Тврђава Рам

Рам је тврђава на десној обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 км од Пожаревца односно 15 км од Великог Градишта и нешто више од 100 км од Београда. Смештена је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву.

Постојање тврђаве се може поделити на 3 периода: антички римски период, средњевековни српски период, и на крају период отоманске, тј. турске окупације. На датом месту се до отоманске окупације Србије налазила античка римска тврђава са храмом богу Јупитеру. Управо по том храму, паганском, а касније вероватно и хришћанском, тврђава и носи назив Храм. Кружни остаци тог сакралног објекта у средини утврде и даље су видљиви. У средњем веку, на истом месту се налазила средњвековна српска тврђава Храм, око које се развило истоимено насеље, које и данас постоји. У XV веку, приликом турског освајања деспотовине Србије, тврђава је значајно оштећена, а касније обновљена кулуком, принудним радом на који су Срби као хришћани били обавезни током османске власти. Претпоставља се да је постојала и тврђава Харам која се налазила на супротној страни реке, а од које данас није ништа остало.http://www.cooperation.rs Приступљено 16. 6. 2014http://srpska.etleboro.com Приступљено 16. 6. 2014

Остаци тврђаве су данас у добром стању. Године 2013 обављени су инфраструктурни радови на уређењу терена и безбедносној заштити посетилаца. Године 2019. тврђава је у потпуности реконструисана и представља занимљиву туристичку дестинацију. Кроз Рам пролази и Дунавска бициклистичка рута и сваке године неколико десетина хиљада туриста бициклиста посети Рам. Ово културно добро има вишеструки значај за очување историјске нити и културног идентитета нашег друштва.

Карактеристике терена На дунавској обали код Рама створен је природни какав се не може наћи стотинама километара узводно и низводно. Ту се уливају четири планинске реке - леве притоке Караш и Нера, и десне притоке Морава и Млава, наносећи невероватну количину земље, песка и камена. Тако пресецају матицу на четири дела, па Дунав овде постаје миран и питом. Ова појава омогућила је успостављање скеле код Рама, али је и један од разлога се на овом месту налазила тврђава. Задатак посаде тврђаве није био само да контролише пролазак Дунавом, већ и његов прелазак.

Рамска обала је виша од супротне, па Дунав овде делује много шири од реалних 4,1 километра. Иако је заправо најшири код Голупца, где од обале до обале има 6 километара, за Рам се каже да ту тече најшири српски Дунав. У прилог томе иде и чињеница да је преко пута Рама српски Банат, док је преко пута Голупца Румунија, па се и река дели између ове Србије и Румуније.

Историја 150px|мини|лево|Плоче постављене у спомен Бајазита II који је освојио српску тврђаву (Х)рам 150px|мини|лево|Плоче постављене у спомен путописаца који су први писали о тврђави 250px|мини|десно|Донжон кула Област око места на коме се налази тврђава Рам насељавана је још од праисторије, а по доласку Римљана била је део Дунавског лимеса у близини античког утврђења Ледерата. По досељавању, Словени у близини места на ком се данас налази тврђава формирају насеље око античког града које добија назив Храм.

Није познато када је тврђава подигнута, али је сигурно да спада међу најстарије утврде на овим просторима. У извештајима угарско-бугарских ратова с краја 9. века помиње се тврђава Харам, на супротној обали, док писани извори помињу Рам као место сукоба Византије и Угарске тек у 12. веку. Најстарији запис потиче из 1128. године, када су у његовој близини Византинци потукли Мађаре. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се краљевини Угарској и освајању Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава турски султан Бајазит II (1480—1512) је прерадио и ојачао постојећу утврду за потребу борбе ватреним оружјем. Зна се да је 1483. године, по његовом налогу на граници са Угарском Срби кулуком граде тврђаву са топовским отворима, што је Рам учинило једном од првих артиљеријских утврда на овом подручју, а самим тим и једну од најстаријих у Србији.

Тврђава Рам је подигнута на стени која се са северозападне стране спушта ка Дунаву. Саградили су је Срби кулуком (принудним радом) за време турске окупације као део одбране границе између Смедерева и Голупца од угарских упада. Стратешку важност ово утврђење је имало самоуправом до 1521. године, када су се прошириле границе турске империје на север, а оно је изгубило свој значај као погранична тврђава. Прве детаљније описе Рамске тврђаве оставио је турски путописац из 17. века Евлија Челебија. У периоду Кочине крајине тврђава је знатно оштећена због експлозије муниције 1788. године, када је изгинула аустријска посада предвођена бароном Фон Лопрештијем, познатим као херој од Рама. Током 18. века, у аустро-турским ратовима, Рам је поново стратешки значајно упориште, а затим замире до половине 19. века, када га Турци напуштају. Рам има одлике артиљеријске тврђаве, а по начину грађења се битно не разликује од старијих остварења војне архитектуре, иако спољном обрадом зидова одсликава српско-византијску традицију.

Историјске недоумице због имена Рама и Харама Да би се разматрала историјска прошлост Рама морају се имати у виду и околна утврђења. Бројни путописци и истраживачи из XVIII и XIX века поистовећивали су рамску тврђаву са античким каструмом Ледератом, низводно на истој обали, а многи савремени истраживачи не разликују Рам (Храм) од Харама на супротној обали. Услед оваквог мешања топонима данас се у литератури наилази на податке о античкој Ледерати који се везују једном за каструм на левој, други пут за каструм на десној обали. Исто тако, многи подаци ce везују за Рам, без обзира да ли ce заиста односе на Рам (Храм) или на Харам. Од 12. века налази се на податке о утврђењима Храм и Харам, док се топоним Ледерата више не помиње.

Средином 15. века деспот Ђурађ Бранковић посредовао је да се склопи примирје између Турске и Угарске. Како је трговачки промет био значајан за српско становништво које је живело на обе обале, деспот је 1449. године предлагао да се турским трговцима допусти да слободно долазе y Београд, Ковин, Харам, Северин и Карансебеш, а за узврат, он ће одредити места на турској територији која ће моћи да посећују угарски трговци. Према редоследу набрајања места сигурно је да се овај податак односи на насеље на северној обали Дунава, а не на српски Рам, за који га везују готово сви савремени истраживачи. Занимљиво је да ce овом приликом насеље на северној обали назива Харам, a не Храм, како ce помиње y 12. веку. Како је током 15. века дошло до промене овог топонима није познато, али ће ce y свим каснијим истраживањима ово насеље називати Харам, док ће ce насеље на десној обали помињати као Храм (Рам). Очигледно је да је ова промена довела до забуне код многих савремених истраживача и писаца, па ће ce тумачења историјских догађаја погрешно везивати за једно или друго место.

Изглед тврђаве мини|лево 250px|мини|десно|Унутрашњост тврђаве, са конзервираним остацима храма римском Богу Јупитеру чији су остаци након турске окупације претворени у главну кулу 250px|мини|десно|Куле и бедеми 250px|мини|десно|Поглед с врха куле у унутрашњост 250px|мини|десно|Топовски отвори у кулама 250px|мини|десно|Пролаз преко бедема Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34 м и ширине 26 м. Утврђење чини 5 кула сличних по архитектонској концепцији али различитих основа. Распоређене су на четири нивоа (3 спрата и приземље), по једна у сваком темену петоугаоне основе, односно 3 на источном и 2 на западном бедему. Све куле су имале приземље и три спрата, док је на сваком спрату био по једна отвор за топ. У град се улази кроз Донжон кулу, смештену у југозападном темену утврде. Шетна стаза са бедема и кулом је са спољне стране имала парапет са зупцима за заклон војника-стражара.

Куле су различитог облика, али су истоветне по укупном одбрамбеном и архитектонском решењу. Имају приземље, два спрата и платформу оивичену зупцима, а на сваком спрату налазе се по три засведене топовске нише и једно зидано ложиште. Својом величином и изгледом издваја се улазна кула (Донжон кула), која има три спрата и две платформе са зупцима. Зиданим степеништем излазило се на бедеме, одакле се могло ући у куле. Око тврђаве је постојао и нижи спољни бедем са скривеним путем, као и ров преко кога се мостом ступало до капије. Главну иновацију представљају посебно грађени топовски отвори, распоређени у оквиру бедема и кула, који указују на активну примену артиљерије у систему одбране. Током турске окупације тврђава Рам је била важно трговачко место, о чему сведоче остаци амама и каравансараја. Старост каравансараја процењује се на 4 века и једини је сачуван објекат ове врсте у Србији. У централном делу тврђаве налазе се и остаци храма римском богу Јупитеру који је након турских освајања претворен у главну кулу. Археолошка истраживања вршена су током 1980. године. Од тог времена, иако релативно добро очувана, наредних 40 година тврђава у Раму била је изложена тихом пропадању у очекивању конзерваторских радова.

Тврђава је грађена као типично војничко артиљеријско утврђење, од ломљеног камена у добром кречном малтеру, а коришћена је и опека за сводове. Опкољена је са два мања спољна бедема и широким сувим шанцем. Шанац се прелази мостом смештеним код куле у југоисточном темену и њиме се улази у простор између тврђаве и ниског бедема око ње. Ширина и дебљина бедема је различита и варира од 1,87 м до 3,35 м, а свим бедемима (осим на западном, који је окренут ка Дунаву) се на истом растојању од кула налазе посебни отвори за топове. У централном делу тврђаве налазе се остаци храма римском богу Јупитеру који је након турске окупације послужио као основа за градњу главне куле.http://www.velikogradiste.org.rs приступљено 16.6.2014. године

До 2019. године тврђава није била ни инфраструктурно, ни туристички уређена. Приступ локалитету био је дозвољен, упркос томе што је боравак на тврђави био небезбедан. У подножју локалитета налази се викенд насеље, али смештајни објекти нису категорисани нити се о њима води евиденција. Основне атракције на којима се овај локалитет базирао биле су археолошко налазиште Ледерата, каравансарај и православна црква. Према речима представника културних установа у овом месту, у Рамску тврђаву се до 2019. никада није озбиљно улагало, тако да се она није користила у туристичке сврхе јер није била обезбеђена. Године 2012. Невладина организација „Рамска тврђава“ општини је поднела захтев и елаборат за обнову утврђења. У Туристичкој организацији Велико Градиште почели су озбиљније да размишљају о овом проблему и створена је повољнија клима за решавање приступа и искоришћавања ове тврђаве. Идејне пројекте ревитализације Рамске тврђаве су радили Републички завод за заштиту споменика културе Београд и Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, у сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду, на основу програма рада студената на примени савремених принципа у области заштите и ревитализације архитектонског и археолошког наслеђа. Међутим, недовољна упућеност у постојање идејних решења и недостатак средстава за њихову реализацију довели су до тога да је општинска власт Великог Градишта, у априлу 2014. године, поверила израду пројекта обнове ове тврђаве турској агенцији за међународну сарадњу и развој ТИКА, са клаузулом да овај пројекат, вредан 170.000 евра, у потпуности финансира Турска.

Археолошки артефакти пронађени на простору Рамске тврђаве

Каравансарај

Тврђава Рам

Źródło i licencja