Џорџ Беркли (; Томастаун, 1685 — Оксфорд, 1753)"Berkeley" entry in Collins English Dictionary. је био нововековни ирски филозоф, познат као заступник субјективног идеализма и емпиризма. Његова филозофија се понекад узима за крајњи облик субјективног идеализма, који се назива солипсизам.

Биографија

Џорџ Беркли је рођен 12. марта 1685. године у близини Томастауна у Ирској. 1707. године је постао је магистар теологије, а 1713. капелан. Све своје најзначајније и најоригиналније радове написао је до своје 28. године.Беркли Џорџ, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973. Често је путовао, као пратилац грофа, у Француску и Италију. Од 1729. до 1731. године као мисионар шири хришћанство у Америци, а 1734. постаје епископ у Клојну. Године 1752. повлачи се из јавног живота, а годину дана касније умире у Оксфорду.

Учење

Џорџ Беркли је један од најпознатијих представника субјективног идеализма, који најбоље изражава својим фундаменталним начелом: „Бити јесте бити опажен“ (-{Esse est percipi}-).

У „Дијалозима измеду Хиласа и Филонуса“ Филонус, који износи Берклијеве идеје, доказује "да се реалност чулних ствари састоји у томе што су опажене", насупрот Хиласовог мишљења да "постојати значи једно а бити опажен друго". Беркли разрађује тезу да су сви чулни феномени менталне природе. Он аргументује о субјективности осета топлоте и хладноће познатим примером о млакој води. Кад је једна рука топла а друга хладна па се обе ставе у хладну воду, онда једна рука осећа ову воду као хладну, а друга као топлу, премда вода објективно не може бити истовремено и топла и хладна. Стога осети топло и хладно постоје само у нашем духу.

Берклијева филозофија се заснива на емпиристичким тврдњама, и искуство узима за основу целокупног знања. Па ипак, за њега тзв. спољни предмети нису ништа друго до скупови наших осета, који не постоје изван духа. По њему постоји само дух а чулне идеје не зависе од нас, већ их изазива Бог. Стога чулне идеје и јесу много јаче и сталније од идеја мисли и маште које производи наш дух. Реалне ствари и нису друго него чулне идеје па је постојање материје изван и независно од тих идеја само измишљотина "уврнутих" филозофа.

Дела

Главна Берклијева дела су: An Essay Towards a New Theory of Vision (1709) Расправа о принципима људског сазнања (A Treatise concerning the Principles of Human Knowledge; 1710) Три дијалога измеду Хиласа и Филонуса (Three Dialogues between Hylas and Philonous; 1713) Alciphron or the Minute Philosopher (1732) Siris, a Chain of Philosophical Reflexions and Inquiries (1744)

Референце

Литература

. Ed. by Alexander Campbell Fraser. In 4 Volumes. .

Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press. 1707. Of Infinites, 16–19. 1709. Letter to Samuel Molyneaux, 19–21. 1721. De Motu, 37–54. 1734. The Analyst, 60–92. .

"Shows a thorough mastery of the literature on Berkeley, along with very perceptive remarks about the strength and weaknesses of most of the central commentators. ... Exhibits a mastery of all the material, both primary and secondary..." Charles Larmore, for the Editorial Board, Journal of Philosophy. R. Muehlmann is one of the Berkeley Prize Winners. New Interpretations of Berkeley's Thought. Ed. by S. H. Daniel. N. Y.: Humanity Books, 319 pp. . For reviews see: , Hampden–Sydney College – Berkeley Studies . . London, Routledge.

Секундарна литература доступна на интернету in Berkeley: a Guide for the Perplexed . See the textbook's description. .

. , 1934. (2nd edn, with additional Preface, 1967).

. . (EPUP, Google Books). . – 172 p. , University of Tartu/Hampden–Sydney College Russell B. Berkeley // Bertrand Russell A History of Western Philosophy 3:1:16

"Ian C. Tipton, one of the world's great Berkeley scholars and longtime president of the International Berkeley Society. ... Of the many works about Berkeley that were published in the twentieth century, few rival in importance his Berkeley: The Philosophy of Immaterialism ... The philosophical insight, combined with the mastery of Berkeley's texts, that Ian brought to this work make it one of the masterpieces of Berkeley scholarship. It is not surprising therefore that, when the Garland Publishing Company brought out, late in 1980s, a 15-volume collection of major works on Berkeley, Ian's book was one of only two full-length studies of Berkeley published after 1935 to be included" (Charles J. McCracken. In Memoriam: Ian C. Tipton // The Berkeley Newsletter 17 (2006), p. 4).

Спољашње везе

George Berkeley at the Eighteenth-Century Poetry Archive (ECPA)

article by Daniel E. Flage in the Internet Encyclopedia of Philosophy International Berkeley Society A list of the published works by and about Berkeley as well as online links

Another perspective on how Berkeley framed his immaterialism Original texts and discussion concerning The Analyst controversy

Contains more easily readable versions of New Theory of Vision, Principles of Human Knowledge, Three Dialogues, and Alciphron

. (1887–1971): Broad, C. D. N. Y., 1975 (Repr. of the 1942 ed. publ. by the British Academy, London.) Broad, C. D. Berkeley's Denial of Material Substance – Published in: The Philosophical Review Vol. LXIII (1954). Rick Grush syllabus Berkeley's – digital facsimile.

Категорија:Рођени 1685. Категорија:Умрли 1753. Категорија:Ирски филозофи Категорија:Идеалисти Категорија:Емпиристи