. и 1900. године вршена је регулација и продубљивање тока Тамиша, исецањем бројних меандара. Циљ је био да река буде пловна узводно до Ботоша. Постојало је у Темишвару 1872. године Друштво за регулацију Тамиша, на чијем челу је био председник Федор Николић "от Рудне"."Босанска вила", Сарајево 1903. године Инжињерске радове су извели италијански стручњаци а физичке послове, вредни мађарски кубикаши ручно, са својом примитивном техником. У мају 1937. на Тамишу је довршен друмски мост, дужине 330 метара са вијадуктима, са два лука изнад реке."Време", 18. мај 1937
Тамиш је дуго важио за једну од најмање загађених водотока у Војводини. Подизањем брана хидроелектране на Дунаву, на Ђердапу и укључењем реке Тамиш у систем канала ДТД 1978. године, уништена је његова будућност. Успорен му је ток, загађење драстично повећано, а живи свет неповратно осиромашен."Наш Тамиш", научна монографија, уредници Слободан Марковић и Зорица Свирчев, Нови Сад 1998. године
Галерија
Види још Списак река у Србији
Референце
Литература
Категорија:Реке Србије Категорија:Реке Румуније Категорија:Географија Војводине Категорија:Банат Категорија:Реке црноморског слива Категорија:Реке у Београду