Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.
Географија Лежи на надморској висини од 562 -{m}-. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 -{m}-) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.
Грачац је удаљен од Госпића око 50 -{km}-, Удбине 34 -{km}-, Обровца 24 -{km}-, од Книна 54 -{km}- и од Задра 54 -{km}-.
Историја На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.
Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.
Култура лево|мини|200п|Парохијски дом (лево) и српска православна Црква Вазнесења Господњег у Грачацу У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица. У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф."Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1892. године Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна Капела Светог Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату. У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.
Становништво
По попису из 1991. године, велика предратна општина Грачац, која је обухватала данашње општине Грачац и Ловинац, имала је 10.434 становника сљедећег националног састава: Срби - 8.371 (80,22%) Хрвати - 1.697 (16,26%) остали, неопредијељени и непознато - 366 (3,52%)
После протјеривања Срба из Републике Српске Крајине августа 1995. године, већинско становништво су постали Хрвати (57,6%), а потом слиједе Срби (38,8%). По попису становништва из 2001. године, општина Грачац имала је 3.923 становника (Хрвати 53,9%, Срби 45,1%).
Према попису становништва из 2011. године, општина Грачац је имала 4.690 становника.
Срез Грачац година пописа 1953. 1948. Срби 14.245 14.193 Хрвати 4.334 4.640 Словенци 13 13 Југословени / неопредијељени 6 Мађари 3 Чеси и Словаци1 остали Словени 2 остали несловени 10 остали и непознато 11style="background: bgcolor="#F5DEB3" |укупно''' 18.614 18.857
Национални састав Општине Грачац
година пописа укупно Срби Хрвати остали 2011. 4.690 2.118 (45,16%) 2.528 (53,90%) 44 (0.94%) 2001. 3.923 1.523 (38,82%) 2.260 (57,61%) 140 (3,57%) 1991. 10.434 8.371 (80,22%) 1.697 (16,26%) 366 (3,52%) 1981. 11.863 8.578 (72,31%) 2.150 (18,12%) 1.135 (9,57%) 1971. 14.819 11.318 (76,37%) 3.107 (20,97%) 394 (2,66%) 1961. 17.586 13.670 (77,73%) 3.736 (21,24%) 180 (1,02%)
Ранији пописи Националност 1981. 1971. 1961. Срби 3.116 2.864 2.600 Југословени 496 78 5 Хрвати 62 113 200 Црногорци 6 11 5 Албанци 8 6 Словенци 3 5 7 Муслимани 7 2 Македонци 1 4 Мађари 1 2 остали и непознато 21 64 6 Укупно 3.713 3.144 2.829
Знамените личности Георгина Тесла, мајка Николе Тесле Ђоко Вјештица, српски новинар Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије Данило Станисављевић, четнички војвода и један од вођа устанка Срба у Лици Ђуро Дробац, учесник Народноослободилачке борбе Милош Мандић, свештеник Српске православне цркве Душан Маричић Гумар, командант ЈСО
Види још Битка за Грачац (1943) Црква Вазнесења Господњег у Грачацу Капела Светог Марка
Референце
Литература
Спољашње везе Тромеђа: Грачац
Категорија:Општина Грачац Категорија:Лика Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Задарској жупанији Категорија:Бивша српска насеља Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској