Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је представљала прелазни период између монархије (Краљевине Југославије, која формално није била укинута) и народне републике (ФНР Југославија, која још увек није званично успостављена).
Као институције ДФ Југославије постојале су Привремена влада ДФЈ, са трочланим Намесништвом, формирана 7. марта 1945. и Привремена народна скупштина ДФЈ, која је настала 10. августа 1945. трансформацијом Антифашистичког већа народног ослобођења (АВНОЈ), које је претходно допуњена народним посланицима из последњег сазива Народне скупштине Краљевине Југославије.
Назив У контексту званичне употребе назива Демократска Федеративна Југославија, постојала су два специфична периода:
1) Први период, од 29. новембра 1943. до 7. марта 1945. године, током кога су паралелно постојале две југословенске владе, а то су биле: Влада Краљевине Југославије у егзилу и Национални комитет ослобођења Југославије у земљи, који је себе сматрао револуционарном владом (обе владе су себе сматрале једином легалном владом). НКОЈ је у том периоду користио ДФЈ као назив земље.
2) Други, односно прелазни период, током кога је постојала заједничка Привремена влада од 7. марта до 29. новембра 1945. године. Током тог периода обе стране (краљевска и НКОЈ) прихватиле су назив земље као ДФЈ, па се због тога у том периоду ДФЈ може сматрати прелазном фазом од монархије ка републици. Монархија је званично укинута 29. новембра 1945. године, проглашењем ФНРЈ.
Историја
Одлукама Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године, постављени су принципи за оснивање федеративне државе југословенских народа после Другог светског рата, под вођством Комунистичке партије Југославије. Предвиђено је да Југославија буде федерација 6 народних република — Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора. Ова држава би правно заменила Краљевину Југославију, уз нека територијална проширења (Истра, Приморска).
Иако је нова држава у актима својих органа (АВНОЈ, НКОЈ) по правилу називана описно, као "демократска Југославија", односно "федеративна Југославија" или само "нова Југославија", до краја 1944. године усталио се назив ДФЈ, тако да је 19. децембра (1944) НКОЈ донео одлуку да се званично државно гласило издаје под називом "Службени лист Демократске Федеративне Југославије". Употреба назива ДФЈ одржала се и након што је краљ Петар II Карађорђевић пристао на формирање краљевског намесништва, које је затим дало мандат Јосипу Брозу Титу за формирање привремене владе, формиране 7. марта 1945, а у коју су ушли чланови НКОЈ и шест истакнутих грађанских политичара. Нову владу признале су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство и остале земље чланице Антифашистичке коалиције.
Нова влада није се заклела „краљу и народу“, како су се заклињале владе Краљевине Југославије, него само „народу“. Име државе промењено је, иако монархија (макар званично) није укинута. Остала је на снази одлука АВНОЈ о забрани повратка краља у земљу, те договорено решавање тог питања демократским путем по завршетку рата.
Пошто је 7. августа 1945. године у Београду отпочело Треће заседање АВНОЈ-а, краљ Петар II је одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тројицу краљевских намесника. Међутим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада је закључком од 10. августа и формално анулирала краљеву одлуку.
На Трећем заседању АВНОЈ-а у Београд, донета је 10. августа 1945. године одлука о конституисању Привремене народне скупштине ДФЈ, за чијег је председника изабран др Иван Рибар. Након избора за уставотворну скупштину који су одржани 11. новембра исте године, држава је 29. новембра преименована у Федеративну Народну Републику Југославију, чиме је монархијски облик државног уређења и званично замењен републиканским.
Власти ДФЈ су спровеле корените промене у разним областима друштвеног живота. Поред српског, хрватског и словеначког народа, као конститутивни народи у склопу нове Југославије признати су сходно ранијим одлукама АВНОЈ и македонски и црногоски народ. За разлику од Краљевине СХС/Југославије, у којој је службени језик био уставно дефинисан као "српско-хрватско-словеначки", ДФЈ је озваничила четири службена језика: српски, хрватски, словеначки и македонски. Већ 19. децембра 1944. године, НКОЈ је донео одлуку да се "Службени лист Демократске Федеративне Југославије" издаје на поменута четири језика,Одлука о Службеном листу Демократске Федеративне Југославије Службени лист Демократске Федеративне Југославије, год. 1, бр. 1, од 1. фебруара 1945. године, стр. 10. а потом је 15. јануара 1945. године донета и посебна одлука којом се додатно регулише издавање аката државних органа "на српском, хрватском, словеначком и македонском језику. Сви ови језици су равноправни на целој територији Југославије",Одлука о објављивању одлука и прогласа Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, његовог Претседнишва и Националног комитета на српском, хрватском, словеначком и македонском језику Службени лист Демократске Федеративне Југославије, год. 1, бр. 1, од 1. фебруара 1945. године, стр. 5. што сведочи да су два сродна језика, српски и хрватски, за време постојања ДФЈ били признати као посебни језици, који у то време још увек нису били подвођени под касније озваничени "српскохрватски" језик (1954).
Административна подела У Демократској Федеративној Југославији било је конституисано шест федеративних држава: Федерална Држава Босна и Херцеговина Федерална Држава Словенија Федерална Држава Србија Федерална Држава Хрватска Федерална Држава Црна Гора Демократска Федерална Македонија
Види још
Привремена влада ДФЈ Треће заседање АВНОЈ-а Привремена народна скупштина ДФЈ Федеративна Народна Република Југославија Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.
Референце
Литература
Категорија:Историја Југославије Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу Категорија:Историја Црне Горе у савременом добу Категорија:Историја Босне и Херцеговине у савременом добу Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Историја Хрватске Категорија:Историја Словеније Категорија:Историја Македоније у савременом добу Категорија:Историја Срба у савременом добу Категорија:Српске државе Категорија:Бивше државе Европе