Убиство на терену за голф () је детективски роман Агате Кристи, први пут објављен у САД од стране издавачке куће Dodd, Mead and Company у марту 1923. године и у Уједињеном Краљевству од стране издавачке куће The Bodley Head у мају исте године. Ово је други роман у коме се појављују Херкул Поаро и Артур Хејстингс. Прво издање се у Великој Британији продавало за седам шилинга и шест пенија, а америчко издање по цени од долар и 75 центи.

Прича се одвија на северу Француске, где Поаро добија непријатељски настројеног конкурента из париског Суретеа. Поароово добро познавање прошлих или сличних злочина показало се корисним у решавању случаја. Књига је запажена и по подзаплету у коме се Хејстингс заљубљује, догађају „који је Агата силно желела ... да Хејстингс уплови у брачну луку у Аргентини”.

По објављивању романа, критике су Агату Кристи повољно поредиле са Артуром Конаном Дојлом и његовим причама о Шерлок Холмсу. Осврћући се на Поароа, тада још увек новог лика, један рецензент је рекао да је он „пријатан контраст већини својих сензационалних конкурената; а неко чак наслућује и трачак сатире у њему.”

Радња Херкул Поаро и капетан Артур Хејстингс путују у Мерланвил на Мору, у Француској, како би се састали са Полом Реноом, који је затражио њихову помоћ. По доласку у његов дом, вилу Женевјев, локална полиција дочекује их вестима да је Рено тог јутра пронађен мртав. Ножем је убоден у леђа и остављен у тек ископаном гробу у близини локалног терена за голф. Његова супруга Елоиз тврди да су маскирани мушкарци упали у вилу у 2 сата ујутро, везали је и одвели њеног мужа. Приликом прегледа његовог тела, Елоиз се срушила од туге кад је видела свог мужа мртвог. Месје Жиро из париског Суретеа води полицијску истрагу и замера Поарооу што се меша. Господин Оте, специјалиста судске медицине, отворенији је за дељење кључних података са њим.

Поаро бележи четири кључне чињенице у вези са случајем: оловну шипку пронађену у близини тела, у вили су биле само три жене од послуге јер су и Реноов син Џек и његов возач били одсутни, непозната особа била је у посети дан раније, а Рено јој је одмах рекао да оде, а Реноова прва комшиница, мадам Добреј, положила је 200.000 франакана на свој банковни рачун током последњих пар недеља. Када се Реноов секретар Габријел Стонор врати из Енглеске, он сматра да је упитању уцена јер је прошлост његовог послодавца потпуно непозната пре његове каријере у Јужној Америци. У међувремену, Хејстингс сусреће једну младу жену коју је раније упознао, а која му се представља као „Пепељуга”, која тражи да види место злочина, а затим мистериозно нестаје са оружјем убиства. Поаро касније путује у Париз како би истражио сличности овог злочина са случајем убиства од пре 22 године, који се разликује само по једном — убица Жорж Коно је касније признао злочин, у којем су он и његова љубавница мадам Беролди планирали да убију њеног супруга и тврдили да су убиство извршили маскирани уљези. Обоје су убрзо нестали.

Кад се вратио се из Париза, Поаро сазнаје да је пронађено тело непознатог човека убоденог у срце оружјем убиства Пола Реноа. Преглед показује да је скитница и да је умро пре Реноовог убиства од епилептичног напада, као и да је убоден ножем након смрти. Жиро хапси Џека на основу претпоставке што је желео очев новац. Џек признаје полицији да се препирао са оцем због жеље да се ожени Мартом, ћерком госпође Добреј, коју су његови родитељи сматрали неприкладном за брак. Поаро открива ману у Жироовом објашњењу, пошто је Рено променио тестамент две недеље пре убиства и разбаштинио Џека. Убрзо након тога, Џек је пуштен из затвора након што је Бела Дувин, забављачица из Енглеске коју је волео, признала убиство. Обоје су наишли на тело у ноћи убиства и претпоставили да је ово друго убило Реноа. Поаро открива да ни једно од њих није починило убиство јер је прави убица била Марта Добреј.

Поаро разрађује своју теорију. Пол Рено је заиста био Жорж Коно. Након што је побегао из Француске, у Канади је променио име да би започео нови живот. Након што се оженио и стекао богатство у Јужној Америци, вратио се у Француску да би се скрасио са новом породицом. Несрећом је открио да је његова прва комшиница, госпођа Беролди, као и он, променила име и постала госпођа Добреј. Како га је уцењивала због прошлости, Реноово стање се погоршало када се Џек заљубио у њену ћерку. Када је један скитница умро на његовом имању, он је видео прилику да побегне од госпође Добреј. Одлучио је да искористи исту превару од раније, али с једном разликом: овај пут би је употребио да би лажирао сопствену смрт. Његов план је био једноставан — инсценирајући сопствену отмицу ноћу, он би унаказио тело скитнице шипком, а затим га закопао поред терена за голф, па возом побегао из тог подручја. Свако ко би могао да препозна тело које не би било његово био би послат од куће, како би се осигурало да ће Елоиз лажно препознати леш као његов. Поаро је сумњао да је она умешана у шему, јер њена реакција на смрт мужа није било искрено док није видела његово тело.

Међутим, план је открила Марта, која је чула како Реноови заједно о њему разговарају — она би имала финансијске користи ако се уда за Џека, а успех ове шеме би то покварио. Стога је одлучила да крене за Реноом и избоде га након што ископа гроб за тело скитнице. Да би Марту разоткрио као убицу, Поаро тражи од Елоиз да отворено разбаштини Џека. Те ноћи Марта је покушала да убије Елоиз када ју је Џек оставио саму у вили, али сама умире у том покушају, када Пепељуга успева да спасе Елоиз. Мартина мајка поново нестаје. Џек и његова мајка планирају да оду у Јужну Америку, а придружују им се Хејстингс и Далси Дувин — његова Пепељуга и Белина сестра близнакиња.

Ликови Херкул Поаро — чувени белгијски детектив кога је позвао човек који је убијен. Капетан Артур Хејстингс — Поароов помоћник у случају који га прати на његов захтев и приповедач приче. Месје Жиро — детектив париског Суретеа и истражни службеник. Поароа сматра својим супарником и негодује због његовог учешћа у истрази. Господин Оте — истражни судија и Жироов помоћник. Више поштује Поароов углед, а тиме и више користи белгијском детективу. Пол Рено/Жорж Коно — жртва случаја. Тражио је Поароову помоћ за непознату ствар пре свог убиства. Умешан у случај убиства Беролдија 22 године раније, у којем је он био убица, али је успео да избегне правди. Елоиз Рено — Реноова супруга коју је упознао у Јужној Америци. Помогла свом мужу да лажира отмицу у ноћи његове смрти. Првобитно осумњичена за убиство од стране Поароа све док није видела тело свог мужа. Џек Рено — Реноов син рођен у Јужној Америци, одрастао и тамо и у Француској. Жиро га је погрешно осумњичио за убиство због свађе између њега и његовог оца. Некада заљубљен у Марту, а сада у Белу. Мадам Добреј/мадам Жана Беролди — Реноова комшиница и уцењивачица. Укључена у планирање убиства свог супруга 22 године раније, али је избегла правди. Марта Добреј — ћерка мадам Добреј која жели да се уда за Џека, несвесна да је он заљубљен у другу. Габријел Стонор — Реноов секретар. Одсутан у време убиства и нема сазнања о прошлости свог послодавца. Бела Дувин — забављачица у коју је Џек заљубљен, сестра близнакиња Далси Дувин. Далси Дувин — забављачица и Белина сестра близнакиња. Хејстингсу се представља као „Пепељуга” и он се заљубљује у њу. Лисјен Бек — начелник мерланвилске полиције. Господин Марсо — наредник у мерланвилској полицији Др Дуран — локални лекар и полицијски хирург у Мерланвилу. Франсоаз Арише — старија слушкиња у Реноовом домаћинству и једна од три слушкиње присутне у Реноовој кући током злочина. Леони Улар — млада собарица породице Рено и једна од три слушкиње присутне у Реноовој кући током злочина. Дениз Улар — собарица из Реноовог домаћинства, Леонина сестра и једна од три слушкиње присутне у Реноовој кући током злочина. Огуст — Реноов баштован. Одсутан из куће у ноћи убиства. Џозеф Аронс — британски позоришни агент.

Књижевни значај и пријем Часопис The Times Literary Supplement рецензирао је роман у свом издању од 7. јуна 1923. године. Рецензија је упоредила методе Поароових откривања са Шерлоком Холмсом и позитивно закључила да књига „пружа читаоцу очаравајућу мистерију необичне врсте”.The Times Literary Supplement, 7 June 1923 (p. 389)

Часопис The New York Times Book Review је 25. марта 1923. започео текст овако: „Ово је изузетно добра детективска прича коју можемо топло препоручити свима онима који воле ту врсту фикције”. Након детаљног постављања приче, рецензија је наставила: „Заплет има необичне сложености и читалац ће заиста морати да буде врло проницљив ако погоди ко је злочинац све док се не открије последња сложеност. Ауторка је посебно генијална у конструкцији и разоткривању мистерије, која на сваком кораку развија свежа занимања и нове заврзламе. Заслужује похвале и због бриге којом се прича разрађује и доброг занатског рада којим је написана. Иако нема много настојања да се прикажу ликови, осим у случају господина Поароа, неколико личности је осликано брзим, изражајним и препознатљивим потезима.”The New York Times Book Review, 25 March 1923 (p. 14)

Неименовани рецензент у новинама The Observer 10. јуна 1923. писао је: „Када је Конан Дојл популаризовао Шерлока Холмса у Strand-у деведесетих, запалио је такву свећу коју издавачи неће добровољно угасити. Не прође недеља која не доноси детективску причу из једне или друге четврти, а неколико популарних часописа ослања се углавном на ту робу. Међу каснијим култиваторима ове све само не усамљене бразде, име Агате Кристи добрано предњачи. Ако она нема ону уметничку ноту која је учинила Шарену траку и Баскервилског пса делима правог ужаса, она има необичан дар за механичку сложеност.” Рецензент је потом упоредио Убиство на терену за голф са романом Тајанствени догађај у Стајлсу, који је назвао „изванредним делом”, али је упозорио да је „грешка довести уметност збуњивања до те мере да напреже мозак”. Он је признао да „ниједно решење не може бити изненађујуће” и изјавио је „да је лик Поароа био пријатан контраст већини његових грозних конкурената, а неко чак чак и наслућује трачак сатире у њему”.The Observer, 10 June 1923 (p. 5)

Роберт Барнард је писао: „Суперкомпликовани рани комад, смештен на северне рубове Француске, тако драге пропалим енглеским банкротима. Херкул Поаро укршта ум са подсмешљивим, софистицираним француским полицајцем, док Хејстингс пушта да му мисли одлутају за једном риђокосом акробаткињом. Забавно током већег дела, али решење је једно од оних 'која се, кад се открију, одмах забораве', где је домишљатост надјачала здрав разум.”.

У једном савременом делу књижевне критике, биографкиња Агате Кристи, Лора Томпсон, написала је:

Она такође примећује да је књига, други роман са Поароом, препознатљива по подзаплету у ком се Хејстингс заљубљује, догађају „који је Агата силно желела ... и упловљава у брачну луку у Аргентини”.

Помињање других дела Лик позоришног агента Џозефа Аронса такође се појављује у краткој причи Двоструки грех 1928. године, која је објављена у књизи Двоструки грех и друге приче 1961. године у САД, као и у Раним случајевима Херкула Поароа 1974. године у Уједињеном Краљевству.

Неки обрти инспирисани су причом Еби Грејнџ Артура Конана Дојла.

Адаптације Радио Убиство на терену за голф представљено је као радио-драма у трајању од сат и по у извођењу Saturday Night Theatre на станици BBC Radio 4 15. септембра 1990. године, на стогодишњицу рођења Агате Кристи. Драма је поновљена 8. јула 1991. и поново 2015. године. Џон Мофат је глумио Поароа. Драма је снимљена 21. јуна 1989. године у у седишту BBC-ја. Роман је адаптирао Мајкл Бејквел, а продуцент и редитељ је био Енид Вилијамс.

Телевизија Британска серије