Палоци () су етничка група Мађара која је првобитно, по насељавању у Панонску низију живела у [северним деловима Мађарске, у области Фелфелд (). мини|250п|Кекеш () на Матри 1.014 m
Географија мини|250п|Ношња Палоца Земља Палоца се простирала од Матре (), планинског венца на северу Мађарске, и Бука (), околина градова Хонт (), Ноград (), Хевеш (), Боршод () и Гемер () па на југу до града Мако () на југоистоку Мађарске, отприлике педесетак насеља је у питању.Paládi Kovács Attila: A palócok eredete, etnikai összetevői Највећи градови где живе Палоци су:
Ипољшаг () Римасомбат () Торнаља () Филек () Егер () Мишколц () Ђенђеш ()
Историја Палоци се први пут спомињу у руским хроникама из 9. века, и то као Палоц – Куни који су остали у околини Кијева приликом мађарског насељавања карпатског басена. У току 11. и 12. века у мађарским документима се спомињу Куни које су Руси називали Половеци. Такође је нешто Палоца живело и на територији данашње Молдавије, али су се временом преселили на данашња станишта.Szeder Fábián: a palócok eredete
Палоци се први пут званично спомињу 1683. године. Главни разлог томе је што се никад нису признавали или опредељивали као посебна група већ су се утопили у мађарску већину. Бројност Палоца је приближно око 500.000, велика већина се данас сматра етничким Мађарима.
Барке За Барке () се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у 9. веку. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда () и Рима-Хангоњ () и Ходош () потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње 1833. године у овом облику. Барке су католичке вероисповести.
Култура и обичаји Палоци су подељени у две групе, источне и западне и та подела се огледа у различитој народној ношњи, обичајима и народним играма. Разлог ове поделе је јак утицај словачке културе на западне Палоце, нарочито током 17. и 18. века.
Што се језика тиче Палоци су подељени у седам различитих група; имају седам различитих говорних карактеристика.Bakó Ferenc: A jelenkori palóckutatás szervezése és céljaiTóth Imre: Palóc tájszótárSzabó Károly, 2000
Главни извор прихода им је било прављење меда (пчеларство), ракије () и пекмеза. Од стоке су имали полудивље животиње, које су држали на слободној испаши и чак су и у првој половини 20. века користили волове за вучу и обраду земљишта.
У узгоју култивисаних биљака, житарица и воћа, Палоци су увек пуно пажње посвећивали традицији и само су у тачно одређеним данима обрађивали (садили, брали, секли, жњели) земљу.
Велики утицај на Палоце је имала њихова предхришћанска вера и традиција (донесена из азијских степа), која је била пуна духова, вештица, вампира и коју су прилагодили савременој хришћанској религији.Kinmach László gyűjtése a palócokról
Види још Секељи Осети Алани Хајду (Мађари) Мађари Кумани Јаси
Референце
Публикације
Dallos István (író) 1935: A nyitravidéki palócok. In: Nyitrai írók könyve. Nitra, 151 nn. Györffy György, 1968: A palócok eredete, a palóc etnikum kialakulása. In: A magyarság keleti elemei.
Спољашње везе
Категорија:Етничке групе Мађарске Категорија:Мађари