Шефилд () је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској у грофовији Јоркшир. Име је добио по реци Шиф (-{Sheaf}-) која протиче кроз град. Са неким јужним предграђима припојеним од Дарбишира, град је израстао из својих углавном индустријских корена у једну ширу економску основу. Према попису из 2021. било је 556.500 становника, те је један од осам највећих енглеских регионалних градова који чине групу Кључних градова. Шефилд је други највећи град у регији Јоркшир и Хумбер, и треће енглеско градско насеље по броју становника.
Град лежи у источном подножју Пенинске планине, у долини Дон и њених притока Локсли, Портер Брук, Ривелин и Шиф.Зелене површине чине 61% подручја Шефилда, а трећина града лежи у Националном парку Пик дистрикт. Више је од 200 паркова, шума и вртова у граду, те око 4,5 милиона стабала па Шефилд има већи удео стабала по глави становника од било којег европског града.
Град се нагло проширио у доба индустријске револуције, док данас има ширу економску базу. Град се прославио у 19. веку по производњи челика. У овом граду су први пут примењене иновације, попут производње нерђајућег челика. Шефилд је добио статус града 1893. Међународна конкуренција је довела до кризе градске индустрије током 1970-их и 1980-их. Данас се привреда града оријентише на савремене технологије.
У 21. веку дошло је до великог преуређења у Шефилду, заједно са другим британским градовима. Шефилдова бруто додата вредност (БДВ) порасла је за 60% од 1997. године, а износила је 11,3 милијарде фунти у 2015. Економија је имала стални раст у просеку око 5% годишње, већи од раста у ширем региону Јоркшира и Хумбера
Град има дуго спортско наслеђе и дом је најстаријег фудбалског клуба на свету ФК Шефилда. Утакмице између два професионална клуба, Шефилд јунајтеда и Шефилд венздеја, познате су као Дерби челичног града. Град је такође домаћин Светског првенства у снукеру и Шефилд Стилерса, првога британска професионална хокејашка тима.
Историја мини|лево|Рушевина двораца Шефилд рушевине 1819. године Сматра се да је подручје које сада заузимао град Шефилд насељено барем од касног горњег палеолита, пре око 12,800 година. Најранији докази о људском деловању у области Шефилда пронађени су у кањону Кресвел Крагс источно од града. У гвозденом добу то подручје је постало најјужнија територија пенининског племена под називом Бриганти. Сматра се да је ово племе изградило неколико утврда у Шефилду и око њега.
Након одласка Римљана, област Шефилда можда је била јужни део британског краљевства Елмет, а реке Шиф и Дон су део границе између овог краљевства и краљевства Мерција. Постепено, англијски досељеници притиснули су се западно од краљевства Деира. О бритонском присуству у области Шефилда сведоче два насеља звана Велс и Велсвуд близу Шефилда.The word Wales derives from the Germanic word Walhaz, and was originally used by the Anglo-Saxons to refer to the native Britons. In reference to the villages of Wales and Waleswood, S.O. Addy, in his A Glossary of Words Used in the Neighbourhood of Sheffield, p. 274, states "The Anglo-Saxon invaders or settlers called the old inhabitants or aborigines of this country wealas, or foreigners." See also, "Welsh" in Насеља која су расла и спојала се да формирају Шефилд, су међутим, из друге половине првог миленијума и имају англосаксонско и данелагског порекло. У англосаксонским временима, област Шефилда је прешла границу између краљевстава Мерције и Нортамбрије. Англосаксонски анали тврде да је предаја Енреда од Нортамбријт, Егберту из Весекса у засеоку Доре (сада предграђе Шефилда) 829. године,In an entry dated 827, the Anglo-Saxon Chronicle states "Egbert led an army against the Northumbrians as far as Dore, where they met him, and offered terms of obedience and subjection, on the acceptance of which they returned home" (). Most sources (for example Vickers, Old Sheffield Town) state that the date given in the chronicle is incorrect, and that 829 is the more likely date for this event. кључни догађај уједињења енглеског краљевства под Кућом Весекса.
Након Норманског освајања Енглеске, замак Шефилд је изграђен ради заштите локалних насеља, а развио се и мали град који је језгро модерног града. До 1296. године основано је пијаца на месту које се данас назива Касл сквер, а Шефилд је након тога прерастао у мали трговачки град. У 14. веку, Шефилд је већ примећен по производњи ножева, као што је споменуто у књизи Џефрија Чосера „Кентерберијске приче“Geoffrey Chaucer in The Reeve's Tale from his book The Canterbury Tales wrote: "Ther was no man, for peril, dorste hym touche. A Sheffeld thwitel baar he in his hose. Round was his face, and camus was his nose", а почетком 1600-их постао је главни центар производње прибора за јело у Енглеској ван Лондона, који је надгледала Компанија прибора за јело у Халамширу. Од 1570. до 1584. године, Мари, краљица Шкота, била је затворена у дворцу Шефилд и имању Шефилд.
мини|лево|Резервоар Дејл Дајк: првобитни зид бране овог резервоара је срушен 1864. године, што је проузроковало Великог шефилдску поплаву Током 1740-их откривен је облик челичног процеса који је омогућавао производњу челика бољег квалитета него што је то раније било могуће. Отприлике у истом периоду развијена је техника за спајање танког плоче сребра на бакарниу полугу да би се добио сребрни премаз, који је постао широко познат као Шефилд плоча. Ове иновације покренуле су раст Шефилда као индустријског града, али губитак неких важних извозних тржишта довео је до рецесије крајем 18. и почетком 19. века. Лоши услови резултирали су епидемијом колере у којој су 1832. године погинуле 402 особе Становништво града нагло је расло током 19. века, повећавајући се са 60.095 у 1801. на 451.195 до 1901. године. Железница Шефилд и Ротерам изграђена је 1838. године, повезујући два града. Град је основан као општина 1842. године, а статус града добио је 1893. године. Прилив људи довео је и до потражње за бољом водоснабдевањем, а на периферији града је изграђен низ нових резервоара.
|мини|усправно|Статуа Жене од челика Рушење бране на једном од ових резервоара 1864. године резултирало је Великом шефилдском поплавом, у којој је погинуло 270 људи, а девастирани су велики делови града. Раст популације довео је до изградње многих станова, који су заједно са загађењем из фабрика, инспирисали Џорџа Орвела да 1937. године напише: "Претпостављам да би Шефилд с правом могли назвати најружнијим градом у Старом свету".
Велика депресија погодила је град 1930-их, али како су међународне тензије расле и Други светски рат је постао неминован, Шефилдове фабрике челика биле су спремне да раде на производњи оружја и муниције за потребе рата . Као резултат тога, град је постао мета бомбардовања, од којих су се најтеже догодиле ноћи 12. и 15. децембра 1940. године, данас познате као Шефиелд Блиц. Град је био заштићен баражним балонима којима управљао РАФ Нортон . Више од 660 живота је изгубљено, а многе зграде уништене.
мини|лево|Станови на Парк Хилу Педесетих и шездесетих година прошлог века многе од градских страћара су срушене и замењени стамбеним комплексима као што су станови на Парк Хилу. Велики делови центра града такође су очишћени како би се начинио нови систем путева. Повећана аутоматизација и конкуренција из иностранства довели су до затварања многих челичана. Током 1980-их десио се најгори пад шефилдске индустрије, заједно са индустријом многих других области Велике Британије. Зграда Медоухол шопинг центра која је направљена на месту некадашње челичане 1990. године, створила је преко потребна радна места, али је и убрзавала пропадање центра града. Покушаји обнављања града започели су 1991. године, када је град био домаћин Универзијаде , и када је почела изградња нових спортских објеката као што су Шефилд Арена, Дон Вали стадион и спортског комплекса Пондс Форџ.
Шефилд се брзо мења јер нови пројекти обнављају неке од запуштених делова града. Један од таквих, Пројект Срце града, покренуо је низ јавних радова у центру града: Баште мира обновљене су 1998. године, Миленијумске галерије отворене су у априлу 2001, Зимске баште у мају 2003. године, а јавност простор за повезивање ове две области, Миленијумски трг, отворен је у мају 2006. године. Додатни догађаји укључују преуређивање Трга Шеф , испред обновљене железничке станице. На тргу се налази скулптура „The Cutting Edge“, коју је дизајнирао Si Applied Ltd и која је направљена од шефилдског челика.
Шефилд је био посебно тешко погођен током поплава у Великој Британији 2007. и током „Великог смрзавања“ 2010. године. Многе значајне зграде као што су Медоухол и Шефилд венздеј биле су поплавиле због близине река које теку кроз град. У 2010. години идентификовано је 5.000 објеката у Шефилду којима прети опасност од поплава. У 2012. години град је избегао још једну поплаву, упркос опсежном раду Агенције за животну средину на чишћењу локалних речних канала после поплава из 2007. године. Године 2014. Градски одбор Шефилда одобрио је планове за даље смањивање могућности поплава усвајањем планова за повећање водостаја на притокама реке Дон.
Од 2012. године воде се спорови између градског одбора и становника око судбине 36.000 стабала дрвећа са аутопутева, при чему је 4.000 посечено као део плана за одржавање градских улица. Међутим, постоје планови за одржавање аутопута како би се засадила сва посечена стабла у граду, укључујући и она која су давно посечена а нова нису засађена.
Управа мини|десно|усправно=1.35|alt=View across a garden containing people enjoying a sunny day towards a large Victorian building with a clock tower|Градска скупштина Шефилдом, на локалном нивоу, управља Градски одбор Шефилда. Састоји се од 84 одборника изабраних за заступање 28 градских изборних јединица: три одборника по јединици. Након локалних избора 2016. године, расподела мандата у одборима је лабуристи 56, либерални демократи 20, Зелена странка 4 и УКИП 4. Град такође има лорда градоначелника, иако је то сада само церемонијална позиција, у прошлости је имала знатан ауторитет, извршна овлашћења за финансије и послове градског одбора.
Већи део своје историје Одбор је контролисала Лабуристичка странка, и били су познати по својим левичарским симпатијама. Током 1980-их, када је градски одбор Шефилда водио Дејвид Бланкет, подручје је добило епитет "Социјалистичка република Јужни Јоркшир". Међутим, либерални демократи контролисали су Одбор између 1999. и 2001. године, и поново преузели контролу од 2008. до 2011. године.
Већином објеката у власништву Одбора управљају независни добротворни фондови. Шефилд Интернашнал Венјус управља многим градским спортским и забавним садржајима, укључујући Шефилд Арену и Енглески институт за спорт. Музеји Шефилда и Фонд шефилдских индустријских музеја брину се о галеријама и музејима у власништву Одбора.
Град даје пет чланова парламента у Доњи дом, а шестог члана парламента за Пенистон и Стоксбриџ који представљају Шефилд и и Барнсли. Бивши потпредседник владе Ник Клег био је посланик из Шефилда и представљао је Шефилд Халам.
Географија Шефилд се налази на . Смештен је непосредно поред Ротерама, од ког га је делом раздвојио аутопут М1. Иако градско насењње Барнсли такође граничи са Шефилдом на северу, сам град је удаљен неколико километара. Јужну и западну границу град дели са Дарбиширом. У првој половини 20. века Шефилд је проширио своје границе јужно до Дарбишира анексирајући низ села, међу којима су Тотли, Доре и подручје које је данас познато као Мосбороу Тауншип. Непосредно западно од града налазе се национални парк Пик дистрикт и планински крај Пенин, док низије Јужног Јоркшир Колфилда леже на истоку.