Дрсник () је насељено место у општини Клина, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.770 становника.
Географија Село се налази 17 -{km}- источно од Пећи, у северном делу Метохије, на подручју историјске области зване Хвосно. Овде се налази Споменик природе „Извор минералне воде „Бања“ у селу Дрсник“.
Историја Већ у античко доба, за време римске власти, на ширем подручју данашњег Дрсника постојало је значајно насеље, чији су остаци делимично испитани у склопу археолошких истраживања. Након досељавања Срба (7. век), на том простору се развило ново насеље, чији је првобитни назив гласио Дрстник. Под тим именом (Дрьстьникь), село је забележено у Хиландарској повељи великог жупана Стефана Немањића из првих година 13. века, а потом и у повељама каснијих српских владара, краља Стефана Милутина и цара Стефана Душана, као и у потоњем попису области Бранковића. По османском пописном дефтеру из 1455. године, село Дрстник је имало 104 куће, 10 удовица и 17 неожењених домаћина.Oblast Brankovića: opširni katastarski popis iz 1455. godine (str. 20)
У селу постоји црква Свете Петке, која је раније вероватно била посвећена Светом Николи. Не зна се када је тачно саграђена, али је обновљена седамдесетих година 16. века. На месту које се зове Ћелије, постоји и црквиште са остацима друге цркве.
У књизи „Европска Турска“ из 1840. спомиње се да Дрсник има 1100 становника.
Новија историја Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је Србину, домаћину Радоју Шмигићу, у селу Дрснику код Клине (Метохија) у ноћи између 5. и 6. августа 1984. године запаљен кош са кукурузом. Изгорело је око 6000 килограма кукуруза у клипу и друге домаће ствари и алати. Штета је процењена на 1.000.000 нових динара.
Пре доласка администрације Уједињених нација на Косово и Метохију 1999. године, у селу је било више од 200 кућа. Већину становништва су чиниле шест великих породица: Шмигић, Рибаћ, Дабижљевић, Чекрлић, Караџић, Весић и Јолић. Сви су расељени. Први повратници (углавном старије особе) су се вратили у село јула 2005. године и обновљено је двадесетак кућа, али то није пријатељски прихваћено.Б92, 14. март 2009.: Пуцано на кућу у насељу Љуг
Знаменитости На подручју Дрсника и околине постоје разне знаменитости, међу којима посебан значај имају црквени и други историјски споменици и археолошки локалитети.
Црква свете Петке
У центру села се налази црква Свете Петке. Не зна се када је тачно саграђена, али је обновљена око 1570. године. Претходна црква је највероватније била посвећена Светом Николи.Пројекат Растко — Списак оштећених цркава на Косову и Метохији; Црква свете Петке
Црква је 1999. године тешко оштећена динамитом, подметањем пожара и вандализмом.ЕПРКИМ Архива — Српски повратници прослављају сеоску славу
Споља малтерисаних фасада, црква има камени сокл од грубо сложеног камена и двосливни кров покривен каменим плочама. Једнобродни храм неподељеног простора засведен је подужним полуобличастим сводом. Олтарска апсида, споља неправилног полукружног облика, унутра је сведена на дубоку полукружну нишу која је преузела функције часне трпезе. Ђаконикон и проскомидија, осим полукружних ниша на источном зиду, на подужним зидовима имају и нише правоугаоног пресека. Два уска прозора, један на јужном, а други на апсидалном зиду, осветљавају унутрашњост. Зидне слике сачуване су само на доњим површинама, обухватајући — уз стандардни програм олтара — зоне сокла, стојећих фигура, фриз светитељских попрсја у медаљонима и сцене из циклуса Великих празника у које су уметнуте изабране сцене циклуса Христових страдања. У стилском погледу фреске показују сигуран цртеж и колористичку разноврсност, па будући да су и технолошки на завидном нивоу дело су искусне зографске радионице.
У близини села, на месту које се зове Ћелије, постоји црквиште са остацима друге цркве.
Јеринина кула
Недалеко од данашњег Дрсника, на брежуљку изнад оближњег Подграђа, налазе се остаци старе тврђаве, зване Јеринина кула. Полазећи од података о утврђеним градовима у раносредњовековној Кнежевини Србији, које је у свом знаменитом историографском делу под насловом „О управљању Царством” забележио византијски цар и писац Константин VII Порфирогенит (945-959), поједини научници су изнели претпоставку да се Порфирогенитов податак о граду званом Дреснеик () односи управо на Дрсник, док су други стручњаци насупрот томе изнели претпоставку да се на Дрсник у ствари односе Порфирогенитови подаци о граду званом Достиника (), односно Дестиник (). Иако поменуте претпоставке имају посебан значај за питање о просторном опсегу српске државе у раном средњем веку, ни једна од њих није у потпуности прихваћена пошто су за убикацију Порфирогенитових података о српским градовима предложена и нека сасвим другачија решења, тако да се поменута питања сматрају отворенима.
Становништво Према попису из 2011. године, Дрсник има следећи етнички састав становништва:
Националност 2011. Албанци 1.751 (98,93%) Срби 10 (0,56%) Египћани 4 (0,23%) други и непознато 5 (0,28%) Укупно 1.770
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Српска енциклопедија, 3 (2021): Дрсник Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Дигитална платформа за НИГП (-{geoSrbija}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Насељена места у Клини