Озаљ је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према попису из 2001. Озаљ је имао 7.932 становника.
Географија Стари град Озаљ изграђен је на литици изнад реке Купе која на том месту излази из сутјеске и улази у отворенију долину. Овдје су се у прошлости као и данас укрштали путеви према Жумберку, Покупљу и Долењској, (Словенија).
Град је само 15-так километара удаљен од Словеније: са градовима Метликом (око 15 -{km}-), Чрномељем (око 30 -{km}-) и Новим Местом (око 35 -{km}-) добро је повезан како путевима тако и жељезницом. Стога има добре услове за међудржавну пограничну сарадњу.
Озаљ данас има основе и за развој туризма, нарочито културно-историјског и излетничког карактера. У граду се налази купалиште на реци Купи Географска ширина и дужина — 45°36' СГШ 15°28' ИГД Број становника (попис 2001) — 7.932 Густина насељености — 44,21 становник на km² Површина — 179,4 -{km²}- Реке — Купа, Добра Количина падавине — од 1.000 до 1.400 -{mm}- Највиши врхови — Воденица 537 -{m}-, Света Гера 1.178 -{m}- Заштитник — Свети Вид Први спомен града — 1244. године Статус града — 1996. године
Становништво Насеље се почело развијати испод старога града, а Град Озаљ, по попису из 2001. године, има 7.932 становника. Од укупног становништва чак је 27% дневних миграната – највише у петнаестак километара удаљени Карловац са којим постоји друмска и железничка веза.
Број становника по пописима Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 1.164 1.184 599217 216163 229140 158145 137136 145165 229 напомене:
У 1981. повећано за делове подручја насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи, у којима је и садржан део података од 1857. до 1971.
Озаљ (насељено место), национални састав Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Хрвати 1.089 (91,97%)573 (95,65%) 193 (88,94%)197 (91,20%) Срби 49 (4,13%)10 (1,66%) 7 (3,22%)9 (4,16%) Југословени 16 (1,35%)6 (1,00%) 00 остали и непознато 30 (2,53%)10 (1,66%) 17 (7,83%)10 (4,62%) Укупно 1.184 599 217 216
У табели национални састав за пописне године 1961. и 1971. нису обухваћени 1981. године насељу Озаљ припојени делови насеља Врховачки Сопот, Лукшићи Озаљски, Подграј и Солдатићи. Податке и напомену видети под наведеним насељима.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Озаљ је имало 1.184 становника, следећег националног састава:
Историја Град се први пут помиње 1244. године као слободни краљевски град. Од краја 14. века (1398) у власништву је Франкопана из чијих је руку родбинским везама 1550. прешао под породицу Зрински која је остала власник града све до 1671. године.
Колико је Озаљ везан за Зринске и Франкопане, говори и податак да је за Дан града одређен 30. август — као успомена на догађај из 1671. када су погубљена двојица највећих хрватских племића.
Споменици и знаменитости Средњовјековни град Озаљ, смештен на клисури изнад реке Купе; преправљен у дворац у 18. веку.
У Озаљу је на Купи изграђена и једна од првих хидроелектрана у Хрватској – 1908. почела је снабдевази енергијом индустријске погоне, али није послужила развоју озаљске индустрије, него карловачке. Неоренесансна зграда хидроелектране културни је споменик.
Види још Списак градова у Хрватској Списак градова у Хрватској по жупанијама
Референце
Литература
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе Званична презентација града Незванична презентација града touri-site
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Озаљ Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији