1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).
Догађаји
45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404 — У Риму су одржане последње борбе гладијатора. Гладијатори су обично били робови, злочинци или најмљени слободни људи. Пре игре, прошетали би целом ареном, показивали оружје ономе ко је игру давао, затим би наступила предигра са тупим, а на крају борба са правим оружјем. Убијеног гладијатора мртвоноше би под образином Меркурија однеле у мртвачку одају. Победник би добио палмову гранчицу или златник као награду, а понекад и слободу. Било је борби и са зверима. Звери су дражене или једна на другу или на наоружане гладијаторе. 439 — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада. 990 — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар. 1438 — Алберт II Немачки је крунисан као краљ Угарске. 1502 — Португалски морепловци упловили су у залив Гванабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река), где је подигнут град који је 1763. постао главни град португалске вицекраљевине Бразил, потом престоница независног царства од 1822. до 1889. и републике од 1899. до 1960, када је за главни град одређена новоизграђена Бразилија. 1515 — Војвода од Ангулема Франсоа после смрти краља Луја Дванаестог постао француски краљ Франсоа Први. 1526 — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1562 — Католици су у Француској масакрирали преко хиљаду хугенота (протестаната) током њихове молитве у Васију, што је био почетак дуготрајних борби и ратова, познатих под именом "хугенотски ратови", који су уз прекиде 36 година раздирали Француску. 1600 — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1651 — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске. 1673 — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона. 1700 — Русија почиње да користи Јулијански календар. 1707 — Жоао V је крунисан као краљ Португалије 1739 — Француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије је открио острво Буве. 1781 — Отворен је Гвоздени мост преко реке Северн у Великој Британији, први мост на свету направљен од ливеног гвожђа. 1788 — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register. 1797 — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк. 1801 — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету. 1803 — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство. 1804 — Независност: Окончана је француска власт над Хаитијем. Хаити постаје прва република са већинским црнцима и друга је независна држава у Северној Америци после Сједињених Америчких Држава. Вођа те побуне против Француза био је Жан Жак Десалин, који је потом постао цар Жак Први. 1808 — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе. 1809 — Шведска је, као прва земља у свету, успоставила омбудсмана, лице које врши надзор над радом органа управе и јавних служби, а поставља га парламент. Први омбудсман био је Ларс Август Манерхајм (Аугуст Маннерхеим). 1811 — Египатски владар Мохамед Али (Мохаммед) извршио је покољ над мамелучким вођама и тиме докрајчио власт мамелука у Египту. Мамелуци, потомци ратних заробљеника које су персијски и египатски владари уврштавали у своје војске, претежно телесну гарду, завладали су Египтом 1250. када су оборили династију Ајбека. 1815 — Наполеон I Бонапарта вратио се у Француску са острва Елба, где је био прогнан након абдикације у априлу 1814. Ушавши тријумфално у Париз преузео је власт у земљи, чиме је почело раздобље "сто дана", које је окончано војним поразом код Ватерлоа. После друге абдикације, 22. јуна, предао се Енглезима који су га интернирали на острво Света Јелена, где је умро 5. маја 1821. 1818 — Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј. 1826 — Наукалпан постаје општина Мексика. 1833 — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, око 500 километара источно од Аргентине, као наследница права Шпаније чији су колонијални посед била та острва. 1861 — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863 — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски. Током Америчког грађанског рата председник САД Абрахам Линколн потписао је Прокламацију о еманципацији, што је додатно изазвало бес 11 јужних робовласничких држава које су се бориле за отцепљење. 1869 — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији 1877 — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије. 1878 — Завршен је други српско-турски рат који је Србији донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу који је одржан у јуну исте године. 1880 — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала. 1892 — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД. 1893 — Јапан почиње да користи грегоријански календар. 1896 — Независност: Босоноги ратници абисинског цара Менелика II потукли су италијанске трупе код Адуе, после чега је Италија морала да призна независност Абисиније (Етиопија). 1898 — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области. 1899 — Независност: Шпанска власт над Кубом се завршава. 1901 — Нигерија постаје британски протекторат. државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта. Одржана прва званична парада немих глумаца. 1902 — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1904 — Усвојен Закон о одличју “Карађорђева звезда”. У част обележавања стогодишњице Првог српског устанка, а “за признање и одликовање заслуга стечених за Краља и Отаџбину како у миру, тако и у рату“. 1908 — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911 — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912 — Независност: Успоставља се Република Кина. 1915 — Донето решење министра војног о ослобађању од војне службе ученика муслиманске верске школе-медресе. Први светски рат: Немци у Првом светском рату у каналу Ла Манш торпедовали британски ратни брод "Формидабл", усмртивши 547 људи. 1919 — Цилицију заузели Французи. 1925 — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934 — На острву Алкатраз, у средини залива испред Сан Франциска у Калифорнији, направљен је савезни државни затвор. Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935 — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1937 — Анастазио Самоза постаје председник Никарагве. Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас. 1939 — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава. 1941 — Други светски рат: Бугарска је приступила Тројном пакту и допустила немачким трупама да уђу у земљу. 1942 — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација. 1943 — Други светски рат: Британско ратно ваздухопловство је почело да систематски бомбардује европске железничке системе на територијама под контролом нацистичке Немачке. 1945 — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице. Други светски рат: Луфтwаффе покренуо операцију "Боденплатте", велики, али неуспешан покушај нокаутирања савезничке авијације у северној Европи једним ударцем. 1947 — Хладни рат: У окупираној Немачкој од савезника, после Другог светског рата, Америчке и британске трупе формирају област Бизонеу, која је касније спојена (са француском зоном) и постала део Западне Немачке. 1948 — Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница. Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја. 1956 — Независност: Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства. 1958 — Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959 — Кубанска револуција: После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику, тако да је у Сантиаго де Куби Фидел Кастро са терасе скупштине прогласио победу над војском диктатора Батисте. 1960 — Независност: Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства. 1962 — Независност: Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое. 1964 — Независност: Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство. 1965 — Тероризам: Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација. Ова организација је одговорна за убиство 11 израелских спортиста на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1966 — Војни пуч: Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је 1976. укинуо републику и прогласио се за монарха Централноафричког царства. С власти је свргнут 1979. и осим по невероватним екстравагантностима и расипању државне имовине, упамћен је по страшним злочинима над сопственим народом. 1969 — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго. 1970 — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC. 1971 — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама. 1973 — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу. 1976 — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N. Тероризам: Бомба је експлодирала у авиону компаније Миддле Еаст Аирлинес, изнад Каисумаха, у Саудијској Арабији, где је погинуло свих 81 путник и сви чланови посаде авиона 1978 — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа. 1979 — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1981 — Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу. република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД. 1983 — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет. 1984 — AT&T се дели на 22 независне јединице. Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу.