Реброноше (-{Ctenophora}-) је тип најједноставнијих еуметазоа који се заједно са типом жарњака сврстава у групу дупљара. Свих 90, до данас описаних врста, су маринске и воде најчешће планктонски и пелашки начин живота, а веома мали број врста живи пузећи по морском дну (бентос). Велики број ктенофора имају способност луминисценције. Има их у свим морима и океанима, а најзаступњеније су у умереним регионима.
Према желатинозном, прозрачном телу веома личе на медузе само што је њихово тело бирадијално симетрично и нема жарне ћелије. Назив су реброноше добиле према органима за кретање који су у виду меридионалних трака које се пружају дуж читавог тела. На тим тракама се налазе низови плочица које носе трепље (цилије) и имају изглед чешљева. Плочице настају стапањем трепљи ћелија епидермиса. Покрети плочица почињу на крају супротном од оног који садржи усни отвор и у виду таласа се преносе читавим телом. На тај начин омогућено је да се животиња креће устима напред.
Грађа
Тело им је различитог облика, звонасто, тракасто или мешколико и на њему се разликују две стране: орална (доња) на којој је усни отвор који се наставља у систем гастроваскуларних канала; аборална (горња) на којој се налази удубљење обложено трепљастим епителом у коме је смештен чулни орган.
Тентакуле (ручице) нису постављене око усног отвора већ се налазе бочно на телу. Веома су дугачке и разгранате и на њима се налазе посебне лепљиве ћелије или колобласте (coloblaste) које омогућавају хватање плена.
Телесни зид обавија гастроваскуларну дупљу и изграђен је од два ћелијска и једног нећелијског слоја: епидермиса, спољашњег слоја ћелија који може да буде синцицијелан или да има ћелијску грађу; у њему се налазе: жлездане ћелије пигментске ћелије које дају боју телу; чулне ћелије нервне ћелије концентрисане у виду нервног плексуса око усног отвора и испод низова плочица са трепљама ендодермиса, унутрашњег слоја ћелија, који, осим ждрела, обавија гастроваскуларни систем па се често назива и гастродермис; мезоглеје је дебели нећелијски слој желатинозне масе у којој су разбацане многобројне ћелије: амебоидне ћелије мишићна влакна постала од амебоидних ћелија.
Гастроваскуларни систем састоји се од делова који се настављају један на други: усног отвора који се налази на оралној страни тела ждрело, које је у облику дугачке, уздужне, спљоштене цеви и обложено је трепљастим епидермисом; једњак се наставља на ждрело и веома је кратко; желудац од кога полазе канали којима се храна разноси ка свим деловима тела.
Хране се другим животињама и варење почиње у гастроваскуларној дупљи, а завршава се у ћелијама ендодермиса у којима се врши и апсорпција сварених компоненти. Реброноше немају скелет, респираторне као ни органе за излучивање.
Размножавање и развиће
Реброноше су хермафродитни организми. Мушке полне жлезде образују се са једне, а женске на другој страни меридионалних канала, а заједничко им је то да обе врсте настају од ендодерма. Полне ћелије се ослобађају из жлезда и могу да се оплоде у самом телу или у морској води. После оплођења почиње браздање које је детерминисано. Гаструлација се код највећег броја врста реброноша врши инвагинацијом, после чега настаје ларва цидипид (-{cydippid}-).
Класификација
критеријуми за класификацију реброноша су следећи: присуство или одсуство тентакула облик тела облик низова плочица са трепљама.
Према тим критеријумима тип реброноша дели се на две класе:
1. -{Tentaculata}- које поседују тентакуле; ова класа обухвата редове: -{Cydippida}- — најпримитивније реброноше са типичним особинама тог типа животиња; имају пар тентакула са ћелијама колобластама; представници овог реда су: -{Hormiphora plumosa}-, која живи у Јадранском и Средоземном мору: -{Euchlora}- интересантна по томе што садржи жарне ћелије. -{Lobata}-, које на оралној страни имају два велика режња и 4 набора са жлебовима у којима се налазе тентакуле за исхрану; најпознатији представник овог реда је: -{Mnemiopsis}- -{Cestida}-, имају тело тракастог облика дужине и преко 1 -{m}-; дуж тела се пружа четири низа закржљалих плочица са трепљама помоћу којих се крећу таласастим покретима; представник је: венерин појас (-{Cestus veneris}-); -{Platyctenea}-, тело им је спљоштено у орално-аборалном правцу и на адултном стадијуму без трепљастих плочица јер слабо покретне, пузеће животиње; представници су: род -{Coeloplana}-, и род -{Ctenoplana}-.
2. -{Nuda}- које су без тентакула; припада им ред: -{Beroida}-, чије је тло јајастог или звонастог облика са великим усним отвором и ждрелом; представник је: род -{Beroe}-
Литература
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979. Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003. Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995. Библиотека Планета Земља и живот на њој: Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
Спољашње везе Bionet škola Washington State University